Zaveštanje Mikija Rakića i scena koju je nacrtao ostaće nažalost još dugo okvir u kome ćemo se kretati. Pristojan čovek može makar da razume šta mu rade i da kaže „Hvala, u tome ne učestvujem“. Srbija ovo ne zaslužuje i ima potencijal za mnogo bolje
U utorak, 21. jula, smo saznali da su istoga dana preminuli dvoje velikana jugoslovenske i srpske umetnosti: Olivera Katarina i Dragan Papić. Pošto život piše romane, bukvalno dan ranije dobio sam prve primerke svoje nove knjige Pop politika, u kojoj je u četvrtom poglavlju, posvećenom albumu Idola, „Odbrana i poslednji dani“ ispričana priča koja povezuje ovo dvoje velikana.
Naime, posle čuvene predstave „Oslobođenje Skoplja“ koju je Ljuša Ristić radio u SKC-u, sledeće što je planirao za Dan mladosti 1981. bila je zamišljena predstava pod nazivom „Srbija“. U tu svrhu nagovorio je direktora Ljubu Kljakića da dvorište SKC pretvori u kafanu, sa šankom i svime što je za to potrebno. U predstavi je trebalo da glumi Olivera Katarina. Usled spleta raznih okolnosti, Ljuša je od projekta odustao, ali je šank ostao, pretvarajući dvorište SKC u nešto što će postati nadaleko čuveno kao Bašta SKC-a, mesto gde su kasnije održani brojni nezaboravni koncerti, gde je nedeljom od devet bila berza ploča itd.
Potencijale prostora prvi su shvatili i podstakli upravo Papić i dva momka iz umetničko-marketinško-muzičkog projekta u kome je on učestvovao sa pet beogradskih momaka pod imenom Dečaci, a zatim Idoli. Dakle jednog dana su se kod Kljakića pojavili Papić, Šaper i Divljan i uspeli su da ga nagovore da im organizuje koncert u ovom novom prostoru. Ljuba ne samo da je prihvatio ideju, nego su zajedno rešili da to bude prvi koncert u istoriji SKC za koji će se naplaćivati karte. One su rasprodate za svega par sati, a koncert je izvanredno prošao, Idoli su famu podigli na još viši nivo, a Bašta je postala važno mesto kulture.
Objavljena lista
Nakon odavanja dužne počasti ovim stvaraocima, vratimo se na aktuelni trenutak. Zapanjujuće malo prostora u medijima dobilo je Informerovo objavljivanje spiska ljudi koji se nalaze na radnoj verziji takozvane studentske liste. I na jednoj, i na drugoj strani političkog spektra. Vučić se onako više ritualno osvrnuo na to, a na onoj drugoj strani Vreme je na vrlo tupav način probalo da ospori validnost informacije. Argumenti su bili to što se neka imena ponavljaju više puta i to što kvota zastupljenosti žena nije ispoštovana.
Dakle ovo jeste radna verzija, nikako kompletna i završena, ali je ona sasvim autentična. Imao sam i sam priliku da vidim taj spisak sa oznakama jednog od fakulteta, a onda smo kolege i ja proveravali na raznim stranama i ispostavilo se naravno da to jesu imena i ljudi koji figuriraju kao kandidati. Dakle pouzdano ćete na tzv. studentskoj listi videti bar tri petine od ovih imena, a tu su verovatno sva najvažnija. Fale još neka, pre svega iz Proglasa, ali postoje tumačenja da se jedna ozbiljnija ekipa sprema za ministarska i upravljačka mesta.
Fale, naravno, i ono četvoro koji su ”izabrani” u savet REM-a, premda to nikako nije prava reč. Radi se o četvoro aktivista bliskih studentskoj listi (naravno nijedan nacionalno orijentisan) koji su protivzakonitim odlukama skupštine „aktivirali“ svoje članstvo u REM-u nakon što su pre šest meseci podneli ostavke jer je Vučić izigrao dogovor sa EU da prepusti REM strancima i blokaderima. Vlast je sprečila izbor člana iz manjinskih zajednica koji bi bio deo blokaderske većine, a ovi su se iz protesta povukli.
