Srbija, ekološki zatrovana zona

1
841

Neosporno je da je Srbija bogata raznim rudama. Počev od bakra, zlata, srebra, litijuma, ima i nafte, i uglja na Kosovu i Metohiji, rude urana u jugoistočnij Srbiji. Na to rudno bogatstvo su se sjatili razni „strani investitori“ koji hoće te minerale za sebe. I nije ih briga što je to na teritoriji Srbije, što pripada srpskom narodu,  a ne samo srpskoj vladi . „Strani investitori“ dobro sarađuju sa srpskom vladom, a ova im daje zemljište, gradi infrastrukturu, daje subvencije za svako radno mesto ako imaju nameru da zaposle više radnika, razbacuje se novcem kao pijani milioner. Aktuelna vlada je dozvolila stranim rudarima istraživanja na 40 mesta u Srbiji.

I dođoše u Srbiju razni „strani investitori“ sa svojim planovima kako da opljačkaju srpske rudnike. Jedna od najvećih rudarskih kompanija na svetu, Rio Tinto, ima nameru da trajno zagadi Srbiju. Pružili su svoje gramzive prste ka najlepšem  i najplodnijem delu Zapadne Srbije, na Rađevinu i Mačvu, da iskopavaju rudu jadarit u kojoj se nalazi litijum. U  tome im pomažu domaća ministarstva, neki fakulteti i profesori, koji se stavljaju na stranu ovog zagađivača..

Kineska kompanija Zi Đin, takođe jedna od najvećih rudarskih kompanija u svetu, namerila se na rudnik bakra u Majdanpeku i rudnik zlata u Čukari Peku i kopa uveliko. Ali uveliko i zagađuju okolinu. U pritoku reke Pek ispustili su ogromnu količinu bakar sulfata i zagadili reku i podzemne tokove, zagadili bunare. Iz rudnika kažu, platićemo odštetu! Jadna je ta odšteta kad su ljudima oteli i zagadili vodu.

Šteta u životnoj sredini se ne može svesti samo na štetu koju je pretrpelo određeno lice. U skladu sa postojećim pravilima koja se primenjuju na naknadu ekološke štete u užem i širem smislu u srpskom pravu, neophodno je identifikovati zagađivača, a često i sve nosioce aktivnosti koje su dovele do zagađenja, i konačno utvrditi uzročnu vezu između nastale štete i zagađivača.

Da Vas podsetimo:  Doslednost jedne oportunističke epidemijske politike

Fabrika Knauf insolation u Surdulici je 12 maja imala havariju na jednoj od linija postrojenja za proizvodnju izolacionih ploča od kamene vune, zbog čega je iz jednog dimnjaka izbijao gust crni dim, čime je zagadio životnu sredinu Surdulice, kako se vidi sa priložene slike. Iz  fabrike Kanuf insolation ovakva emisija zagušljivog dima nije usamljen slučaj, već se povremeno dešava, a kad se desi, onda je zagađenje vazduha veliko.

Foto: S. Stojisavljević, Surdulica, 12. maj 2021.

Sa slike se vidi da se dim nadvio nad stambene zgrade i da ga vazdušne struje nose prema centru Surdulice na istok, i dalje, prema Vlasini, uz reku Vrlu.

U crnom dimu se nalaze PM čestice čađi,  manje od 10 mikrometara i PM  čestice manje od 2,5 mikrometra, koje zagađuju vazduh i ugrožavaju zdravlje stanovništva, posebno dece i trudnica. Što su čestice sitnije, to su opasnije jer dublje prodiru u organizam prilikom udisaja. U njima se nalaze teški, kancerogeni  metali iz kamena u proizvodnji kamene vune.

Prema direktivama EU, da bi se vazduh smatrao čistim, koncentracija PM 10 čestica ne treba da bude veća od 40 mikrograma po metru kubnom. (Kod nas je dozvoljeno 50 mikrograma po metru kubnom.) Prekoračenja ne smeju biti duža od 35 dana godišnje.  Od zagađenja vazduha u Srbiji godišnje umre oko 6000 ljudi.

