Jedan od osnivača „Srpskog književnog glasnika“, Svetislav Simić, pisao je Pašiću 12. dec.1906, kao poslanik, iz Sofije: „Mi moramo prema Bugarima biti utoliko lojalniji i mirniji, ukoliko su oni prema nama osioniji i perfidniji. Time ćemo steći priznanje i poštovanje“.
Ko zna da li bi Svetislav Simić napisao ove reči da je slutio da će se jednom pojaviti jedan vladar Srbije, koji će se u svemu i prema svima, ponašati po ovom njegovom „uputstvu“, mada se ono odnosilo samo na Bugare.
Naravno i dabome, AV smatra svoju politiku originalnom i izvornom, kojom se prostro preko celog sveta, verujući da sav svet zna ko je on. Uostalom, njega ništa ne dotiče. što nije – ON.
Zato i nije u stanju da ceni svoje postupke i svoju politiku, jer ona je samo ono što je on njoj namenio, na svoju korist. Naposletku, njega, ni u kom pogledu, ne interesuje šta se o njegovoj politici misli u Srbiji, on živi sa svetom i sve su njegove misli upravlјene svetu.
Ivo Andrić je na jednom mestu opisao takvog nadobudnog tipa, ovim rečima: „Postoji tip nesrećnog čoveka. koji od rođenja do smrti živi u zabludi, da je on, po nečem, pozvan da se bavi javnim poslovima, a u stvari, bavi se samo samim sobom i svojim mutnim ambicijama, ničim više i ničim drugim.
U krug tih svojih poslova, on uvlači sve ideje, pokrete, ustanove, javne lјude i skromne neznalice, bolujući od fiks ideje da je on u vezi sa svim što postoji i da se sve na svetu njega tiče. On niže grešku na grešku i glupost na glupost. Ali, on to ne primećuje. Svaki korak mu je pogrešan i u naopakom smeru i pravcu, i na štetu je i dosadu svemu i svima oko sebe.“
Više se ne može reći, ovim je sve rečeno, ostaju samo primeri koji slede i koji ga objašnjavaju.
Kad je Hrvatski sabor doneo zakon „o pravima hrvatskih branitelјa iz Domovinskog rata, u njemu su Srbi označeni kao glavni agresori (uz JNA, Crnu Goru, paravojne jedinice iz BiH-a, uz pomoć dela srpskog pučanstva u Republici Hrvatskoj) i kao takvi ima da plate 40 milijardi evra ratne štete“.
Poznati advokat Toma Fila u svojoj oceni tog Zakona bio je kratak i rezolutan: taj Zakon, „treba proglasiti za neprijatelјski akt, zbog sveta i zbog našeg naroda“.
AV ne interesuje narod, jer ga je ovaj izglasao i ima da ga sledi u svemu; ali svet, još kako je važan, pa kaže „Naše je da njima ne činimo ono što oni nama čine.(Ipak)„ Donošenje ovog Zakona za Srbe je veoma teško“, što je veoma daleko od ocene Tome File, čak svojim plačnim tonom, najavlјuje neku vrstu kompromisa, tj., u neku ruku priznanje agresije, pa samim tim i neki deo tražene ratne štete.
Ovih dana u Hrvatskoj se slavi general Tuđman zbog njegovih velikih zasluga u stvaranju moderne hrvatske države. Naravno, zaobilazi se ono što je Tuđman izrekao na velikom zboru hrvatskog naroda na Jelačićevom trgu usred Zagreba, tj, da „rata ne bi bilo, da ga mi nismo hteli, a mi smo ga hteli jer smo jedino ratom, mogli da stvorimo nezavisnu hrvatsku državu“.
Može li se ovo Tuđmanovo saznanje zaobići u slavlјenju i veličanju njegovih zasluga, i u isto vreme donositi Zakon o hrvatskim branitelјima?
Hrvati sve mogu što im izgleda kao njihova korist, i to Evropa priznaje, uvek i svagda.
„U svakom slučaju, s naše strane postoji dobra volјa, da stvari rešavamo na najbolјi mogući način, kroz dobrosusedske odnose“
Dakle, AV ne pada na pamet nikakav neprijatelјski akt. Ma koliko se on nametao kao takav akt. AV hoće priznanje od sveta, jer njemu je prioritetni put ka EU.
Blagodareći takvoj njegovoj politici, Srbija je, po njemu, danas uvažena u svetu!
Čak tako i toliko, da predsednik EK (Junker) traži od njega da okolinu Apatina, sa lukom, marinom i brodogradilištem preda, mirnim putem, Hrvatskoj! U protivnom, ima da se ide na arbitražu, odn. na Međunrodni sud u Hagu.
Uz to, ne pada mu na pamet, da je većina EU, na čelu sa Angelom Merkel, priznala Kosovo kao „neopozivo nezavisnu državu“
Šta više, on sanja „trajni dogovor sa Kosovom, koji će isklјučiti sukobe, kao opciju , i koji će svima, na ovim prostorima, doneti korist“.
A Milan Rakić, kao konzul u Prištini, piše ministru inostranih dela Srbije, 20. sept. 1903 g.: „Obest i nasrtlјivost Arnauta ostaju stalno kao njihova navika, smatraju je kao svoju dužnost da srpsku imovinu grabe, da živote srpske utamnjuju“
Šta se promenilo za ovih 114 godina ? Ništa.
Sem u glavi AV koji želi da uspostavi osovinu sa Albancima, da zajedno idemo u srećnu budućnost. A Arno Gijon, Francuz koji je ko zna koliko puta više učinio za Srbe i njihovu decu na Kosovu, nego naše zvanične ustanove, kaže ono što oni ne smeju ni da pomisle a kamoli da kažu: „U srpskim enklavama na KiM-u situacija je katastrofalna.“, što ga među Šiptarima čini nemogućim, a boji se i za svoju porodicu, dok njemu prete da će da ga upucaju u glavu. Čoveka, koji je sa svojom humnanitarnim organizacijom, obnovio 27 srpskih škola, organizovao 43 humanitarne pomoći, godinama vodio srpsku decu sa Kosova, na more…
O tome niko ne govori.
Da kažemo još da je Gijom primetio da u Srbiji ima „mnogo politike“. Doduše, nije rekao – one najgore vrste – sve je dozvolјeno da se dođe do vlasti i da se ona održi. Od 5.oktobra mi smo svedoci takve politike, a u poslednje vreme doživlјavamo njen vrhunac. A da li ćemo je preživeti?
Glavno je da je Srbija „poslala pomoć Albaniji od 100.000 evra u robi, „zbog tamošnje teške humanitarne situacije“.
Prosto, neshvatlјivo!
***
U tom času, AV, kao domaćin, dočekuje tri balkanska premijera – Bugarske, Rumunije i Grčke, čineći sa njima, Visoki savet za saradnju četiri balkanske zemlјe.
Bivajući njihov domaćin, on im se zahvalјuje što su nam doneli evropsko prijatelјstvo balkanskih zemalјa, kao i evropski prijatelјski duh.
Šta to znači, i gde se to i takvo prijatelјstvo iskazivalo u poslednja dva veka, pa i duže?
Nema sumnje, ako se bude uspostavila čvrsta saradnja između četiri pravoslavna naroda na Balkanu, da će to biti želјena prekretnica, i to treba zdušno pozdraviti i svakojako podržati.
Ima samo jedna zapeta, a to je s jedne strane su tri premijera, a s druge predsednik države. Naime, sve ono što su oni dogovorili, sa srpske strane nema onu nužnu i neophodnu zakonsku osnovu, što se pokazalo i prilikom dočeka gostiju u vili „Mir“, u kojoj im je AV, kao domaćin, priredio večeru, i ispred koje ih je dočekala i srpska premijerka Brnabićeva, i slikala se sa njima, ali nije rečeno da je bila na večeri, a i kako bi bila, kad je postojao drugi domaćin. Konačno, nije učestvovala ni sutradan i u njihovim razgovorima, mada je srpsku stranu zastupao onaj koji na to, po Ustavu, nije imao pravo, te, prema tome, ono što su oni dogovorili u formaciji 3+1, nema i ne može imati zakonsku osnovu.
To su sigurno primetili i zaklјučili i gosti iz tri balkanske zemlјe, već u pripremama za ovaj sastanak, kom je prethodio, pre kratkog vremena, sastanak bugarskog premijera i srpske premijerke u Sofiji, a sad je odsutna i bez glasa. Prosto nepostojeća.
Vidi li neko u ovoj zemlјi šta joj radi AV, svojom bolesnom, andrićevskom, ambicijom, i na međunarodnom planu, pretvarajući svoju funkciju u ono što je važećim Ustavom izričito zabranjeno, njegovim 115. članom ?!
