Srbija će glasati za Amadea Votkinsa

Da li su svesni naprednjački, espeesovski ali i svi ostali skupštinski okupacioni nameštenici, koji su 18. januara ove godine dan i noć raspravljali o novom „Zakonu o policiji“, da su u stvari ponavljali mantre koje je sklepao vrhunski britanski obaveštajac najviše kategorije, jedan od rezidenata „Secret Intelligence Servica“ na Balkanu i posebno u Srbiji, dr Amadeo Votkins, zvanični specijalni savetnik ministra unutrašnjih poslova Republike Srbije?

Zakon o policiji o kome je reč, od koga je nezvanično i krenula predizborna kampanja, pisao je svojom britansko-hrvatskom rukom kao ekspert jedne od najvažnijih članica NATO – Velike Britanije, narečeni Amadeo Votkins. Stranac na profesionalnom radu u vrhu srpske Vlade na mestu „specijalnog savetnika“ ministra unutarnjih dela. Doktor on, doktor naprednjački ministar, šta bismo više?

Prvo pitanje – da li je ovaj stranac dobio srpsko državljanstvo? Drugo – ako nije, kako je moguće da bude u radnom odnosu na jednoj od najviših funkcija u državi, na izvoru najvažnijih državnih tajni i da prima redovnu platu iz srpskog budžeta koji pune srpski i ostali poreski mučenici? Nismo informisani da je ne prima.

E, sada, ono treće pitanje koje je posebno interesantno – ko je izvršio takozvanu potpunu bezbednosnu proveru za britanskog specijalca i to: po mestu rođenja, po mestu stanovanja, po mestu višedecenijskog zaposlenja u Kraljevskom koledžu odbrane u Londonu i u Ministarstvu odbrane V.Britanije i još kojekude?

Složićemo se, a to novi zakon posebno apostrofira, bez bezbednosne provere budući policijski pozornik ne može ni da se primakne policijskoj stanici, a kamoli da u njoj radi. Između ostalog baš su o tome srpski poslanici nadahnuto raspravljali, odašiljući do sada neviđene hvalospeve svom partijskom i koalicionom doktoru – ministru unutarnjih dela.

Peto pitanje – pa, dobro, da li vas nije sramota, imate li obraza i savesti (da pitamo reda radi) aminujući da policiju reformiše Britanac sa timom svojih agenata i da li je moguće da u Srbiji tako važan posao ne zna niko drugi da radi!?

Amadeo Votkins se pojavio na ovim prostorima nakon petooktobarskog obojenog udara kada je konačno završena agresija NATO i zemlja dovedena u stanje perfidne okupacije. I skoro, pa se iz Srbije nije ni pomerao.

Menjao je „agregatna stanja“ – malo se pojavljivao kao nezavisni stručnjak, malo kao pripadnik britanskog Ministarstva odbrane, malo kao službenik OEBS-a, kao ekspert EU, da bi na kraju bio i zvanično unapređen i ustoličen. Onda kada je ovdašnji najači britanski đak edukovan u Brajtonu – Aleksandar Vučić, preuzeo kormilo ostatka srpske države. Događaj kao iz doba „zlatnog“ srednjeg veka kada je preko svoje „Indijske kompanije“ engleska kruna vladala celim svetom. Kolonijalno, naravno.

Amadeo je jedan od najpoznatijih „reformatora“ sistema naše nacionalne bezbednosti u najširem smislu – odbrane i vojske, bezbednosnih i obaveštajnih službi i sada policije. Prvo je poluprikriveno reformisao Vojsku Jugoslavije i SCG, a onda je od 2003. planski razotkriven i tada je i krenuo u ofanzivu.

Autor ovog teksta se priseća u ulozi živog svedoka, kao da je juče bilo, kako smo po naređenjima ministra odbrane Borisa Tadića ali i onih nakon njega, sve negde do 2007.godine bez prekida, službeno upućivali oficire najvišeg ranga kao i one mlađe „perspektivne“, gospodinu Amadeu na noge. I ne samo Vojska, već i BIA, MUP, MSP i druge najvažnije državne strukture.