Integralni sistem zaštite životne sredine kojim se obezbeđuje ostvarivanje prava čoveka na život i razvoj u zdravoj životnoj sredini i uravnotežen odnos privrednog razvoja i životne sredine u Republici Srbiji, regulisano je Zakonom.

Prema   članu 62 Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS“, br. 135/2004 i 36/2009 ), lokalna samouprava   ima  pravo da proglasi stanje ugroženosti životne sredine u slučaju udesa, zavisno od njegovog obima, unutar ili van postrojenja i procene posledica koje mogu izazvati direktnu ili odloženu opasnost po ljudsko zdravlje i životnu sredinu, i dužna je da obavesti javnost o preduzetim merama.

Da Vas podsetimo:  Šta nam donosi novi rebalans budžeta?

Dakle, lokalna samouprava Surdulice ima mogućnost, prema važećem Zakonu, da sankcioniše zagađivača, što do danas nije učinila. Dokle će Surduličani nastaviti da ćute i trpe da ih truju i ugrožavaju zdravlje?

Ovo zagađenje iz Knaufa vetar će razneti po celom  gradu, ali i šire a posledice se neće odmah osetiti. Zagađenje organizma, pre svega pluća, PM česticama je dugoročno  i ne ispoljava se odmah, sem kod astmatičara, bolesnika sa hroničnim obolenjima pluća, i alergijama.

Prema članu 103 Zakona, zagađivač koji prouzrokuje zagađenje životne sredine odgovara za nastalu štetu po načelu objektivne odgovornosti. Za zagađivanje životne sredine odgovorno je i pravno i fizičko lice koje je nezakonitim ili nepravilnim delovanjem omogućilo ili dopustilo zagađivanje životne sredine.

Za ovakve prestupe, prema navedenom Zakonu, a prema članu 116, novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara za privredni prestup, kazniće se pravno lice ako ispušta zagađujuće i opasne materije, otpadne vode ili emituje energiju u vazduh, vodu ili zemljište na način i u količinama, odnosno koncentracijama ili nivoima iznad propisanih .

Da li je neko iz lokalne samopuprave ikada podneo prijavu protiv Knauf insolation kada je očigledno zagađivao životnu sredinu grada Surdulice ispuštanjem zagađujućih materija iz svojih dimnjaka? Takav slučaj se nije dogodio i zato zagađivač ne strahuje od tužbe ili izricanja novčane kazne.

Dakle, Zakon postoji, ali se ne primenjuje.


Za Korene
Dr Mirjana Anđelković Lukić

1 KOMENTAR

  1. Srbija ima institucije koje po zakonu su ovlascene da kontrolisu i sankcionisu ne pridrzavanje nacela tekuceg zakona. Nedjutim, organizacija i sprovodjenje zakonskih normi je uruseno i marginalizovano, i to postupno i ciljano. Uslovi za prijem sluzbenika i rad u organima uprave je izmenjen. Na rukovodecim mestima se postavljaju ljudi bez iskustva i potrebnog znanja i profila. Ne kontrolise se rad institucija i ne sankcionise se rad sluzbenika koji su osvedocene neznalice i stetocine. Rezultat toga je HAOS. Nazovi digitalizacija je olaksala rad ali i kontrolu.Sada je moguce izvrsiti brzu i jednostavnu analizu rada drzavnih institucija. Medjutim, cilj nije da se dobro izvrsen posao nagradi, jer kako bi se onda opravdao ,,rad,, polupismenih sluzbenika koji su postavljeni bez strucne spreme (vd drektorka Poste-bivsa sekretarica , podpresednik vlade- nesvrseni student FDU, direktor EPS-covek koji ima srednju skolu, ministar-bivsi vozac….i jos mnogo ,mnogo drugih primera ).Za postavljanje takvih sluzbenika bio je vazan moto,, mlad i glup,,.USLOV ZADOVOLJEN. Tako nije bilo ni posle drugog vetskog rata kada se obnavljala drzava. Tada polupismeni kursisti su postavljani na odgovorna mesta, ali tu postoji osnovna razlika.Kursisti su zeleli da bude bolje….trazili su resenja i poboljsanja.Pre svega su radili i trudili da dobro i vredno rade.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime