Srbija i Srbi u kandžama kockarnica

U Srbiji se godišnje kocka oko 5,5 miliona ljudi, procene govore da ima oko 180.000 zavisnika od kocke, a kladionice niču kao pečurke
Piše: Marko Lopušina
Srbiju i Srbe danas muče pet bolesti teške zavisnosti ljudi – narkomanija, alkoholizam, pušenje duvana i el cigareta, zavisnost od mobilnih telefona i kockanje. I dok su konzumiranje droga, alkoholnih pića, cigareta i duvana, elektronskih telefona, lična i kućna stvar Srba, kockanje je poslednjih godina postala javna delatnost.

Kockarski javni posao u Srbiji krenuo je uz pomoć države, prvo kao bingo, zabava za narod, gde su srećni brojevi sa tiketa donosili tortu i pečeno prase kao nagradu. Onda se pojavila igra na sreću loto, koja danas nagrađuje dobitnike sedmice i petice sa dva miliona evra i plus novi automobil. Da bi devedesetih godina uz blagoslov države počele da rade kockarnice u hotelima. U 21. izraslie su u brojne kafića sa elektronskim ruletom i elektronskim kladionicama da se ljudi zabavljaju za pare pogađanjem rezultata velikih i malih takmičenja.Игре

Država je uredila da kladionice ne smeju da budu blizu škola, ali se to ne poštuje. Da je maloletnim licima zabranjeno da ulaze i da se kockaju, ali se to ne poštuje. Da je kladionicama porez jako nizak, faktički je oprošten, a državnoj lutriji i loto nije.

Prema podacima srpske Uprave za igre na sreću, država je od priređivača igara na sreću i loto, bingo, greb greb, u 2024. godini naplatila naknade za igre na sreću od skoro 21 milijardu dinara (oko 180 miliona evra), tri puta više nego u 2018. Uz to, oni plaćaju poreze kao i sve druge kompanije u Srbiji. Državna lutrija plaća i sve ostale takse na zaposlene na njenih 2.900 lokacija u Srbiji.

Miljenici države
Sve zemlje na Balkanu imaju i progresivan porez na klađenje i dobitke od takve kocke, ali Srbija nema. Ako u Srbiji radite, platićete porez na dohodak. Ako se kockate ili kladite, na taj dohodak nećete platiti ni dinara. I to je sasvim legalno, jer srpsko zakonodavstvo kaže da su svi dobici ostvareni u igrama na sreću do iznosa od 143.872 dinara, ili oko 1.200 evra neoporezovani. A oni ostvareni u kockarnicama, kladionicama ili na poker aparatima su potpuno neoporezovani. Teoretski, ko osvoji 100 miliona evra, nosi kući 100 miliona evra.

Država se pobrinula da kladionice mogu da se otvaraju u neograničenom broju u jednoj ulici. Srpski kvartovi i ulice danas izgledjau ovako – četiri kladionice, pet pekara, šest apoteka, deset kioska brze hrane, tri kladionice, dragostor pića i kiosci sa cigaretama i slatkim vodicama i kolačićima. Srbi jedu hleb, piju pivo i energetska pića, puše, kockaku se, a onda u apotekama kupuju lekove za svoje bolesti.

Kocka je najopasnija bolest zavisnosti od svih. Jer, kada ste alkoholičar, vi ne možete dnevno u sebe da unesete alkohola u vrednosti većoj od 100 evra. Kada ste narkoman, ne možete da potrošite dnevno više od 100 evra na takve supstance, a kada ste kockar vi možete da prokockate veliki novac i 10.000 evra za jedan dan. Kockanje ima svoju ličnu i porodičnu dramu, jer kockari uništavaju svoj život, svoju porodicu i prijatelje.

Коцкање и наука: Математичар који је спасао коцкарнице – BBC News на српскомKocka ima i socijalnu strašni dimenziju u Srbiji. Sedam stotina sela u Srbiji je prazno, jer su mlađi ljudi napustili imanja i stoku, otišli u gradove i u kockarnice. Umesto da rade sanjaju dobitak na kocki od 15.000 evra. Kockanje je danas najbolji brzi biznis u Srbiji. Ne zna se zvanično koliko kockara ima u Srbiji, ali se zna da se neke estradne linčosti hvale da se kockaju. A jedan biznismen, koji se bavi uticajima na društvenim mrežama, nedavno se pohvali da je uradio merketing za kladionice, koji mu je plaćem 250.000 evra mesečno ???

Jedna pevaljaka poznata po igranju pokera, za svoj porok je javno rekla:

– Ne kockam, nego se zabavljam !