I ne samo njemu. Bilo je tu eksperata i eksperata iz zemalja članica NATO, podrazumeva se. Posebno je bio impresivan američki pukovnik, prevejani obaveštajac DIA, Robert S. Tomasović, formalno viši predavač na poznatoj školi u Montereju.

Zatim i brojni drugi stranci – dr Timoti Edmunds, Narcis Sera, Angus Moris, Džordž Katsiradakis, Ištvan Đermati, Biljana Vankovska, ali i naši reformatori – Saša Janković (sadašnji zaštitnik građana), Vida Petrović Škero (poznati sudija), Prvoslav Davinić (bivši ministar odbrane, u to vreme budući), Pavle Janković (bivši pomoćnik Davinića, tada na treningu) i mnogi drugi evroatlantski lobisti.

Svi oni su počeli svoje „reformske“ NATO aktivnosti formalno pod okriljem Labusovog i Dinkićevog „Instituta G-17“, da bi ih nakon toga preuzeo ISAC Fond (International and Security Affairs Fond) u Srbiji i „Centar za međunarodne i bezbednosne poslove“.

Sve zajedno preteče „East-West Bridge“ globalističke udruge, koja će vremenom postati balkanski ogranak svetske vlade u senci – Trilateralne komisije. Oni što su nas posetili prošle godine i bili pozdravljeni od strane premijera lično.

Dakle, navedeni stručnjaci su radili pod legendom takozvane „Škole reforme sektora bezbednosti“ koja je bila smeštena sa svom logistikom i izuzetnim finansijskim sredstvima zapadnih darodavaca u Beogradu, u Kapetan Mišinoj broj 5.

No, da se vratimo Amadeu Votkinsu reformatoru policije. Nemoguće je zaboraviti njegove rečenice koje je godinama ponavljao u navedenoj školi i u najvišim vojnim i ostalim krugovima, a koje i dan danas odzvanjaju u ušima nas koji smo imali prilike da ga upoznamo i da se „divimo“ njegovom tečnom „hrvatskom“ jeziku:

„…Angažovalo me je britansko Ministarstvo odbrane da radim projekte reforme…. optimalan broj Vojske SCG je 12 do 15.000 profesionalnih vojnika… u startu to deluje skuplje, ali je racionalnije i bolje… šta će vam ovolika Vojska i rezerva… tenkovi T-55 treba da se izbace iz upotrebe, zastareli su, slabi… imate previše artiljerije, to takođe nije racionalno i opterećuje budžet… sva ta sredstva su skupa za održavanje i teret za ekonomiju… SCG mora da ima malu, operativnu vojsku, koja će biti modernizovana i uklopljena u kolektivni sistem bezbednosti pod okriljem NATO…“

I sve se odigralo baš tako kako je govorio. Stručnjak koji nam je preko srpskih agenata od uticaja na vlasti, neutralisao preko 800 tenkova, 3.000 artiljerijskih oruđa, smanjio brojno stanje mirnodopske vojske od 110.000 na nepunih 29.000, a onu ratnu od preko 450.000 sveo na neupotrebljivih i neobučenih manje od 70.000.

Početkom 2015.godine kada je javnosti obelodanjeno da ga je ministar Stefanović „postavio“ na mesto specijalnog savetnika, u intervjuu „Nedeljniku“ je izjavio sledeće: „Ne smetaju mi previše optužbe da sam eksponent NATO jer su besmislica. Nikada nisam radio za NATO. Kada nekome kažete da ne obavlja svoj posao adekvatno i da može bolje – ukoliko nema argument kojim vam može protivrečiti – najlakše je reći on je eksponent NATO, britanski špijun, Hrvat.“

Link: http://nedeljnik.co.rs/sr/2015/02/05/ekskluzivno/kako-emo-da-reformiemo-srpsku-policiju

Kakav prevejani mangup i ogoljeni manipulant sa doktorskom titulom.

