Autor: Ljuban Karan
Odavno na u postoje jaki centri za radikalizaciju i mobilizaciju potencijalnih islamskih terorista, uz apsurd da su finansiranje i organizacija tog procesa započeli sa Zapada, a ne sa Istoka što bi bilo logično.
Jedan od najjačih svetskih centara islamske radikalizacije i finansiranja muslimanskih ekstremista, koji se nalazi u Beču, uspešno je svoje otrovne pipke pustio na Balkan, posebno u BiH, na „Kosovo“, a donekle i u Severnu Makedoniju. Taj destruktivni uticaj snažno se osetio i u centralnoj Srbiji, na jugu među Albancima i u Sandžaku među Bošnjacima.
Finansiranje iz Saudijske Arabije i Katara, preko centara u Beču, bilo je veoma uspešno jer su mehanizmi radikalizacije – paradžemati i naselja ekstremnih vehabija – nicali kao gljive posle kiše. Ovaj proces je započet tokom ratova na Balkanu i nesmetano se nastavio do danas. Zapad je na tako stvorene islamske ekstremiste gledao kao na „saveznike svojih saveznika“ u ratovima protiv Srba i Srbije i nekritički prihvatio laži da ti verski fanatici nisu opasni za zapadni svet. Ako su tada u to i verovali, teško je razumeti zašto taj svoj pogrešan stav o teroristima s Balkana do danas nisu promenili.
Čudnu igru sa islamskim ekstremistima vodile su i austrijske vlasti, dozvoljavajući im da Beč koriste kao bazu za širenje svog uticaja. Pravdali su to zapadnom demokratičnošću, i bili su uvereni da baš zato Beč nikada neće biti meta. Stoga im i nije smetalo što se iz Beča ugrožavaju druge države, pa i čitave regije.
(NE)SIGURNA BALKANSKA KUĆA
Po istoj matrici rezonovanja da teroristi „neće seći granu na kojoj sede“ formirao se i čvrst zaključak da ni Balkan neće biti meta, jer je postao platforma za regrutaciju, obuku i logistiku terorista i neka vrsta njihove „sigurne kuće“.
Međutim, nakon terorističkog akta u Beču sasvim je jasno da izbegavanje meta na Balkanu neće trajati večno. Do sada je bio prepoznatljiv kriterijum terorista da mete u zapadnim državama biraju na osnovu istorijskih razloga i njihove upotrebe sirove vojne sile protiv islamskih zemalja. U takav izbor odlično se uklapao i odjek takvih akcija, jer je reč o državama čiji mediji su najuticajniji i koji praktično formiraju „međunarodno“ javno mnjenje.
Zapadni mediji daleko više pažnje posvećuju jednoj ili nekolicini žrtava terorizma u SAD i EU, nego desetinama i stotinama žrtava terorističkog akta na Bliskom istoku, u Aziji ili Africi. Zato se teroristi, koji naravno žele svetsku medijsku pažnju, svim silama upiru da akcije izvode upravo na Zapadu. Međutim, ni ova, dosad prilično čvrsta logika terorista kod izbora ciljeva više nije tako pouzdana, zbog najave masovnih terorističkih akcija širom sveta i pretnje da je sveukupan terorizam samo početak „nove vrste džihada protiv svih nevernika“.
DVOSTRUKA MOTIVACIJA
Srbija mora da uspostavi jak antiteroristički sistem i pre nego što se terorističke akcije prenesu na Balkan, zbog jakih indicija da bi prve balkanske mete mogle biti na srpskoj teritoriji, pre svega u Beogradu.
Neke opšte pretnje i najave tog tipa od strane balkanskih džihadista za sada su samo u funkciji zastrašivanja naših građana, ali ne treba sumnjati da će pokušati da ih ostvare ako im se ukaže prilika.
