Pre nekoliko meseci sam slučajno otkrio ovaj sajt, baš kao i mnogi drugi naši ljudi u rasejanju. Brze, objektivne i prave informacije za razliku od „sistemskih medija“, velika posećenost sajta kao i komentari ispod tekstova, dali su mi nadu da se ipak nazire svetlo na kraju tunela.
U Srbiji sve počinje i sve se završava pričom. Umesto da radimo i da radom postižemo željene promene, mi razglabamo samo o politici, a čini se da većina nas i očekuje da im neko drugi stvori državu u kojoj će moći lepo da žive.
Uskoro će i novi izbori. Obećanja u stilu “bićemo kao Švajcarska, regionalni lideri”, biće sva češća iz dana u dan.
Nažalost, mnogi će i da glasaju za one koji nam pred očima mašu tim najlepšim željama. Nije nam važno ni ko ih upućuje. Šta je taj pre lepih obećanja radio i uradio. Naši lideri i onako nisu ništa nikad radili osim što su političarili, nevezano da li su narod obmanjivali životom u EU ili su svoje uske interese krili patriotskom retorikom. To im je posao. Kad neće i ne mogu da poprave ništa što bi narodu pomoglo da bolje živi, onda svakodnevno konstruišu nebuloze da bi skrenuli pažnju sa sopstvenih prljavih namera i nesposobnosti.
Smešno zvuče i očekivanja ljudi da će im biti bolje kada promene vlast. Promena vlasti ni približno nije dovoljna. Potrebno je pre svega da kod sebe promenimo mnoge stvari, da se pogledamo u ogledalo, shvatimo da moramo mnogo više da učimo, radimo i razmišljamo ne samo o ličnim, već i o nacionalnim ciljevima. Jer, u suprotnom Srbija neće biti naša država, već zemlja nekih drugih ljudi.
Već dugo vodimo pogrešnu i štetnu politiku. Ukorenio se sistem koji je nazadan. Učeni ljdi odlaze u svet, a sistem informisanja je takav da se uskraćuju prave i važne teme, a širi propaganda i dezinformacije. Nedostatak znanja u mnogim oblastima u Srbiji je najveći problem. A upravo je to odlika banana države.
Nedostatak znanja (čast izuzecima) dovodi do potpune nekonkurentnosti naših proizvoda u odnosu na strane. Izvozimo samo sirovine, voće, povrće i maksimalno poluproizvode. Zbog proizvodnje koja se namerno drži u jadnom stanju, moramo da uvozimo, što opet ide u korist onih koji guše proizvodnju. Zašto je to tako? Kako to da promenimo? Pokušaću, sa još nekoliko drugih dobronamernih ljudi, a i čitaocima portala “Srbin info”, da pronađem konkretne odgovore na ova pitanja, a da ne zvučim kao političar sa lepim željama i obećanjima.
Događa se apsurd. U Srbiji je sve uništeno, ali kada naši ljudi odu u svet, ostvaruju sjajne poslovne rezultate i učestvuju u preporodu i razvoju države u koju su došli. Zato, pre svega, ne smemo da se više delimo na “domaće“ i „strance“?
Pravo pitanje je kako da ljudi koji imaju znanje i uspeh širom sveta učestvuju u preporodu Srbije?
Ima mnogo Srba po Evropi, Americi i Australiji koji su priznati i cenjeni naučnici i lekari. Ima i mnogo uspešnih privrednika. U isto vreme, najbolje srpske bolnice liče na zatvore, a personal je neljubazan. Običan čovek, ako nema para za korupciju, ne može ni da dobije zdravstvenu zaštitu.
Država nam se nalazi u sred Evrope, a po standardu je na nivou afričkih zemalja. Situacija nikad teža, ali nade ima. Naravno, o vlastima ne bih trošio reči. Oni su dobri samo za organizovanje “parade ponosa”. Jedina prava nada smo mi, srpski narod.
Narod pun duha, slobodarske tradicije i velike istorije, danas iskazuje vrednost kroz pojedince. Najuočljiviji su sportisti, ali imamo i mnogo stručnih ljudi i uspešnih privrednika, koji su stekli manji ili veći kapital. Naši ljudi su priznati širom sveta. Usvojili su vrhunska znanja u oblasti svog rada.Svi oni pomažu nekog svog u Srbiji i svi bi oni pomogli svojim radom i znanjem da Srbija stane na noge.