Jer, šta bi bilo da je neko od tri premijera, kojom nesrećom, postavio pitanje, hoće li ono što su dogovorili imati zakonsku osnovu u Srbiji???
Kao što je poznato Bugarska u 2018.god. postaje predsedavajuća u EU. Što je premijer Bugarske, Borisov, naročito istakao, pominjući da će to biti i predsedavanje Balkanom, predlažući češće njihovo sastajanje, kako bi učinili zajedničke programe, na infrastrukturnom planu, što aktivnijim, posebno železničko povezivnje sve četiri zemlјe, a pogotovu Solun – Beograd.
Što je bila prilika da AV prizna da su naše pruge veoma loše, posebno one ka Solunu i Sofiji. Nije rekao i – zašto?
Podsećamo da smo odavno isticali to loše stanje, tražeći da ono dobije svoje nužne prioritete, posebno Ristovac-Beograd, na račun brze pruge Beograd – Budimpešta, koja se, uostalom, već treću godinu odlaže, kao i tolike drugi najavlјeni projekti, od kapitalnog značaja. Što i nije čudo, kad se zna da Zorana, kao resorni ministar, vodi mnoge političke brige, na čelu sa onom o tzv. Rodnoj ravnopravnosti.
Ali, kad je reč o premijerki, tj. o njenoj rodnoj ravnopravnosti, tu je omanula. Batalila je zaštitu njene rodne ravnopravnosti, jer je isklјučena, iako zvanično premijerka, iz susreta i razgovora sa balkanskim kolegama
Nema sumnje, u Srbiji se vodi estradna politika, ona koja puni medije i donosi popularnost njihovim protagonistima.
Da se poslužimo, Živojinom Balugdžićem, koji se 1936, dakle pre 81 godinu, obratio javnosti ovim rečima: „Više se ne zna čemu vodi pamet a čemu glupost, čemu poštenje a čemu pokvarenost. Nigde čoveka koji imponuje sobom i svojim htenjima i svojim sposobnostima.“
Oslanjajući se na ove misli, jedva da se sme zaobići da je tzv. „Pokret slobodnih građana“ tj. njegov šef, bio spreman da prizna predsedničke izbore kao ispravne i poštene, ukoliko bi AV, kao predsednik Republike, postavio Jankovića za premijera“. Kada je, kako kaže AV, to odbio, PSG je krenuo u proteste zbog – lažiranih predsedničkih izbora!!!
Koja beda!
***
Mi smo u prošlom javlјanju zahvalili Palmi što je ispao jedini Srbin, kad je reč o presudi generalu Mladiću, očekujući od Palme da će u svojoj javnoj delatnosti, još šire i temelјnije zastupati nepostojeće srpske interese.
Dva dana kasnije javlјeno je da je Palma priredio večeru za 580 mladih članova njegove stranke na Kopaoniku, kojoj je prethodila izborna skupština stranačkog podmlatka. Što ima mnoga značenja, a najmanje pozitivnih, jer ukazuje da se mladi dele svakojako, i da tim delenjem polažu kaparu za svoju stranačku budućnost. Lukrativnu, dakako. Ko zna kako i zašto, umesto Palme kao šefa stranke, podmlatku se obratio Dačić, slaveći neku vrstu svoje premijere u Srbovanju.
Naime, kad je reč o Dačićevom političkom i nacionalnom profilu, sećamo se, njegovog tvrđenja da je „Budućnost Srbije u NATO“, ili još izrazitije:
„Bombardovanje Srbije (1999) nije prepreka partnerstvu sa NATO“.
Idući kroz razne vlade, kad je došao do ove AV, potpisao je „Ipap“ pakt kojim su Nato formacije dobile pravo da idu svuda Srbijom, sa diplomatskim imunitetom. A potpisnik je i Briselskih sporazuma, čiji sadržaj još nije objavlјen, mada je prvi potpis obavlјen 2013. Sad, pak, Dačić na Kopaoniku, tvrdi, ispravno, „Bombardovanje Srbije je ratni zločin nad srpskim narodom, za koji moraju da odgovaraju Solana i Nato generali, kao naredbodavci.
Mi se borimo protiv moćnih napada i sila koje su učestvovale u rasturanju SFRJ.
U Hrvatskoj pre rasturanja SFRJ bilo je 380.000 Srba, a danas 160.000, a u Sarajevu od 150.000 danas je manje od 10.000, a u Prištini od 40.000 danas nekoliko stotina.