E sad je uz posredovanje Građanskih incijativa, tradicionalno jedne od najvažnijih briselskih ekspozitura u Beogradu, ispeglan slučaj jer EU hoće da pomogne Vučiću da štiklira neke zahteve. Ovo četvoro ljudi su, svesno kršeći zakon, prihvatili da se vrate u REM, znajući da će Vučić time da obezbedi dalju blokadu rada i odlučivanja ove institucije, gde zbog odnosa četiri prema četiri neće biti moguće da se donose odluke.
Ovi iz vlasti ih pogrešno zovu „novi lojalisti“, dok oni naprosto rade ono što im je rečeno spolja, čekajući mogući trenutak kad će vlast ponovo da skine gaće i da im zaista da i petog člana. To uopšte nije nemoguće jer Vučić, da bi opstao na vlasti, sada daje sve, a jedino ostaje pitanje tajminga. Na primer, njegovi izaslanici i infrastruktura žestoko rade na cepanju srpskog političkog prostora u Crnoj Gori i cepanju srpske crkve tamo, zatim na podršci opoziciji u Srpskoj i pokušaju da pomognu Blanuši da pobedi Dodikovog kandidata itd.
Plodovi Rakićevog sistema
No, vratimo se onima koji se na listi nalaze. Njihova imena konačno otkrivaju stvarnu prirodu ovih protesta, programska načela, stavove o određenim društvenim i državnim pitanjima i mnogo toga drugog. Činjenica da će tako sastavljena lista da dobije na narednim izborima najmanje 35 posto je ogroman uspeh procesa prepariranja i dubinske okupacije Srbije, naravno realizovan uz pomoć režima koji, kao što je Parezanović u knjizi pokazao, upravo namenski promoviše takve kadrove, smatrajući nacionaliste i patriote za najveće neprijatelje.
Na ovom mestu treba pomenuti i Mikija Rakića. Ovaj zaboravljeni, već jedanaest godina pokojni čovek, bivši šef kabineta Borisa Tadića, verovatno je najvažniji ovdašnji kreator sistema koji se danas zaokružuje. Naime činjenica da ćemo u zemlji u kojoj se 80 posto ljudi protivi NATO dobiti parlament sa dve NATO liste, potpuno očišćen od i najmanje stranke koja se protivi NATO-u je rezultat fantastične višedecenijske operacije koju je pre skoro 20 godina vodio pomenuti Rakić.
Miki Rakić je bio glavni operativni igrač i koordinator procesa cepanja Srpske radikalne stranke i kreiranja ovog monstruma koji je već 14 godina na vlasti
To se naravno zasniva na sistematskoj prevari srpskog biračkog tela i dubokoj korupciji poslovne, bezbednosne, intelektualne i tek na kraju političke elite, jer ona više ne postoji. Rakić, a zatim Vučić su temeljeno uništili partijski sistem Srbije koji je građen devedesetih godina. Zato sada uz jednokratne prevare poput apstraktnih „studenata“ možete da popunjavate taj prostor preko noći čim god hoćete, uz dovoljno para i medijskog prostora.
Miki Rakić je bio glavni operativni igrač i koordinator procesa cepanja Srpske radikalne stranke i kreiranja ovog monstruma koji je već 14 godina na vlasti. I proces je naravno od početka vođen za ovog čoveka, dok je mučeni Toma poslužio kao jednokratni ovan za otvaranje vrata. Time je pre svega trećina nacionalnih i konzervativnih birača prevedena na „evropsku“, a zapravo na NATO stranu, gde preko sistema korupcije i prevara opstaje uprkos tome što misli i oseća drugačije.