SI-I upravo ti ljudi su velika šansa Srbije, jer svojim kapitalom i znanjem mogu da doprinesu pozitivnim promenama koje svi priželjkujemo. Potreban je samo jedan uslov: da osete da se nešto stvarno na bolje menja u Srbiji. Pre svega, da postoji pravna sigurnost i perspektiva za život i rad. Da osete da je Srbija postala država u kojoj konačno mogu da se skrase, da budu svoji na svome. Jer, biti stranac nije nimalo lako.
U tim promenama moramo svi da učestvujemo. Svako može da pruži svoj doprinos. Za početak, nemojte više podržavati one koji rade protiv Srbije.
S obzirom na to da je život u EU (a i u celom svetu) sve teži, veliki broj naših ljudi sanja o tome da se, u slučaju da se dogode određeni pozitivni pomaci, postepeno vrate u Srbiju.
Ulaganja za kupovinu stana, zemljišta, gradnje kuće ili započinjanja sopstvenog posla su u Srbiji relativno niska. Na taj način bi se pokrenula lavina ili princip košnice: ljudi bi ulagali, neko manje, neko više (i sada u Srbiju od dijaspore ulazi godišnje oko 5 milijardi evra).
Svako bi ulagao u svom mestu (kao pčele u košnici) i tako bi finansijska krv procirkulisala kroz Srbiju. Neko bi zaposlio dva, neko pet, neko 15 radnika. Oni bi imali redovne zarade, pa bi mogli više da kupuju obuću, odeću, nameštaj… Sve to bi dovelo do otvaranja novih radnih mesta i stvari bi počele da se pokreću.
Firme i investitori bi dolazili sami jer bi videli da im je interes da rade u Srbiji, a ne da ih vlada zove i da im nudi velike pare da dođu, dok radnici s mizernim platama vode borbu za egzistenciju. Najzad bismo imali zemlju koju zaslužujemo i kakvu već dugo želimo.
Ali, jok. „Naša” vlada veli da smo lideri u regionu i hoće samo „kapitalne investicije“. Ispada da srpska dijaspora treba da stavi turbane na glavu da bi i ona dobila šansu da ulaže u Srbiju.
Želja mi je da pokrenem ljude, da nešto uradimo za sebe i istovremeno za svoju zemlju. Potrebne su nam konkretne stvari: projekti, inicijative, saveti, ideje i ostvarivi predlozi. Vreme je da od individualaca postanemo NAROD. Sve imamo, svi preduslovi za dobar život su tu, a ništa nemamo samo zbog toga što i dalje nismo NAROD.
Hoćemo li to da promenimo?
Srpska vlast već više od godinu dana jednostavno ignoriše ponudu Ruske Federacije da uloži velika sredstva u našu poljoprivredu. Ta investicija bi imala višestruku korist za Srbiju. Takav stav vlasti nije u interesu srpske države i naroda koji živi u njoj. Narod ne postoji zbog vlasti, već vlast zbog naroda. Ako vlada Srbije neće da sarađuje sa Rusijom, narod hoće. Mi hoćemo. Pokušajmo da se organizujemo i da prihvatimo pruženu ruku naše ruske braće.
Rusko tržište je ogromno. Braća Rusi su nam dali ogromne povlastice da izvozimo u Rusiju. U narednim tekstovima pokušaću da dam što više informacija, ideja, kao i opis mogućnosti poslovanja u Rusiji (naravno i u Srbiji). Preneću i iskustva ljudi koji već posluju s Rusijom.
Sve čitaoce portala “Srbin info” pozivam da i oni daju svoje ideje, ali realne, ostvarive koje ćemo i objavljivati i u okviru nove rubrike ŠTA ČINITI. Ne zaboravite da širom sveta imamo mnogo učenih ljudi koji su veliki rodoljubi i koji maštaju o tome da Srbija postane uređena i uspešna zemlja. I pored velikih problema, siguran sam da udruženi i nepodeljeni, možemo taj san zajedno i da dosanjamo, jer je Srbija naša Otadžbina i Domovina, a ne NATO ambasadora!
Miroljub Stevanović
srbin.info