Teroristi poreklom s Balkana dvostruko su radikalizovani i motivisani – kao i svi drugi zatrovani su opštom idejom islamskog radikalizma, ali pored toga fanatično gaje mržnju i prema Srbima i Srbiji. To je sastavni deo svake balkanske radikalizacije, što povećava terorističke opasnosti prema Srbiji. Jer ako imamo na umu osnovnu teorijsku postavku da je „terorizam radikalizam na delu“, realno je očekivati da iz toliko nagomilanog radikalizma u našem okruženju proistekne terorizam koji bi mogao ugroziti Srbiju.
DUPLI ARŠINI ZAPADA
Srbija redovno obaveštava evropske države o svim terorističkim pretnjama, dok oni ignorišu terorističke pretnje prema Srbiji. Zato slobodno možemo reći da Srbiju, pored šire lepeze potencijalnog terorizma u odnosu na druge države, ugrožava i takav stav zapadne „međunarodne zajednice“.
Osnovni problem su dvostruki aršini prema terorizmu i odstupanje od profesionalnih kriterijuma o tome ko su, i šta su, teroristi. Čudan američki stav o tome da teroristi preko noći mogu postati borci za slobodu prihvatile su i ostale zapadne zemlje. Najbolji svetski primer je Al Nusra front, koji je nekada bio deo opšteg terorističkog fronta Al Kaide i Islamske države dok su bili jedinstveni. Prosto je neverovatno da je Al Nusra front, koji je formiran od sirijskih ekstremista po naređenju vođe ID Al Bagdadija, kao posebna vojna grupacija, volšebno postao saveznik SAD u sirijskom ratu. Razišli su se s Bagdadijem, ne zbog radikalizma nego zbog stava o Siriji, a zatim dobili američko naoružanje, logistiku i, što je najvažnije, američku zaštitu. Tako se oni sada širom sveta, pa i na Balkanu odakle su neki regrutovani, ne smatraju teroristima.
Sličan obrt koji se direktno tiče Srbije dogodio se svojevremeno u vezi s takozvanom OVK na „Kosovu“ i jedinicama mudžahedina u BiH, od čega su najviše stradali Srbija i srpski korpus. To je uslovilo da i nakon ratova neke države i paradržave Balkana, kao što su BiH i „Kosovo“, postanu „sigurna kuća“ za radikalizovane pojedince i grupe, čak i za one koji su bili uključeni u zločine i terorističke akcije i samo čekaju sledeću priliku.
Kod njih je suludo govoriti o nekakvoj deradikalizaciji, koja može biti samo obmana i privid. Na primer, nikome na Zapadu nije smetalo što se značajan broj pripadnika zloglasne bošnjačke jedinice El mudžahid, koji su prvi u Evropi ritualno odsecali (srpske) glave, trajno nastanio u BiH, gde propagiraju terorizam kakav danas gledamo po evropskim gradovima. Ili drugi primer, ništa manje opasan i veoma aktuelan – moramo se upitati gde su sada borci najsurovije samostalne vojne jedinice ID, sastavljene isključivo od Albanaca, po zlu čuvene „Katibe“? Niko ne može garantovati da oni već nisu na „Kosovu“, gde bi kao vrhunski obučeni i surovi predstavljali alarmantnu terorističku opasnost za Srbiju.
USAMLJENI POJEDINCI ILI GRUPE
Iz toga proizlazi procena kakvi bi mogli biti teroristički napadi na ciljeve u Srbiji. Karakteristika terorističkih napada u Evropi i SAD u poslednje vreme je da su u pitanju teroristi pojedinci, radikalizovani u paradžematima ili preko interneta, prilično slabo obučeni u vojnom i u terorističkom smislu. Naravno da su takvi slučajevi mogući i u Srbiji, jer smo slične primere radikalizacije imali u Sandžaku pre desetak godina gde su akteri osuđeni na dugogodišnje kazne zatvora.
Ipak, kada je Srbija u pitanju, daleko veće šanse su da to budu prekaljeni teroristi u većim grupama, koji realno mogu napraviti mnogo veće zlo. Tajna skladišta oružja i eksploziva, koja se povremeno otkriju slučajno ili operativnim radom policije, garancija su da su već dobro snabdeveni i da im neka naročita logistika i nije potrebna. Neka od tih tajnih skladišta su u centralnoj Srbiji, tako da je dopremanje terorističkih sredstava već rešen problem. Nedavno je jedno takvo skladište otkriveno kod Bujanovca, gde su nađeni eksploziv pogodan za klasični terorizam, raketni bacači pogodni za pokretne mete i udar sa distance, ali i neka optička i elektronska sredstva pogodna za pripremu likvidacija i atentata.
Zapadni bezbednjaci ne vide, ili iz političkih razloga neće da vide, da terorističke opasnosti koje njima prete, i one koje potencijalno ugrožavaju Srbiju, dolaze iz istog miljea s Balkana. Naravno da znaju da gotovo i nema veće terorističke akcije u Zapadnoj Evropi i SAD a da neke veze ne vode prema BiH, „Kosovu“ ili Severnoj Makedoniji.
Nakon terorističkog napada u Beču sve se zna o albanskom teroristi, njegovim albanskim pomagačima i vezama s albanskim ekstremistima na Balkanu, ali sada je isuviše kasno. Zašto to nisu znali ranije, kako bi sprečili teroristički napad?
Zato što Zapad u celini ignoriše činjenicu da neke države i paradržave u našem regionu štite teroriste i prikrivaju njihove biografije. Ne smeta im njihov isuviše blag tretman povratnika s ratišta – kažnjavaju ih novčano ili blagim zatvorskim kaznama, tako da je većina njih na slobodi. Olako prolaze neku skraćenu „deradikalizaciju“ uz garancije da su postali bezopasni.
SRPSKA OPASNOST
Naše bezbednosne službe takve stavove ne prihvataju, i više od deset godina upozoravaju ceo zapadni svet. Ustupaju im konkretne i veoma kvalitetne podatke, dok oni više uvažavaju laži koje im serviraju neke druge balkanske tajne službe. Zašto Bošnjaci i Albanci štite teroriste možemo samo nagađati, ali najbliže je istini da će ih upotrebiti u nekom budućem obračunu sa Srbima.
Nije fraza kada bošnjački i albanski političari javno govore da terorizam za njih nije opasnost, jer težište rada njihovih tajnih službi i nije na terorizmu, kao kod drugih evropskih država, nego na „srpskoj opasnosti“. Na Zapadu svakom novom terorističkom akcijom sve više uviđaju da tolerancija prema „saveznicima njihovih saveznika“ nije razumna, jer već godinama i njih direktno ugrožava, ali nema dovoljno odlučnosti da se nešto promeni. Beč ponovo „mudruje“ i, umesto žestokog obračuna sa ekstremistima, ponovo traži mir u kompromisu. Istina, ukidaju neke paradžemate, ali to je tek da nešto učine. Umesto da razbiju centre albanskog ekstremizama, oni su od ko zna koliko hiljada policajaca u Beču pronašli jednu Albanku, i pustili priču kako se baš ona borila protiv albanskog teroriste.
Utisak je da države Zapadne Evrope, bez obzira na sve „čvrste“ dogovore o energičnoj zajedničkoj borbi protiv terorizma, tajno kalkulišu, ponašaju se sebično, i gledaju samo svoj interes u smislu – bitno je „da ne pukne kod nas“. Nije to čudno, jer se slično ponašaju i kod druge vrste velike opasnosti, zdravstveno-ekonomske. U borbi protiv virusa korona ta sebičnost se jasno videla, dok je kod borbe protiv terorizma prikrivena jer se sve odvija tajno. Samo u nekim situacijama opreznost i nepoverenje su razumljivi – kod zaštite izvora informacija koji su ugrađeni u terorističke organizacije i grupe. Ništa drugo ne opravdava različit tretman izvora terorizma i različito gledanje na istu vrstu terorista, jer za to ne postoje profesionalni razlozi, nego samo politički. Naravno da stav prema sveukupnom terorizmu treba biti jedinstven u svim državama, ako je borba protiv terorizma iskrena a ne kalkulantska.
Izvor: Ceopom istina