Zaista nikada nije bio formalno u organizacijskoj strukturi NATO, recimo – komandir tenka ili komandir diverzantskog voda, ali došao je iz Ministarstva odbrane Velike Britanije koja je jedna od dve vodeće članice tog saveza. Kompletna karijera mu je posvećena prodoru tog agresivnog saveza na Istok. Toliko da se poslednjih deset godina nije pomerao sa Balkana i pretežno iz Srbije.

Ko ne veruje autoru neka poseti sajt NATO-a i pročita njegov intervju dat tamošnjim pregaocima 2007.godine, koji je naslovljen „NATO and the Balkans: The case for greater integration“. Link je: http://www.nato.int/docu/review/2007/issue2/english/art3.html.

On tom prilikom, iznoseći potrebu jačanja saveza i daljeg integrisanja balkanskih država, između ostalog naglašava: „…pozitivna posledica za Balkan iz novembra 2006. sa samita u Rigi je da sada sve zemlje u regionu imaju institucionalizovane odnose sa NATO – bilo kroz direktno članstvo, ili kroz Partnerstvo za mir (PzM) evroatlantskog partnerstva.“

Neskriveno je i kontinuirano svih tih godina, doduše umotano u raznorazne oblande, zastupao nezavisnost „Kosova“ i u vezi sa tim pisao naučne publikacije. Tačnije, izrađivao je temeljne obaveštajne izveštaje sa procenama i predlozima mera za britanski SIS, koji su kasnije, kada je nezavisnost te narko države – srpske okupirane teritorije legla, obelodanjeni u javnosti.

Recimo, ko ima nerava neka pročita njegovu publikaciju: „Pokrenuti Kosovo napred – realnost ili fikcija?“ (Moving Kosovo Forward – Reality v Fiction) na sledećem linku: http://www.da.mod.uk/Research-Publications/category/66/moving-kosovo-forward-reality-v-fiction-1031.

Ili njegov naučni rad iz 2006.godine pod nazivom „Srbija: Bitka u okviru“ (Serbia: The Battle Within), koji počinje uvodnom rečenicom „Srbija je i dalje izgubljena i treba da se pronađe. Ona očajnički treba da se pomiri sa svojom prošlošću i da odlučuje o budućnosti. Na neki način, mora da pronađe svoj izgubljenu dušu“. Jedan od njegovih zaključaka je: „Kosovo će morati da bude održivo, bez obzira u kom pravcu teku politička strujanja…“ Link: http://www.da.mod.uk/Research-Publications/category/66/serbia-the-battle-within-1035

Osnovna karakteristika brojnih njegovih naučnih i ostalih radova – sve što je analizirao, procenjivao, predviđao a zatim predlagao rešenja i to značajno ranije – ispunjeno je po skoro svim tačkama. Nema se šta dodati sem da mu se na tome čestita.

Da se vratimo konačno temi teksta – Zakonu o policiji čije usvajanje sledi. Radi se o još jednom nebuloznom i nametnutom propisu koji je neprimeren našim uslovima. Nema uporište u bogatoj srpskoj tradiciji, sudara se čak i sa odredbama Zakona o tužilaštvu i posebno sa Zakonikom o krivičnom postupku, u redove policije se uvodi potpuna konfuzija, floskule o „karijernom vođenju“ su jedna od najvećih podmetačina i cilj je da se eliminiše još ono malo iskusnih kadrova, oblast unutrašnjih poslova (u normalnim državama tu je i kontraobaveštajna služba – ono što nazivamo BIA, ali mi nismo ni normalni ni slobodni) se razvodnjava i komplikuje, i tako dalje i tome slično. I sve podređeno, podrazumeva se, partijama na vlasti i Zapadu.

Šta je sve u vezi sa zakonom interesantno, gde je pozadina i kuda će nas odvesti vizija doktora Votkinsa?

Obratimo pažnju – početkom 2010.godine ovaj britanski specijalac je, tada kao službenik OEBS-a u našoj zemlji, izdao naučnu „studiju slučaja“ pod sledećim nazivom: „Reforma sektora bezbednosti i donatorska pomoć u Srbiji 2000-2010“ (Country case study: Serbia Security Sector Reform and Donor Assistance in Serbia 2000-2010).