Sve što treba je onda da se ostatak prostora ojača i da se stvori istinska NATO stranka, što se postiže najpre uništavanjem nacionalnog prostora, a zatim njegovim popunjavanjem NATO subjektima. Ovo prvo je urađeno 2023, kada je Vučić temeljno počistio i zametke nekog nacionalnog stranačkog prostora, a zatim omogućio da se ta energija preusmeri ka tzv. studentskom pokretu koji je naravno od početka NATO projekat i treba da rezultira upravo ovakvom listom koju sačinjavaju oni za koje je Srebrenica nepobitno genocid, a EU i NATO nemaju alternativu.
A lista je upravo takva, uz nekoliko simboličnih izuzetaka koji bi trebalo to da prikriju, poput možda akademika Vukosavića koji je onomad polemisao sa Markom Bulatom o tome da je li je zemlja ravna. Na njoj se nalazi očekivanih nekoliko sportista, poput Vidića i aktiviste Štimca (sa sve ženom), kao i Bodiroga koji je deo hercegovačke ekipe, vrlo zastupljene u protestima. Tu je i Feđa iz Sindikata koji se vratio na mod iz kampanje 2000. Tu je naravno i onaj profesor aktivan na podkastima, ali apsolutno niko od njegovih nekoliko saradnika, a da ne govorim o njihovom traženju da lista bude pola-pola u toj divnoj simfoniji nacionalnog i građanskog o kojoj slušamo dve godine.
Da skratim, lista nema ništa stvarno nacionalno u sebi i to i jeste bila ideja od početka, o čemu smo već pisali. Ljudi koji vode ovakve stvari su ozbiljni i ništa se ne prepušta slučaju. Evo, pre neki dan pričam sa kolegom, istaknutim nacionalnim intelektualcem koji se sprema za penziju. Ja ga naivno pitah koga ostavlja iza sebe, da li je imao asistenta da oblikuje, a on mi lepo objasni da mu nikada nisu dali da dovede asistenta, da ne bi napravili istu grešku kao sa njim.
Ko su ljudi na listi
E sad, ko su ljudi na „studentskoj listi“? Najpre, naravno, rektor Đokić kao očekivani nosilac, jer celu priču od februara prošle godine, kad su se stranci uglavnom povukli, pre svega nosi takozvani rektorski kolegijum, gde su on i nekoliko dekana, glavnih aktivista. Zatim tužitelj Jasmina Paunović, jedan od nosilaca pokušaja da stranci kompletno preuzmu tužilaštvo i pravosuđe, kadar povezan sa BCBP i celom okupacionom strukturom.
Zatim Željko Hubač, kadar vrlo uključenog pozorišnog esnafa, pa Katarina Tomašević iz Foruma beogradskih gimnazija, jedan od nosilaca kriminalne blokade gimnazija i osnovnih škola, itd. Tu se nalaze razni kadrovi sistema nevladinih organizacija, uglavnom zeleni, crveni i LGBT orijentisani kadrovi sa univerziteta, aktivisti poput inžinjera Đajića, Zlatka Kokanovića, bivši guverner Šoškić kao kadar novosadske Pajtićeve linije, aktivista tzv. vojnog sindikata Novica Antić, lokalni NVO parapolitički aktivisti poput Predraga Voštinića, zatim najliberalniji preostali profesor Bogoslovskog fakulteta, dr Rastko Jović, uz ranijeg profesora Nenada Božovića, koji je prošle godine sam otišao sa fakulteta zbog podrške blokadama, pa slikarka i aktivista Biljana Vilimon itd.
