Srbija između Kine i EU

0
869

Tomislav-Nikolić-i-kineski-predsednik Фото: flickr.com/predsednik.rs – Дејан ЖивадиновићPočetkom meseca u Parizu je održan samit EU–Zapadni Balkan, na kome je glavnu reč vodila Nemačka, a balkanskim liderima predstavljena određena strateška linija kojom Berlin, Pariz i Brisel daju garancije Balkanu da će mu pomoći u njegovim evropskim integracijama, dok je zemljama regiona odobren iznos od 150 miliona evra za infrastrukturne projekte. Potom se održao samit NATO u Varšavi, gde su svi pozdravili skori ulazak Crne Gore kao punopravne članice, što jasno daje do znanja da ovaj region SAD i EU nikako ne žele da prepuste ruskom ili kineskom uticaju. I, dok Rusija aktivno promoviše svoje interese kroz mehanizme koji, uz ekonomske projekte, uključuju i saradnju sa političkim strankama i društvenim grupama tradicionalno okrenutim istoku, Kina je odabrala drugačiji pristup.

U strategiji “izlaska” Pekinga izvan granica zemlje, Kina je odlučila da ojača aktivnosti u ovom delu sveta, što mnoge vlade u regionu vide kao priliku za privlačenje preko potrebnih ulaganja i za ekonomski razvoj. Nedavno je kineski predsednik Si Đinping posetio glavni grad Srbije Beograd, koji je pun znakova kineskog prisustva. Osim toga, Srbija je dom za oko 10.000 kineskih građana, a većina ih živi u Bloku 70. na Novom Beogradu, gde se nalazi i veliki kineski komercijalni centar. Most kojom se stiže u taj deo grada izgradila je kompanija China Road and Bridge Corporation a finansirala je kineska Eksimbanka, i to uz vrlo niske kamate za srpsku vladu.

Kina je glavni investitor u Srbiji. Osim ulaganja u trgovinu na malo i 170 miliona evra vredan most na Dunavu, koga su krajem 2014. otvorili kineski premijer Li Kećiang i Aleksandar Vučić, što je najveće kinesko infrastrukturno ulaganje u Evropi do sada, kineske kompanije su modernizovale termoelektranu u Kostolcu, kupile čeličanu u Smederevu, koju sad moderniziraju, proizvode automobile i poljoprivredne mašine u fabrikama i koriste Srbiju kao proizvodnu i izvoznu bazu, a konstruišu i delove železničke pruge između Beograda i Budimpešte, prenosi Azija tajms. Proizvodima Huaveja, čiji logo pada u oči u centru Beograda, ne samo da se koristi 80 odsto korisnika u zemlji nego kompanija ulaže u tehnologiju i zapošljava lokalne talentovane mlade ljude.

ŠTA KINA VIDI U SRBIJI

Tokom posete Sija Đinpinga Srbiji saradnja je još više ojačala i potpisano je ukupno 22 ugovora koji pokrivaju širok spektar projekata u ekonomskoj saradnji, kao što su valutni swap ugovori i osnivanje zajedničkih društava u sektoru obnovljivih izvora energije, za izgradnju infrastrukture sa akcentom na auto-puteve i železnice, ali i telekomunikacije.

Da Vas podsetimo:  Šta je vaša najtužnija priča iz detinjstva u Srbiji? Ovo je moja

Iz kineske perspektive gledano, imati uporište u Srbiji je presudno, jer to jeste ili može da bude put za ulazak u Evropu. Kina Srbiju vidi kao relativno stabilnu zemlju na Balkanu, a kao takva je ključna na trasi projekta Jedan pojas – jedan put. Međutim, ako se “previše” otvori prema Kini, Srbija se može naći na udaru i biti destabilizovana od krugova koji žele da spreče kineski uticaj u Evropi, što se posredno može činiti i preko Makedonije. U svakom slučaju, za sada, iz srpske perspektive gledano, Kina može da bude izvor preko potrebnih sredstava za finansiranje ekonomskog razvoja zemlje. Srbija treba alternative, a Kina je jedna od najboljih.

Kao zemlja kandidat za EU, Srbija ima pristup i njenim fondovima, jer je okviru programa predpristupne pomoći Brisel izdvojio ukupno 1,5 milijardi evra za reforme, ekonomski, socijalni i regionalni razvoj. Ali evropski novac sa sobom uvek nosi i niz drugih obaveza i uslova, pre svega u famoznim „strukturnim reformama”, na kojima ulagači poput Kine i Rusije ne insistiraju. Osim toga, proces pridruživanja Srbije EU je prilično spor i tek sad se počinju otvarati prva ozbiljna poglavlja u pregovorima. Srbi su zabrinuti zbog sporog napretka, jer veruju da su zbog tereta izbegličke krize u Evropi i teške normalizacije odnosa sa Kosovom već učinili previše, a Brisel se zauzvrat nije poneo fer prema Beogradu.

Srbija ima i poseban odnos s Rusijom iako je on prilično nezgodan. Uprkos političkom saglasju između Moskve i Beograda i retorike o slavenskom bratstvu, Rusija želi da u budućnosti može da računa na Srbiju u svim spornim pitanjima sa Zapadom, a vrlo lako može da vrši pritisak na Beograd, jer Srbija iz Rusije uvozi 80 odsto gasa.

Bliži odnos sa Kinom može da donese više novca krhkoj ekonomiji Srbije, kojim će poboljšati infrastrukturu zemlje, a razvojem alternativnih izvora energije može u određenoj meri da smanji i zavisnost od ruskih energenata. Ali teško je verovati da će Kina ulagati novac u Srbiju kako bi u toj zemlji podrivala ruski uticaj. Između ostalog, jer kineski projekti nisu konkurencija ruskim, a i da jesu, kao što je bio slučaj u latinskoj Americi, Moskva i Peking u tome ne vide nikakav problem. U svakom slučaju, Kina može da ojača poziciju Beograda i u pregovorima sa EU i u poslovima sa Rusijom.

Da Vas podsetimo:  Kompanija za samopromociju dva predsednika Srbije, premijerke i tri predsednika opštine

Jedan od razloga zašto postoje dobri izgledi za jačanje srpsko-kineskih odnosa je taj što ekonomske veze donose i političku konvergenciju između dve zemlje. Naravno, ne može se tvrditi da je Srbija najkompatibilniji partner Kine na evropskom kontinentu, posebno u pitanjima koja se odnose na nacionalni suverenitet i teritorijalni integritet. Tokom 90-tih Kina je bila veliki zagovornik jugoslavenske zajednice, a 1999. godine, kad je avion NATO bombardovao kinesku ambasadu u Beogradu, navodno greškom, iz tačke gledišta Pekinga, “Kinezi i Srbi bili su žrtve zapadnog imperijalizma”. Kina se 2008. godine protivila i proglašenju nezavisnosti Kosova i otišla toliko daleko da je pokrenula pravni opoziv odluke Kosova pred Međunarodnim sudom pravde. Ovu odluku trebalo bi posmatrati i u kontekstu Tajvana, što Kina, na primer, nije učinila po pitanju Krima. Osim toga, razlog Pekinga je bio manje vezan za balkanske poslove i Peking je hteo da izbegne presedan za vlastite unutrašnje prilike kako se Tibet i Ksinjiang ne bi pozvali na „kosovski presedan”.

DVA FAKTORA KOJI UGROŽAVAJU ODNOSE

Ali, bez obzira na njene razloge, na kinesku podršku Beograd je uzvratio strogom odanošću Kini, a nedavno je srpski državni vrh podržao kineski stav i u sporu u Južnom kineskom moru. Kina i Srbija imaju obostrano koristan odnos i obe strane spremne su da idu putem jačanja saradnje. Postoje, međutim, dva faktora koja mogu narušiti budući napredak ovih odnosa.

Prvi se odnosi na ekonomsku strukturu odnosa. Srpska ekonomija je slaba i zahteva reforme potrebne za poboljšanje proizvodnih kapaciteta, stvaranje novih radnih mesta i smanjenje siromaštva i socijalne nejednakosti. To nije jednostavan zadatak za političke institucije u zemlji. Kinezi žele više da ulažu u Srbiji, međutim, ako se u bliskoj budućnosti ne vide poboljšanja, kineska ulaganja bi se mogla kanalisati na atraktivnija odredišta. Imati polugu u Srbiji i jako ekonomsko prisustvo u toj zemlji ključno je za kineske interese. Doduše, kineske kompanije poznate su po poslovanju čak i u nestabilnijim delovima sveta, ali uz poboljšanje poslovnog okruženja neće biti ograničenja na količinu kineskih ulaganja u Srbiji.

Da Vas podsetimo:  Ovo još niste videli: Porodici iz Čačka ukrali celu kuću, u šoku i policajci

Drugo, budućnost odnosa Srbije sa EU sigurno će uticati na razvoj veza između Srbije i Kine. Odnos Srbije sa Evropom imao je, a i dalje ima, svoje uspone i padove, ali je Srbija ipak oficijelni kandidat za članstvo. Prema nedavnom istraživanju, manje od 50 odsto građana je za ulazak zemlje u EU, ostatak se protivi ili je neodlučan, ali ankete variraju u zavisnosti od toga ko ih sprovodi.

Srbija za sada ne mora da bira između EU, na jednoj strani, i Kine i Rusije, na drugoj, ali će napredak u procesu pristupanja EU tražiti veću usklađenost sa evropskim normama, što će u određenoj meri neminovno dovesti do distanciranja od kineskih ili ruskih interesa. Nepotrebno je reći da će se, ako Srbija postane članica EU, pravila igre u potpunosti promeniti. Naravno, na štetu Srbije, ali to za Brisel uopšte nije važno. EU će se pravdati da Beograd uvek može da koristi fondove EU, kao na primer Poljska, ali u praksi Srbija može da prođe kao Hrvatska, koja iz tih fondova nije povukla gotovo ništa.

Tokom posete Beogradu, Si Đinping obišao je kinesku ambasadu, koja je bombardovana 1999. godine i odao počast svima koji su tamo izgubili živote. Znajući važnost političke simbolike u Kini, to nije bio tek protokolarni gest sećanja na žrtve, tim pre što će upravo na tom mestu Kina izgraditi novi kineski kulturni centar, što je takođe svojevrsna politička poruka.

Nema sumnje da se može očekivati više kineskih projekata u Beogradu i drugim mestima u Srbiji. Stanovništvo Srbije uopšte pozdravlja poslove sa Kinom, ali veliki deo svoju budućnost vidi u Evropi. U svakom slučaju, Srbija ima još vremena, jer se pristupni pregovori neće skoro završiti, a uslovi za službeni ulazak u EU mogu se ispuniti kad EU i ne bude postojala u obliku u kakvom je zamišljena iako je teško reći u kojem će se smeru razvijati. To može biti u pravcu vraćanja ovlašćenja na nacionalne parlamente ili ka još većoj centralizaciji, koja vodi u stvaranje evropske federacije.

N. Babić

Novi standard / altermainstreaminfo.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime