Ubistvo male Tijane Jurić, postavlja sad već javno pitanje da li smo bezbedni u Srbiji. Koliko su naša deca bezbedna, gde oni to rastu da ne smeju na ulicu više sami da izađu. Kako danas vaspitavati dete u ovim ludim vremenima. Ne samo deca nego niko od nas više nije siguran na ulicama gradova i sela.
I šta sada sleduje ubici, zatvor? Da ga građani Srbije hrane, leče, greju… a monstrum ubio dete. Ili vratiti smrtnu kaznu ili takve pustiti među narod, pa da oseti delić muka koje je on devojčici naneo. Njemu je život poklon, a smrtna kazna za takve neljude bila bi prava mera. Dragi Vučiću i ostali koji možete da promenite nešto u ovoj državi – promenite zakon! Da se ovo sutra ne bi, ne dao bog, dešavalo i drugoj deci.
Vlast je stvarala glad, glad stvarala beznađe, beznađe stvaralo revolt, revolt okupljao istomišljenike… A onda je sve eskaliralo i prevalilo se na ulice!
Činjenica jeste da je kriminal u zadnje vreme naglo porastao. U Novom Sadu maloletnici terorišu, zakon im ne može ništa, u Nišu zakolju mladića… Da li je to rezultat, posledica okruženja u kojem živimo ili su ovo programirani i bedom podstrekivani događaji, koji treba da unesu nemir i strah na srpskim ulicama. Iako naš premijer stalno priča da će se u Srbiji smanjiti kriminal, do sada ne videsmo nikakav boljitak. Sve više imamo osećaj da se nalazimo u ozloglašenim „devedesetim“. Kada bi se vlast malo više pozabavila policijom, možda bismo i bili bezbedniji. Ministri (bivši i sadašnji) uporno pričaju kako Srbiji treba više policajaca, ali građanima Srbije su potrebna nova radna mesta, nove investicije, podsticaj u poljoprivredi, a ne više policajaca na ulici. Da ljudi imaju šta da rade, ne bi se upuštali u kriminalne radnje, a upravo ih trenutna politika navodi na takva dela.
Naravno da se ne osećamo bezbedno! U ovoj državi nema zakona pa tako nema ni javnog mira i reda; o broju silovanja, pljački i ubistava bolje da ne govorimo, jer nas je strah na ulicu kročimo. Sve je u ovoj državi otišlo dođavola, svi lopovi, pljačkaši, ubice, pedofili imaju više prava nego obični (pošteni) građani. Urade zlodela, pronađu advokata koji je za pare spreman na sve, prođu sa nekoliko godina robije i nastavljaju dalje da vrše zločine. Dok se zakon ne promeni, da umesto lopova i ubica počne da štiti poštene građane, sličnim zliodelima kraja neće biti. Parlament bi trebalo da raspravlja o izmeni zakona za takve zločince, a ne o smanjivanje plata i penzija. Ali očito da je ovoj vladi najvažnija tema kako da popune svoj budžet.
Ako se bezbednom zemljom smatra zemlja gde se svaki dan krade, gde se čak i deca prebijaju ili ubijaju na ulicama, gde su i policajci, ne tako retko, „glineni golubovi“ – onda je Srbija bezbedna zemlja.
Za Korene
Lidija Žarković