Evo da ilustrujemo po mestima. Sa Pedagoškog fakulteta iz Sombora su tri osobe, profesori Ljubica Oparnica, bolje plasirana čak i od Jova Bakića, zatim Snežana Gordić i Gordana Kozderović. Bave se matematikom, salmonelom i drugim zanimljivim naučnim pitanjima, objavljuju uglavnom na engleskom jeziku, i obično to budu kolektivi radovi u kojima ima tri do pet autora. To je tipični profil današnje kvantofrene nauke. Uvažene koleginice nemaju nikakve veze sa društvenom i političkom naukom niti bilo kakvo političko iskustvo koliko znam. O ideološkom usmerenju ne treba da trošim reči jer vam je profil studentskih aktivista valjda jasan.
Dobro, pa kako je moguće da će nacionalni birači za to da glasaju? Tako što nemaju pojma ko su ovi „intelektualci“ i profesori, čime se bave i šta zagovaraju
Niški kadrovi su jako zanimljivi i slede tradiciju koju je postavio Rastislav CEU Peščanik Dinić iz ZLF. Tamošnja sociologija i anglistika su izgleda još crveniji i „urbaniji“ od beogradskog univerziteta, što je teško zamisliti. Na broju deset je Tatjana Paunović, regularni saradnik Peščanika, na mestu 71. Nemanja Krstić, sociolog koji predaje sociologiju porodice i promoviše LGBT agendu, na 126. Irena Ljubomirović, antičar koju je Vučić prozivao kao blisku saradnicu bivšeg neotitoističkog dekana Natalije Jovanović (koja je inače došla kao naprednjački kadar), 182. Bojan Blagojević, filozof i bliski saradnik Dinića, 202. Aleksandra Nikolajević, ideološki najbliža Ženama u crnom, i da završim sa 224. docentom sociologije Milošem Jovanovićem, snažnim zagovornikom LGBT agende i bogoborcem koji je Sveto pričešće defamirao kao način širenja zaraze. Uvaženi kolega naravno predaje sociologiju pola i roda.
Dakle eto te fine sinteze nacionalnog i građanskog koja se pretvara u brutalnu neotitoističku i levoliberalnu skupinu, odnosno ful NATO listu. Ova lista po onome što možemo da vidimo ne pravi se da se dobiju izbori, već da se uništi postojeća opozicija i promoviše kompletno nova NVO ekipa u politički pokret. Od nekadašnjih pet posto LDP-a, preko bajke o studentima i našoj deci doći ćemo dotle da nam preko 35 posto parlamenta, a možda i svih 40 ako prođe i neki ostatak zapadne opozicije, stoji iza LDP programa.
Dobro, pa kako je moguće da će nacionalni birači za to da glasaju? Tako što nemaju pojma ko su ovi „intelektualci“ i profesori, čime se bave i šta zagovaraju. U kampanji ćete, kao i na Utisku nedelje, da gledate neku decu koja recituju blagougodne parole, ovi kandidati će biti u drugom planu, a stvarni organizatori i potencijalni kandidati za ministre daleko iza, van dometa javnosti. Ljudi će glasati za alternativu jer ne mogu da trpe više ovo što 14 godina vlada, žele da se bore protiv korupcije itd.
Dakle, najpre ćemo imati parlamentarne izbore (jer za razliku od predsedničkih gde nema kandidata, njih Vučić verovatno može da iskontroliše) i posle njih verovatno nastavak iste vlasti, ali još dublje uvučene u NATO agendu i novu, jaču opoziciju LDP provenijencije, uz verovatno minimalne ostatke stare opozicije i po svoj prilici nijednu nacionalnu stranku u parlamentu.
Zaveštanje Mikija Rakića i scena koju je nacrtao ostaće nažalost još dugo okvir u kome ćemo se kretati. Pristojan čovek može makar da razume šta mu rade i da kaže „Hvala, u tome ne učestvujem“. Srbija ovo ne zaslužuje i ima potencijal za mnogo bolje, koliko god je obe ove struje sistematski uništavale.
autor:Miša Đurković je direktor Centra za geopolitiku na Školi za međunarodne odnose budimpeštanskog Matija Korvin Kolegijuma. Ekskluzivno za Novi Standard.
