Umesto olakog izdavanja dozvola za istraživanje i eksploataciju ruda
- Holandija ima manje poljoprivrednog zemljišta od Srbije i zemlju slabijeg kvaliteta, a od poljoprivrede zaradi godišnje blizu 80 milijardi evra! A Srbija od poljoprivrede zarađuje godišnje svega tri milijarde evra!
- Naučni dokazi da jalovišta izvučena iz utrobe zemlje i odložena pored rudnika sadrže u sebi toksične supstance koje truju živi svet stotinama godina.
- Čak i same istražne rudarsko-geološke radnje, kojih je u slučaju projekta Rio Tinta u dolini Jadra bilo mnogo, ostavljaju štetne i trajne posledice na zemljište i podzemne vode.
Razgovor vodila: Svetlana Đokić, novinar Televizije Srpska Dijaspora
Spisak od 200 lokacija po Srbiji za koje su izdata rešenja za istraživanja minerala, od peska do zlata izgleda krajnje uznemirujuće. Najnovija mapa Srbije je mapa kopanja! Kopanja rudnika na svakom mestu uz stotine olako izdatih dozvola Ministarstva energetike, bez učešća Ministarstva za zaštitu životne sredine, koje je postalo ikebana u ovim poslovima.
Dr Dragana Đorđević, poznati hemičar i stručnjak ističe: „Ta priča se uklapa sa prostornim planom koji je letos donelo Ministarstvo građevina koji u sebe uključuje još 40 rudnika.Tada smo imali tu informaciju kao tačnu. Međutim, nedavno sam saznala od francuskih novinara ds se u Srbiji sprema otvaranje još 72 rudnika!“
Đorđevićka smatra da je to katastrofa za čitavu zemlju, jer su rudnici takve pojave koje trajno uništavaju životni prostor i prirodu gde god se nađu, a uz to zagađuju podzemne vode i to decenijama po prestanku njihovog rada.
Ona ističe: „Pretprošle godine je objavljen jedan naučni rad naših eminentnih geologa, koji su dokazali da Srbiju još uvek zagađuju rudnici iz doba srednjovekovne rudničke Srbije! ( O trajnom zagađenju životne sredine u Srbiji (planina Rudnik) još od postojanja srednjovekovnih rudnika postoji naučna studija o trajnim štetnim posedicama toksičnih materija koju je napisalo šestoro srpskih naučnika: Alena Zdravković, Vladica Cvetković, Kristina Šarić, Aleksandar Pačevski, Aleksandra Rosić, Suzana Erić (Waste rocks and medieval slag as sources of environmental pollution in the area of the Pb-Zn Mine Rudnik (Serbia).
Tačnije ta jalovišta koja su tada izvučena iz utrobe zemlje i odložena pored rudnika (a nisu mogla biti obezbeđena u potpunosti) sadrže u sebi toksične supstance. Kada se iz utrobe zemlje izvuče mineral za kojim se traga, taj rudni materijal sadrži i toksične materijale (arsen i druge), koji su rudarskim kompanijama nepotrebni, a po zdravlje ljudi i životinja opasni) i kao takvi završavaju na jalovištima“.
Veliki interes stranih rudarskih kompanija je za metalima i mineralima zlatom, bakrom, litijumom i borom, a Srbija sve to ima – što je nateralo Vladu Srbije da olako izdaje te dozvole kako bi zaradila novac. Ali mnogo unosnije bi bilo, kaže poznata hemičarka Đorđević, da Srbija, kao Holandija, počne da zarađuje novac od poljoprivrede: „Holadija ima manje poljoprivrednog zemljišta od Srbije i zemlju slabijeg kvaliteta, a od poljoprivrede zaradi godišnje blizu 80 milijardi evra! A Srbija od poljoprivrede zarađuje godišnje svega tri milijarde evra!
Čak i same istražne rudarsko-geološke radnje, kojih je u slučaju projekta Rio Tinta u dolini Jadra bilo mnogo, ostavljaju štetne i trajne posledice na zemljište i podzemne vode.
„Sada se već pokazalo da se na mnogim mestima gde su vršene istražne radnje i gde još nije došlo do otvaranja rudnika da su se desila zagađenja: došlo je do kontaminacije bunara, arterskih bunara, podzemnih voda, potoka, rečica i reka, jezera… A to su trajni problemi. Kad se zagade podzemne vode one se više ne mogu očistiti. Te vode nisu protočne, ili su protočne vrlo malo i treba da prođe mnogo decenija da se one očiste prirodnim putem. Ne postoje tehnologije koje mogu da potpuno očiste podzemne vode“, zaključuje profesorka Dragana Đorđević sa Hemijskog fakulteta, sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju.