Pa gde je tu onda Srbija izvršila etničko čišćenje i genocid ? I zato moramo da nastavimo (??) da širimo istinu o našem narodu i našoj državi. Rat u BiH počeo je ubijanjem srpskih svatova na Baščaršiji. Eksploziju na Marakalama, uradili su muslimani, da bi se uvele sankcije Srbiji… Sve to pamtite i pronosite pokolenjima . Ja se ne bojim to reći i u Vašingtonu“
I na kraju tog skupa, tj. večere, Dačić je zapevao, prvi put, pesmu „Pukni zoro!“, što nije bez simboličkog značenja.
Slično je počeo da govori i AV, mada kao i obično vrludavo i protivrečno, pogotovu posle haške presude hrvatskim generalima, koji su vodili rat u Herceg Bosni sa cilјem da proteraju ali i istrebe muslimane, kao i posle haške presude generalu Mladiću, posle koje je poručio građanima Srbije da „od od danas počnemo da gledamo u budućnost“.
„Srbija poštuje žrtve drugih naroda, ali ona i zna da ne možemo da očekujemo poštovanje drugih, za naše žrtve, i da ćemo to morati sami da učinimo. (Zašto???)
Mi smo u stanju da svoju odgovornost prihvatimo, ali plašim se da drugi to nisu.
Imao bih šta da poručim lјudima u EU, povodom njihovog različitog aršina i reči izgovorenih o Srbiji i Hrvatskoj, povodom poslednjih haških presuda. Pokušaću da im ukažem na to, čemu je Srbija sve izložena i kako se oni naprave slepi i gluvi, ponekad i glupi, kad su drugi u pitanju. O razičitim aršinima, kad je reč o zločinima nad Srbima i nad pripadnicima drugih naroda, mora se reći – niko ni za jedan zločin prema Srbima, nije suđen.
Nama drugi nisu opsesija, iako je u BiH ubijeno 30 hilјada Srba, mi smo uvek spremni za razgovor i sa BiH, ali partnerski, da se Srbija ne ponižava. Baš kao i sa Hrvatskom. Dosta je bilo! Zaustavite se malo, pogledajte se u ogledalo, pa nam onda solite pamet.
Sudeći po Haškom tribunalu, ima zločina prema Hrvatima i muslimanima, ali nema prema Srbima. Srpske žrtve nisu bitne..
Više je nestalih Srba nego Hrvata, to i oni znaju, valјda neće da kažu da su se Srbi Krajišnici, sami poubijali?
Ipak, mi se nadamo da će lјudi razumeti, da moramo da živimo zajedno i da gledamo u budućnost… ali ostali u regionu , niko od njih nije pomenuo budućnost.“
I šta onda reći? Da li je „budućnost“ neka vrsta AV smicalice, koju on neprestno ponavlјa i po kojoj se, navodno, upravlјa, to se ne zna. Tek , oni ne vide da treba da žive sa nama u budućnosti. I ponašaju se kako se ponašaju. Bez brige.
Međutim, nema zemlјe kojoj AV nije nudio iskreno prijatelјstvo, mada izgleda, da i tu ume da bude protivrečan, pa kaže:
„Ozbilјan čovek nema prijatelјe, oni samo nameću nepotrebne obaveze.“
***
Zna se da SPC nije priznala Makedonsku pravoslavnu crkvu, a ni ostale autokefalne crkve, povodeći se za njom, u tom pogledu. Međutim, ovih se dana Makedonska pravoslavna crkva obratila Bugarskoj crkvi, moleći je da joj bude majka, što je ona prihvatila, priznavajući time MPC, što, kako kaže DW, „predstavlјa zbližavanje i otoplјavanje odnosa između vlada ova dva balkanska naroda“.
Kako će se dalјe odvijati ova stvar, teško je reći, utoliko pre što je i Ruska pravoslavna crkva na strani SPC. A ko zna, možda je na pomolu nova Bugarska Egzarhija? Sem toga, trebalo bi da je poznato da je početkom novembra ov. g. usred Sofije podignut spomenik Velikoj Bugarskoj, na kojoj jedan lav drži mapu te Bugarske, na kojoj je Istočna Srbija do Morave prikazana kao Bugarska, kao i cela Makedonija, što je kao ideja i vekovno bugarsko nastojanje, jednom reči: bugarska realnost.
Naravno i dabome, kod nas, kad je reč o spomeniku Velikoj Bugarskoj, u javnosti ta vest nije ni pomenuta, a kamoli tumačena.
Kad je, pak, reč o Moravi, podsetimo se da je pisac naše himne, Jovan Đorđević, još 1895. pisao, kako naša braća na Istoku i Zapadu imaju zajedničku nameru da nas doguraju, oni sa Istoka do desne obale, a oni sa Zapada do leve obale Morave, i da nas onda složno bućnu u nju.
Od tada je prošlo 122 godine, i namere naše braće nisu se mnogo promenile, što kaže i taj spomenik nasred Sofije, kao i ponovno proterivanje i ubijanje Srba iz Hrvatske tokom tzv. „Oluje“, iako sav svet zna za Jasenovac, kao „izraz“ njihovih nacionalnih potreba.
Taj spomenik Velikoj Bugarskoj, video je sigurno i srpski ambasador u Bugarskoj, i blizu je pameti, da je on bio dužan da reaguje kod bugarske vlade, ukazujući na neodrživost te sablažnjive ambicije.
Ovih dana je bugarski premijer gostovao u Beogradu, u okviru samita četiri balkanske zemlјe, i naša zemlјa morala mu je predočiti neodrživost te mape na spomeniku Velike Bugarske, mada je pitanje da li je srpski ambasador obavestio svog ministra u Beogradu o ovoj nečuvenoj demonstraciji bugarskih aspiracija, koja nije tajna, jer gotovo celu istočnu Srbiju u Bugarskoj računaju kao zapadnu Bugarsku, a njihova Akademija nauka već odavno je objavila mapu prostiranja bugarskog jezika, koja prevazilazi i Istočnu Srbiju.
Slobodan Turlakov
novinar.de
Zaista ne vidm nikakvu svrhu clanka gospodina Turlakova. Nama je tako kako nam je upravo zbog takvog razmisljanja. Cela ludost Milosevica I SPS-a je odgovorna za ovu Srpsku katastrofu. Bandoglavost, neznanje, necast, agresivnost. Da su Srbi poslusali Gojka Nikolisa, kada Im je rekao da je kljuc njihove buducnosti u autonomiji, bili bi u drugoj poziciji. Zamislite 500.000 Srba u Hrvatskoj, a ne ova sacica staraca. Tacno je da je jako malo Srba u Sarajevu, ali je isto toliko malo Muslimana u Banjaluci I Hrvata u Derventi. Kada gledate u bilo koju situaciju samo sa jedne strane, nista necete videti. A istina je da Milosevica nije bilo briga za Srpski ostanak u Hrvatskoj, on je hteo da ih preseli na Kosovo. Koja je to monstruozna glupost. Srbe iz Pakraca I Bjelovara da naselite u Kacanik ili Urosevac. I jos uvek nista nismo naucili. Samo kukanje, samosazaljenje I kompleks zrtve. Sa lazima I mitologijom se ne gradi buducnost. Obrazovani mladi ljudi odlaze cim mogu,ali ce nam zato ostati navijaci I SNS mladez. Da covek ne zaplace.
Vučićevoj izdaji nema kraja pre par dana u ćirilici kod Marića ustaškinja Sonja Biserko ga napada i pljuje po Srbima a on ćuti. Napada ga i petokolonaš Boško a on se smeška i čuti? Ustaškinja Sonja priča ona o ugroženosti Hrvata u Srbiji i kako se loše osećaju? Oni koji u Srbiju imaju latinicu slobodno se diče Hrvatstvom mašu hrvatskim barjacima itd. No izdajnik nije smeo da ju pita kako se osećaju Srbi u NDH u XX! veku bez struje vode i puteva. Bez ćirilice i bez toga da smeju reći da su Srbi. Pokatoličavaju se i menjaju imena prestrašno a on ni reči. Vidi se da on ne odlučuje baš o ničemu već njegovi gazde i to sve na štetu Srba i Srbije a naivan narod čuti. SRBI SU JEDINI NAROD BEZ NACIONALNE DRŽAVE. Neredi na stadionu bedna li si Srbijo kukavice nad kukavicama su naši Srbi sad već hrvati dolaze u Srbiju da nas biju nekažnjeno dno dna. Ajde nek naši odu kod njih u Zagreb neće se živi vratiti e baš smo lud i bedno kukavički prodan i izdan narod i zemlja. Zemlja jer samo mi Srbi nemamo državu dok svi drugi imaju nacionalne države i manjine u njima mi Srbi imamo državu svih građana osim Srba.
možeš li mi napisati nisam razumeo koji je to boško peta kolona.