U Srbiji se kockanje promoviše preko reklama u kojima atraktivne devojke ‘dele žetone’, a poznati glumci i sportisti promovišu kockanje kao način dobrog provoda, a i dobre zarade. Takve se poruke šalju mladima. Istraživanja ukazuju na to da je, ukoliko se sa kockanjem počne u ranijem uzrastu, veća mogućnost da se vremenom razvije zavisnost, da adolescenti često počnu ranije sa kockanjem nego sa konzumacijom duvana, alkohola i droga, da se kockanje često javlja uz druga rizična ponašanja i probleme sa mentalnim zdravljem.

Moderna zaraza
Prema istraživanju Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ iz 2020. godine, u Srbiji je problem kockanja imalo između do 93.000 ljudi, od čega su do 33.000 lica patološki kockari. Odnosno bolesnici. Posle toga vremena novi podaci ne postoje o kocakrima, ali postoje o razvoju kladionica, koje niču u svakom kvartu i u svakom novoizgrađenom naselju. Neke procene govori da danas imamo oko 180.000 zavisnika od kocke. A samo u jednoj klinici leči se od kocke 150 osoba, jer većina kockara svoja klađanje tretira kao brzi biznis, a ne kao bolest zavisnosti.

Zemlja kockarnica. Ne priča se dovoljno kakav su kancer kockarnice u Srbiji i Beogradu. Naša zemlja je rangirana kao druga u Evropi (iza BiH), po broju kladionica i kockarnica po glavi stanovnika.U Beogradu ima i ileglanih kockarnica, stare garde pokeraša. Inspektori Uprave za igre na sreću Ministarstva finansija su u akciji 25. februara, otkrili su nelegalno priređivanje kazino igara na sreću u hotelu “Astorija” u Beogradu. U sobi za kockanje bilo je 11 osoba. Njima je zaplenjena oprema za poker igre i to pet stolova. Čipovi zatečeni u igri na stolu u vrednosti 8.349 apoena, čipovi van stolova vrednosti 1,29 miliona apoena, 285 pakovanja karata za poker, kao i 7.650 evra gotovine. Protiv osoba koje su neovlašćeno priređivale igre na sreću biće podneta krivična prijava. Protiv vlasnika kladionica nema nikakvih prijava, jer oni su osnivači industrije zabave i igara na sreću, koja samo u Beogradu zapošljava par hiljada ljudi.Игре

Klađenje i kockanje je zapravo moderan biznis, koji je počeo da se razvija naglo počekom 21. veka u Srbiji. Prve kladionice su bile kafići, sa pićem i elektronskim mašinama. Par godina kasnije, kladionice su poluprazne, jer se kockari klade preko onlajn sistema, preko komjutera i mobilnih telefona. Prihod od popijenog pića u kladionicama je opao, ali je porastao prihod od povećanog broja opklada i celokupne kocke.

U Srbiji ne postoji tipičan lik kockara, jer se klade svi profili ljudi – i sirotinja, i srednji sloj i bogati, i njihovi ulozi se razlikuju, od hiljadu dinara do milion dinara. Na osnovu podataka Agencije za privredne registre kocka se godišnje 5,5 miliona punoletnih građana Srbije. Svaki u proseku tokom godine potroši skoro 26.000 dinara na kockanje i klađenje. Prihod te industrije klađenja u prošloj godini iznosio je oko 1,2 milijarde evra. Čista dobit bila je lane skoro 214 miliona evra. Prihod neprestano raste i pet puta je veći nego, na primer, od 2012. godine.

Država i društvo u Srbiji prećutkuju bolest zavisnosti od kocke, ako i prateće društvene bolesti, kao što je zaduživanje, zelenašenje, plačke i osiromašivanje porodica. Kockari uzimaju novac na pozajmicu, kradu ga od članov aporodice i prijatelja, duguju zelenašima visoke kamate i upadaju u mafijašku rupu propasti. Nikakv novac, koji dobiju na klađenju, potom ne može da ih izvuče iz tih problema. Novac o kome sanjaju kao sjajan dobitak, samo je izgovor da sene prestane sa kockanjem.

Kockar nije usamljen, on je u Srbiji deo klana, povezanih strašću za klađenjem, a onda i pušenjem duhava, ispijanjem alkohola i negovanjem osećaja sjajne avanture, sa rizikom da izgube sve. Postoje situacije u kojima su kockari od zelenaša pozajmljivali po 5.000 evra, a vratili 35.000 i više evra.

Zavođenje mladih
Srbija – U Srbiji tokom 2025. poslovalo 2.867 kladionica i kockarnica – Vesti iz Kragujevca i Šumadije – Pressek.rs

Jedan pevač sa estrade je proznao da je od zelenaša uzeo 80.000 evra na pozajmicu za kockanje, ali nije rekao koliko je morao da vrati. Samo je rekao:

-U svom uzbudljivoj životu potrošio sam 70 miliona dolara na kocku! Bio sam se totalno prepustio kocki, svim vidovima kocke, od kartanja, aparata, lutrije, raznih gluposti. Sve pare koje sam zaradio od muzike sam bacio na to. Posle sam se kajao, kajem se i sad, ali nema koristi od toga. Imam troje dece, moram radi njih da idem dalje, borba je – priznao je pevač.

