Svako ko bi danas sa političke scene Srbije uveo sankcije Rusiji, pristao na okupaciju Severa Kosova i predaju južne srpske pokrajine Albancima, i gašenje Republike Srpske, postao bi za NATO – veliki vizonar i lider budućnosti koji bi dobio punu podršku.
Kao što je onomad Slobodan Milošević, koga su zapadnjaci nazivali „balkanskim kasapinom“, na jesen 1995. godine, posle potpisivanja Dejtona, postao privremeno za Amerikance – „faktor stabilnosti na Balkanu“, tako bi svaka vlast u Beogradu bila nagrađena ukoliko bi odustala od sopstvene nezavisnosti i pre svega, usred velikog svetskog rata i sukoba civilizacija, okrenula leđa Moskvi.
Teško je poverovati da se NATO iskreno zabrinuo zbog strašnog zločina u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar, ako znamo da je Alijansa 1999. godine u jezivoj agresiji na Srbiju ubila više hiljada nedužnih civila i najmanje 81 dete.
Teško je poverovati da je NATO zabrinut za demokratske procese u Srbiji i „medijske slobode“ u vreme kada su uveli totalnu cenzuru kada je u pitanju veliki svetski sukob u Ukrajini, kada progone heroja slobode Džulijana Asanža, a Donalda Trampa gase u živom programu i isključuju mu društvene mreže.
Teško je shvatiti da njih baš sada brine korupcija u državnom vrhu Srbije o kojoj piše Njujork tajms u danu masovnog ubistva u školi u Beogradu, dok neprekidno ćute o kriminalnim aferama Bajdenovih članova porodice, brojnih balkanskih liderčića ili visokih evropskih diplomata čije su korupcijske igre već potpuno javno raskrinkane.
Zato je sadašnja teška politička kriza u Srbiji, za čije potpirivanje je iskorišćena duboka nacionalna bol i frustracija zbog masovnog ubistva dece, izuzetna šansa za NATO da potpomogne veliko rasulo u kome će oni da poentiraju. Zato je baš sada, dok traje ulično prebrojavanje „dve Srbije“, Brisel žestoko ucenio Beograd da uvede sankcije Rusiji ako misli da ide ka EU, a Džozef Bajden je baš ove nedelje, dok preti bakrot Amerike, tražio od Kongresa da iskešira 108 miliona evra za „maligni uticaj Rusije u Srbiji i Republici Srpskoj“.
Zato se, baš u ovom momentu, u okviru opozicionih snaga u Srbiji tendeciozno marginalizuju nacionalne opcije koje se protive sankcijama Rusiji i nezavisnom Kosovu, a afirmišu se i oni pojedinci u okviru vlasti koji u potpunosti podržavaju NATO agendu.
Zato su, baš dok se Beograd trese od uličnih demonstracija, blokada, šetnji i mitinga, Zapadni vladari kresnuli varnicu i potpalili sever Kosova i Metohije, kako bi izvršili dodatni pritisak na Srbiju.
Zato su, baš u trenutku kada je kao vazduh potrebna sabornost, mir, nada i vera, pokrenuta odvratna medijska kampanja protiv ujedinjujuće institucije – Srpske pravoslavne crkve i patrijarha Porfirija.
Da skratimo, u vreme velikog svetskog loma, za NATO je, kao i za Hitlera 1941. godine, idealna opcija da se Srbi pobiju između sebe.
Za NATO je ovo izuzetna šansa da iskoristi opravdano nezadovoljstvo velikog dela srpskog naroda – zbog nemaštine, nepotizma, stranačkog zapošljavanja, lokalnih kabadahija, osećaja nesigurnosti, medijskog rijaliti ludila, političkih moćnika, lažnih analitičara na svim stranama – kako bi ostvarili svoje ciljeve.
Za NATO je ovo idealna prilika da od Srbije stvori drumsku kafanu pred fajront u kojoj će biti razbijenih glava, srče do kolena, zakrvavljenih očiju, uhapšenih, poludelih i ubijenih – kako bi se geopolitički Balkan potpuno osvojio u svetskom frontu protiv Rusije i Kine. Zato više neće biti lažnih i marketinški isforsiranih podela na vlast i opoziciju, na pristojne i bezube, na suši ekipu i sendvičare već će za NATO biti prihvatljivi svi oni koji odustanu od Srbije.
Za NATO osvajače, povlači se linija podele na one koji su spremni da predaju Srbiju u ruke Zapada i da se odreknu samostalnosti i onih koji se tome suprotstavljaju, a biće potpuno svejedno da li su oni u vlasti ili u opoziciji.
Zato je za NATO idealna opcija da ovde izbije veliki sukob, da se pobije svako sa svakim, da se svi valjaju u blatu pod majskim pljuskovima, da se uruši država u „srpskom proleću“ dok oni, prekrštenim kaubojkama na astalu, piju burbon, gledaju, smeju se i čekaju ishod i svoju pobedu.
Idu teški dani. U pamet se Srbi. Da stvarno ovde ne bude – fajront. Jer, dan posle, neće biti šanse ni za – otrežnjenje.
autor:Predrag Vasiljević
Прва потпуна издаја Косова и Метохије се догодила 1944. окупацијом Србије. Другу издају је учинио Слободан Милошевић кумановском капитулацијом због које ни он ни његови сарадници у издаји нису смели ни доћи до Хага.
Govoriti o “ Kumanovskom sporazumu “ izvan konteksta R1244 krajnje je neozbiljno.
Očekivati da Srbija vojno “ zbriše “ NATO i AMERIKU , takodjer je krajnje neozbiljno !
Postavlja se pitanje,da li se R1244 moze tumačiti kao pobjeda SRJ i Miloševića protiv Amerike i NATO.
U R1244 pet puta je ponovljeno da je KiM sastavni dio Srbije. To što je R1244 spomenuta samo jedan put poslije “ petog oktobra “ ( Djindjić 2003 , kada je i ubijen ) je jedno sasvim drugo pitanje, koje vjerovatno objašnjava i ubistvo Djindjića , ali i šutnju – izostanak zahtjeva za poštivanje R1244, suštinu “ petog oktobra “ koji otvorio širom vrata VELEIZDAJI DRZAVNIH I NACIONALNIH INTERESA!!
Sve opisano , nije od jučer, već od “ petog oktobra “ …….. Imali smo dovoljno vremena da vidimo, uvidimo, shvatimo i na kraju djelujemo. Što se više čekalo, problem je rastao svakoga dana. Da ne kazem da do samog problema ( “ petog oktobra“ ) nije smijelo ni doći. Zbog toga nemamo pravo da kukamo, koliko je situacija teška. Sada ćemo to riješiti kako treba, ili nas biti neće. VELEIZDAJNICI se jedostavno moraju staviti pod potpunu kontrolu ( zatvor ). Ukoliko to mi ne učinimo, potpomognuti zapadom,oni će zbrisati nas , bez trunke razmišljanja !!