I, sada, ponovo – ko ima višak vremena neka se upusti u čitanje ove knjižice od preko 30 strana na engleskom jeziku, gde će moći do tančina da se informiše o tome kako je Amadeo ne samo učestvovao u „reformisanju“ naše nacionalne bezbednosti do 2010. već i kako je raspolagao podacima koji su državna i službena tajna najvišeg stepena. Evo i tog linka: http://www.eliamep.gr/wp-content/uploads/en/2010/03/SSR-and-Donor-Assistance-in-Serbia-2000-2010.pdf. Studija na čijoj su naslovnoj strani veseli pitomci policije proizvedeni u prve činove i ona poznata sličica bacanja šapki u vis.

Sve što je napisao 2010.godine skoro doslovno je ugrađeno u novi Zakon o policiji. Dakle, gospodin Votkins je još pre pet i više godina bio vizionar, ulagao je ogroman ekspertski trud i kao da mu je neko još tada došapnuo (naravno da jeste!) kako će zauzeti jednu od čelnih pozicija u Ministarstvu unutrašnjih poslova i baviti se organizacionim, reformskim i svim ostalim policijskim pitanjima. Po pravilu tajnim. Ili je to nevažno?

U prilog navedenome je i kratka analiza njegovog dvadesetominutnog gostovanja u jutarnjem programu televizije „N 1“ početkom decembra 2015.godine, kada je svojski branio nacrt Zakona o policiji i „ekspertski“ tumačio šta će sve snaći srpsku kolonijalnu prćiju na polju unutrašnjih poslova.

Težište je bilo na brojnim primedbama zakona ali i o aktuelnostima u radu Ministarstva i posebno ministra Stefanovića. U vezi sa tim Votkins konstatuje: „…ja mogu da kažem da Stefanović radi vrlo profesionalno. Nalozi koje dobijamo su na nivou onih koje sam dobijao u Londonu…“

Obratimo pažnju – savetnik stranac hvali rad domaćeg ministra i brani njegov lik i delo na javnoj sceni, a zatim pravi paralelu sa Londonom – nalozi koje je tamo dobijao, ma pobogu, sve je isto. Kako i priliči. Još da je uskliknuo – zemljo otvori se i progutaj ove ponižene kolonijalne podanike.

A zatim ide ono glavno, deo gostovanja kada nam uvaženi Amadeo otkriva način svog angažovanja, a to je da je potpuno prepotčinio sve ključne faktore srpske policije ali i one okolo, da određuje tempo i sadržaj tzv. reforme kao i glavnu poentu – nije sam u tom poslu, ima još Britanaca u njegovom timu. I evo tog dela:

„Apsolutno se radi na promeni slike policije. To nije samo standard u Republici Srbiji, to je standard širom sveta… Što se tiče nacrta (zakona) imate dva toka događaja. Jedan je politički, tu će pretpostavljam biti nekih izmena, to je na ministru, a mi kao stručnjaci i ja kao savetnik njegov sagledaćemo sve komentare. I od gospodina Jankovića, tj. obdusmana (onaj koji je zajedno sa njim drugovao pod okriljem ISAK fonda), sagledali smo vrlo ozbiljno i neke kritike koje su došle od Beogradskog centra (policije). Ne znam koje ćemo da prihvatimo a koje nećemo.

To radi jedan tim ljudi, ja nisam jedini, moram to da naglasim. Nas je jedno petoro, šestoro. U tome su ljudi iz Direkcije policije, ljudi iz Sekretarijata, iz ljudskih resursa koji takođe rade. Recimo, Evropska komisija nam je dala tvining partnere, eksperte iz ljudskih resursa, znači iz Velike Britanije, sa kojima smo radili dosta veliki deo članova koji se tiču ljudskih resursa. Gledamo da kopiramo praksu država članica Evropske unije…“

Dakle, šta nam je poručio? Prvo, zakon ima ekspertski deo, ali i onaj politički o kome će raspravljati Vlada i naravno prilagođavati partijskim potrebama. Zaista, reforma kakva se samo poželeti može. Drugo, da je on kao savetnik i kao stranac, brusio svima redom – od obdusmana do poslednjeg načelnika policijskih centara, te njihovih sindikata, kao i da se, moliću lepo, još uvek dvoumi koje će kritike prihvatiti a ko je ne. Jer – može mu se, data mu je vlast.

I, na kraju, ono najvažnije – svi su kao radili na izradi novog zakona, ali priča se svela na pet, šest eksperata, i onda naglašava da su tu i Britanci koje mu je uputila Evropska komisija. I baš Britanci, gle čuda. I sve to, naravno, demokratski i u skladu sa evropskim standardima.

Ja bih pitao gospodina Votkinsa – kako bi izgledalo da se naši, srpski eksperti, pogotovu oni iz ’99-te, takođe prema preporuci EK, detašuju malo u Ministarstvo unutrašnjih poslova Velike Britanije i da tamo, u vidu organizovanog subverzivnog tima, ako ne reformišu onda bar prenesu iskustva britanskoj policiji i čuvenim službama MI-5 i MI-6? Kako bi na to reagovala Nj.K.V. Elizabeta Druga?

Predlažem čitaocima da pažljivo odgledaju gostovanje Amadea Votkinsa na „N 1“, ako zbog ničeg drugog onda zbog vizuelnog i svih ostalih efekata. Link video-klipa je: http://rs.n1info.com/a114379/Vesti/Amadeo-Votkins-na-N1.html.

Kako u praksi izgleda odbrana nacrta Zakona o policiji od strane ovog Britanca, kako on polemiše i brani stavove, kojim tonom to čini, o oštrini replike i mnogim drugim pitanjima, najbolje je pogledati zvanična saopštenja MUP-a javnosti Srbije, gde se on pojavljuje kao potpisnik istih. Do sada neviđeno u domaćoj praksi – savetnik sa ingerencijama najmanje državnog sekretara ili pomoćnika ministra.

To su sledeća, najinteresantnija saopštenja, u kojima on vrlo oštro deli lekcije: broj: 1021/15 od 26.11.2015. godine, zatim broj: 994/15 od 17. 11. 2015. godine i broj: 738/15 od 17. 08.2015. godine. Evo linka MUP-a Srbije na kome se hronološki, po datumima, lako mogu pronaći:

http://www.mup.gov.rs/cms_cir/saopstenja.nsf/MUP

I na kraju – šta zaključiti posle ovakvih poniženja?

Možemo promeniti vlast – okupaciono namesništvo, evo idu izbori narod se budi, nakon toga stornirati većinu zakona kojima smo gubili suverenost i nezavisnost zemlje, zatim doneti deklaracije i rezolucije kojima se Srbija podiže na noge i mnogo toga drugog.

Problem će biti šta sa onima „karijerno vođenim“, njih hiljade instaliranih i uzduž i popreko Srbije, što je inače glavna poenta novog Zakona o policiji i svih ostalih evropskih zakona? Brojna agentura iz kategorije srpskih „ljudskih resursa“, kojoj su ili isprani mozgovi ili su debelo plaćeni – novcem odnosno položajima ili u naturi.

Nekada, dok smo još bili država i slobodan narod, ovakvi kao Amadeo Votkins bili su presrećni ako ispod kamene kocke na nekoj begradskoj kaldrmi pronađu u vidu „mrtve javke“ cedulju sa doušničkim izveštajem, ili uspeju da se konspirativno nađu u obližnjem parku i brzopotezno razmene informacije i dogovore instruktaž za dalji nastup.

Danas – vrhunski rezidenti i agenti Zapada, kao što vidimo, sede u najvažnijim foteljama i rukovode kolonijalnim posedom pod nazivom Srbija. Ipak, rešenja postoje. No, pre toga, valja se probuditi iz letargije i defetizma.

Na samom kraju, u skladu sa nazivom ovog teksta – da li naprednjačka i espeesovska biračka mašinerija zna da će i na sledećim izborima glasati ne za Vučića, već za Amadea Votkinsa i desetine i stotine drugih, njemu sličnih?

Goran Jevtović

Fond strateške kulture