Poslednjih godina primetno je da pojedini kladioničari svesno rade na reklamiranju kocke kod mladih, nudućih klijenata, kako preko tv marketinga, tako i lično vrbovanjem dece ispred i oko njihovih škola. Time se bave lepe i ljubazne devojke, koje inače čine trećinu zaposlenih u kladionicama. Pamtim slučaj finansijskog direktora, čiji je sin napravio dug od 12.000 evra u jednoj kladionici. Zaljubio se u devojku iz kladionice, a ona ga ja navukla na poker aparate i kocku. I gubio je. Otac je prodao svoj i ženin džip da plati kockarski dug svog sina, ali ga nije odvojio od te devojke. Danas se u kladionicama najviše novca okreće u kocki preko mobilnih elektronskih igara.

Analize pokazuju da u Srbiji postoji 15 velikih preduzeća za klađenje, koja zapošljavaju oko 5000 profesionalnih radnika. Uglavnom su to mlađi ljufi, koji zajedno rade za plate i bonuse. Među njima ima i iskusnih programera, koji vode i kontrolišu elektronska klađenja, a posebno mobilne igre.Игре

Kockarska Srbija nije usamljeni primer države u kojoj klađenje postaje sve unosniji biznis. Mi Srbi smo samo pruzeli svetski trend širenja klađenja kroz industriju zabave. Danas je očigledno da su fudbal i košarka, čiji se mečevi širom planete Zemlje igraju svakodnevno i prenose preko tv stanica u svaki dom, glavni medij za kladioničare. Klađenje je toliko rašireno da su se ljudi, na primer, na Zimskoj olimpijadi u Italiji, kockali sa imenima pobendika u disciplinama, sa brojem skijaške obuće takmičarki i sa brojem medalja najboljih skijaša.

U masovnim sportovima i sami igrači i treneri se klade, iako im je to zabranjeno, na rezultate, golove i prekršaje igrača svog tima i protivničkog. Legalni sistem klađenja u sportu okreće 50 milijardi evra godišnje, a ilegalni sistem klađenje obrće 84 milijarde dolara. Prema podacima Američke asocijacije za igre na sreću, tokom poslednjih 12 meseci ilegalne kladionice su primile 84 milijarde dolara u opkladama. Zaradile su pet milijardi dolara. Legalne su u 2024. ostvarile prihod od 13,78 milijardi dolara na 149,9 milijardi dolara opklada.
Ako velika kazina i klađenja postoje u Las Vegasu, Parizu, Monaku, Londonu, onda je centar kocke kod nas Beograd. Nekada su velegradske kockarnice vodili ljudi sumnjivih namera, sa policijskim i sudskim dosijeima. Njihove kockarnice su, ipak, radile, u janvim objektima, kakvi su bili hotel “Slavija” i hotel “Jugoslavija”.

Kladionice u Srbiji – bolest i nebriga | PrenosimoDanas su kockarnice nazvane kladionice, preduzeća u privatnom vlasništvu, sa lokacijama u centru gradova i u najvećim tržišnim molovima, koja ulaze u državne poslove. Ukupni prihodi u 2024. godini koje su ostvarile sve kompanije u Srbiji koje rade pod šifrom kockanje i klađenje iznosili su 143,6 milijardi dinara. Čista zarada je bila 18 milijardi dinara, pokazali su objedinjeni podaci sa specijalizovanog sajta Čekpoint (Checkpoint.rs).

Srpska privreda je u prošloj godini ostvarila ukupnu neto dobit od 866,3 milijarde dinara, što znači da su kladionice i druge kompanije iz sektora klađenja i kockanja doprinele profitu cele privrede sa oko 2,1 odsto. Najpoznatija kompanija za klađenje je sponzor fudbalskog kluba, a i državne reprezentacije Srbije.

Država Srbija se sprema da stavi pod kontrolu kladionice i kladioničare, ali to čini bojažljivo. Prošle godine usvojen je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću, ali on nije bitnije promenio sistem oporezivanja dobitaka iz igara na sreću. Izmenama je, između ostalog, regulisana zabrana služenja hrane i alkoholnih pića sa više od pet odsto alkohola u kladionicama i automat klubovima, kao i oporezivanje svih vrsta bonusa i besplatnih podsticaja.

Pored toga, Vlada Srbije usvojila je i Predlog izmena i dopuna Zakona o oglašavanju, ali on još uvek nije prošao proceduru u Narodnoj skupštini. Ove izmene trebalo bi da značajno ograniče reklamiranje kladionica, jer je predviđena zabrana da u tome učestvuju javne ličnosti, poput estradnih pevaljki i pevača.