„Srbija ide munjevito napred“, a Tanjug munjevito prećutkuje

0
323
Foto: printscreen ( Cenzolovka )

Iako je dosta iscrpno preneo sadržaj objavljen u „FD Intelidžensu“, Tanjug građanima nije objasnio da su objavljivanje i pisanje izveštaja platili oni sami. Na sajtu FDI-ja stoji da pisanje izveštaja dužine osam stranica treba platiti 43.300, dok 16 strana košta 65.100 dolara

Mnogi mediji u Srbiji izvestili su da je ugledni britanski magazin „Fajnenšel tajms“ objavio kako „Srbija ide munjevito napred“, a kao izvor naveli su agenciju Tanjug. Ispostavlja se, međutim, to da „Srbija ide munjevito napred“ nije baš napisano u „Fajnenšel tajmsu“, a objavljivanje izveštaja u magazinu „FD Intelidžens“ platili su građani Srbije, što Tanjug nije smatrao važnom informacijom.

„Srbija se preporodila od 2012. godine, kada je bila na ivici ponora, i postala je stabilna ekonomija koja kontinuirano beleži rast stranih investicija i bruto domaćeg proizvoda, kao i pad nivoa javnog duga, piše u magazinu ‘FD Intelidžens’ britanskog ‘Fajnenšel tajmsa’“ –  ovom rečenicom počinjala je Tanjugova vest koju je prenelo dosta domaćih medija – od Radio-televizije Srbije do Danasa i Politike.

Kako se navodi, u specijalnom dodatku FDI-ја naslovljenom „Srbija munjevito ide napred“ objavljena su tri tematska teksta i intervju sa ministrom finansija Sinišom Malim. Uspešne ekonomske i fiskalne reforme od Srbije su napravile „jednu od evropskih ekonomskih zvezda“, preneo je Tanjug.

Iako je novinska agencija dosta iscrpno prenela sadržaj objavljen u „FD Intelidžensu“, Tanjug građanima nije objasnio da su objavljivanje i pisanje izveštaja platili oni sami.

I dok FDI od svojih čitalaca nije sakrio da su troškove izveštaja pokrili Ministarstvo finansija Srbije, Privredna komora Srbije, Uprava za slobodne zone, Slobodna zona Subotica, Slobodna zona Svilajnac, Slobodna zona Užice, Slobodna zona Priboj i Slobodna zona Smederevo, navodeći u „disklejmeru“ da je izveštavanje i uređivanje nezavisno sproveo FDI magazin – učinio je to Tanjug, ne objavljujući tu informaciju.

Da Vas podsetimo:  Srpski telegraf „zna“ tačan datum za rešenje Kosova

Na pitanja Cenzolovke zbog čega ni u jednom delu vesti nisu pomenuli da su tekst finansirali Ministarstvo finansija i druge domaće ustanove, kao i da li smatraju važnim za potpuno informisanje građana da se zna ko je platio određeni tekst, u Tanjugu kažu da se u „disklejmeru“ navodi da su „tekstovi i uređivanje rezultat nezavisnog rada FDI magazina“, a ne da su plaćeni, kao i da su objavljivanje dodatka sponzorisali Ministarstvo finansija Srbije, Privredna komora Srbije…

„Nismo citirali ‘disklejmer’, jer smo sadržaj preneli kao tekstove FDI magazina, koji se, između ostalog, baziraju na ocenama i podacima iz evidencije kompanije FDI Markets o greenfield investicijama u svetu, gde je Srbija lider, na njihovu rang-listu o stranim investicijama u slobodnim ekonomskim zonama u Evropi, na kojoj je vodeća Slobodna zona Pirot, ali i na ocene MMF-a, te rejting agencije Standard & Poors. Nismo, dakle, smatrali da je bitno ko je finansirao objavljivanje dodatka ‘Fajnenšel tajmsa’, s obzirom na istaknutu napomenu magazina da su tekstovi i uređivanje njihovo nezavisno delo“, navode u Tanjugu za Cenzolovku.

U odgovoru za koji su tražili da u celosti bude objavljen, Tanjug nam „skreće pažnju“ da smo tu napomenu (nezavisno uređivanje) prevideli, pa nam se tako, pretpostavljaju u novinskoj agenciji, potkrala greška da pripišemo magazinu kako objavljeni tekstovi nisu njihovo autorsko, nezavisno delo.

U mejlu koji smo uputili Tanjugu sa pitanjima u vezi sa neobjavljivanjem informacije o tome da su tekst u FDI magazinu sponzorisale domaće institucije, ni u jednom delu se ne navodi ili se ne dovodi u sumnju da su tekstovi nezavisno autorsko delo.

Kako se može videti na sajtu FDI-ja, pisanje izveštaja ima nekoliko cena, zavisno, pre svega, od njegove dužine. Tako je, na primer, za izveštaj od osam stranica potrebno platiti 43.300 dolara, dok 16 strana košta 65.100 dolara.

Da Vas podsetimo:  RTS, vaše pravo da znate o suzavcu u Hongkongu, ali ne i u Podgorici

Milinkov: Nije prvi put da Tanjug napravi „propust“

Docentkinja na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu dr Smiljana Milinkov kaže za Cenzolovku da prema Kodeksu novinara Srbije, prećutkivanje činjenica koje mogu bitno da utiču na stav javnosti o nekom događaju jednako je njihovom namernom iskrivljavanju ili iznošenju laži.

Kako objašnjava, nije isto kada neki magazin izveštava o Srbiji i kada se u njegovom dodatku objavi afirmativni tekst koji su sponzorisale ovdašnje institucije. Prevedeno, ukazuje Milinkov, radi se o jednom plaćenom tekstu i profesionalno je neoprostivo da se ta informacija prećuti građanima.

„Nažalost, nije prvi put da Tanjug napravi ‘propust’, podsetiću na objavljivanje vesti o napredovanju Srbije po pitanju medijskih sloboda na listi Reportera bez granica, za koju se ispostavilo da je stara godinu dana ili objavljivanje netačnih informacija kao rezultat istraživanja indeksa klijentelizma u medijima u Srbiji. U navedenim slučajevima radi se o plasiranju lažnih informacija, poluinformacija ili prećutkivanju važnih podataka, čime se stvara iskrivljena slika realnosti u Srbiji. Reč je o jednoj vrsti klijentelističkog odnosa, država i dalje toleriše i finansijski pomaže agenciju koja je po zakonu još novembra 2015. godine trebalo da prestane sa radom, a sa druge strane Tanjug afirmativno izveštava o aktivnostima Vlade Srbije, ali i uopšte o vladajućoj stranci, odnosno koaliciji. Dakle, jedna ‘ruka ruku mije’ veza, na štetu novinarske profesije i uopšte društvenog interesa“, smatra medijska ekspretkinja.


ZLOUPOTREBA I MANIPULACIJA

Milinkov ukazuje i na to da je nedopustivo to što je Tanjugova informacija preneta na sajtu RTS-a, bez ograde da je reč o sponzorisanom tekstu, dodajući da bi javni servis prvo trebalo da nadležnima postavi pitanje i prenese odgovor koliko su građani Srbije platili da bi se objavio tekst o „munjevitom napretku Srbije“.

Da Vas podsetimo:  Novac za oglašavanje projekata od izuzetne važnosti odlazi beogradskim tabloidima

Dodaje i da se u medijima u Srbiji neretko prećuti kada je reč o reklamnom ili sponzorisanom tekstu ili prilogu, iako je prikriveno oglašavanje zabranjeno zakonom.

„Reč je uglavnom o medijima koji krše profesionalne standarde i sve informacije tretiraju kao robu koju plasiraju tržištu, odnosno građanima od kojih se očekuje da doprinesu u vidu klikova i lajkova. Činjenica je da se publika sasvim drugačije odnosi prema reklamnim tekstovima, a drugačije vrednuje i ima više poverenja u upakovane ‘novinarske’ priče. Radi se o zloupotrebi i manipulaciji i nespojivo je s profesionalnim novinarstvom“, zaključuje Smiljana Milinkov.


Raskrikavanje: „Fajnenšel tajms“ nije rekao da „Srbija munjevito ide napred“

Portal koji se bavi razotkivanjem lažnih i manipulativnih vesti, Raskrikavanje, objavio je da je pomenuti izveštaj o munjevitom napretku Srbije pogrešno pripisan „Fajnenšel tajmsu“, ukazujući i na to da se u originalnom tekstu nigde ne pominje da je Srbija bila „na ivici ponora“ 2012. godine, što je kod Tanjuga ipak bio slučaj.

Kako u Raskrikavanju objašnjavaju u posebnom tekstu, FDI magazin je deo iste grupacije kojoj pripada i „Fajnenšel tajms“, ali su u pitanju dve različite novine. Urednica FDI-ja Kortni Fingar je za Raskrikavanje rekla da je FD specijalizovana publikacija koju proizvodi FT grupa, i iako je reč o „sestrinskoj publikaciji“ lista „Fajnenšel tajms“, nisu u pitanju iste stvari, zbog čega će tražiti da svi ispravno citiraju objavljeni izveštaj i navedu FDI kao izvor.

Kako je dodala za Raskrikavanje, FDI razmatra pravne mere protiv srpskih medija, te se trenutno savetuju sa pravnicima, dodajući da će se dalje neprecizno prenošenje samo još više odraziti na kvalitet i kredibilitet srpskih medija.

Ceo tekst Raskrikavanja, izjave urednice FDI-ja, kao i novinara koji je pisao izveštaj o Srbiji, koji objašnjava kako je čuvao svoju novinarsku nezavisnost, pročitajte OVDE.

Zoran Strika
Izvor: Cenzolovka

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime