Srbija i Kosovo, Vučić i Merkel, Nemačka i Rusija

“… samo u poslednjih tridesetak godina na tlu Evrope dogodilo se više krvavih oružanih sukoba nego, na primer, u Istočnoj Aziji …”(1)

Timoti Garton Eš, profesor evropskih studija na Oksfordu

Počinjem ovaj tekst citatom uglednog zapadnog profesora i intelektualca pre svega zato da bi izbegao bespotrebnu raspravu sa srpskim evro-fanaticima koji rade za platu i koji me obično optužuju da blatim Zapad jer sam ruski lobista, ali i zato što mi daje šlagvort da svima njima, na čelu sa Vučićem, postavim jedno zanimljivo i veoma važno pitanje. Sećate li se šta je bilo pre tridesetak, tačnije pre 29 godina?

Ne možete da se setite? Niste bili rođeni? Nije Vam važno? E, pa, veoma je važno. Tada je, ponajviše zaslugom Mihaila Gorbačova, pao Berlinski zid! Nemačka se ujedinila, dogovori sa Jalte su prestali da važe, a saveznička pobeda u II svetskom ratu je obesmišljena.

Praktično, samo dve godine kasnije započelo je krvavo razbijanje Jugoslavije.

Slučajnost? Može biti, ali ujedinjena Nemačka bila je jedan od njegovih vidljivih inspiratora, pre svega priznanjem Hrvatske za koje nije imala saglasnost nijedne zapadne zemlje, osim možda Vatikana. I u svim ostalim sukobima na tlu Evrope (Bosna, napad na SRJ, Ukrajina, Gruzija, Čečenija) ta ujedinjena Nemačka itekako je imala svoje prste. I izlazila jača, brišući ograničenja koja joj je nametala kapitulacija u II svetskom ratu. Došla je čak dotle da je počela lobiranje za pravo Veta u UN, a kada joj to nije prošlo započela je sa izokolnim zahtevima za njegovo ukidanje. Od tih tridesetak godina ujedinjene Nemačke u Evropi koji se, o gle čuda, poklapaju sa tridesetak godina sukoba na staroim kontinentu, Angela Merkel je kancelar gotovo polovinu, od 2005. I još bi. Tek da se zna.

Ako pogledamo strukturu ratnih sukoba u Evropi tih tridesetak godina, koliko traju, videćemo da su oni bili pre svega anti-slovenski! Uvek su akteri, ili bar jedan, bili slovenski narodi i uvek je delovanje Zapada, koje je u Evropi simbolizovala ujedinjena Nemačka, bilo usmereno protiv slovenskog naroda u sukobu. Pravoslavnog. Naravno, pominjani su diktatori, demokratija, ljudska prava i ostali retorički vokabular, ali kada ogolimo stvarii analizom, vidimo da uvek bivaju na meti Sloveni i Pravoslavlje. I velika Nemačka kao akter na drugoj strani. Tri decenije, već.

Imamo li prava da se tim povodom ne setimo odnosa prema Slovenima i teritoriji koju naseljavaju mračnog nacističkog vođe Adolfa Hitlera?! I širenja evropskog Zapada prema ruskim granicama, ovih poslednjih tridesetak godina o kojima govori oksfordski profesor Timoti Eš! I toga da su sve države koje su tokom II svetskog rata stvorene od strane nacističke Nemačke, ili su je pomagale, danas slobodne države kojima Zapad, na čelu sa Nemačkom bez zida, priznaje status demokratskih. O pretvaranju Dana pobede u Dan Evrope da i ne govorimo.

Smemo li kao Srbi, Sloveni i Pravoslavci, da zaboravimo šta smo sve kao narod preživeli i prepatili tih tridesetak nemačkih godina, od kojih je polovinom gospodarila frau Merkel? Imamo li pravo da zaboravimo sve reči, stavove i dela Nemačke uporene protiv samog našeg postojanja, da zatvorimo oči i isključimo mozak, kako nas svojim medijskim bičem primorava Aleksandar Vučić? Imamo, ako tako želimo i ako smatramo Vučića za Vođu, ali moramo uzeti u obzir da se istorija uvek ponavlja onima koji ne nauče njene lekcije.

Na sreću ima onih koji te lekcije pamte. Pre nešto više od decenije, na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu 2007. godine, Vladimir Putin održao je, u ime ojačale Rusije, proročki govor u kome je upozorio Zapad, pre svega njegov evropski deo, gde će ga odvesti jednostrana politika kojom je krenuo. Zamolio ih je da uzmu u obzir data obećanja i minimum interesa druge strane. Razumeli ga jesu, jer govorio je jasno, ali nisu ga očigledno nisu uzeli dovoljno ozbiljno.

Pre par dana, nešto više od deceniju kasnije, Putin je održao novi govor, svoje redovno godišnje obraćanje naciji. Svi od reda, posebno Amerika i Nemačka bez zida, čuljili su uši. A on, inovativan kao i uvek, nije samo govorio već je pokazao i neke video snimke. Novo rusko oružje. Deceniju ispred njihovog antiraketnog štita, Ratova zvezda i drugih Hari-poterovskih naziva. I poručio im je da su to oružje zapravo sami oni napravili, Zapad. A da su počeli one 2007. u Minhenu.

To oružje stavilo je tačku na proklamovanu vojnu superiornost NATO-a nad Rusijom i poslalo u konačnu penziju koncept unipolarnog sveta. A Evropa, sa Nemačkom kao liderom? To više nije monolitna zajednica koja raste u svetliju budućnost. Ali, da ne ljutim pomenute srpske evro-fanatike za platu, pa ni Vučića, opet ću pozvati u pomoć uvaženog oksfordskog profesora Eša:

“ … Evropa mora da pronađe novi temelj zajedništva, takav koji bi imao praktičnog, političkog i emotivnog smisla za njene mlade generacije. Evropa, takođe, treba da osmisli svoju jedinstvenu poziciju u svetu koji se dramatično menja – mimo njenih granica…” (2)

Razume li ovo Vučić, kada posle bratskog zagrljaja sa Lavrovim, juri u Berlin bez zida, na poziv Angele Merkel da referiše, primi instrukcije i utvrdi cenu koju Srbija treba da plati da bi nastavila putem “evropskih integracija” koje ne postoje. I da je moli da sve ostane na stolici Kosova u UN, kao da to nije isto kao i potpuno priznanje?

Gde žuri i zašto srlja tabloidni srpski vođa? O kakvom vekovnom konfliktu između Srba i Albanaca on govori? I zašto?

Ako smatra da se konflikt rešava odricanjem od teritorije, zar zaboravlja da takav konflikt očas posla može imati sa Muslimanima u Raškoj, Mađarima u Vojvodini, Vlasima u Negotinu, i tako redom…

I da li razmišlja kako će Vučićofili u ruskoj vlasti, a definitivno ih ima, gledati na njegovo trčanje kod Merkelove, žene koja delom i zbog pogrešne politike prema Rusiji, svoju političku sudbinu više ne drži u svojim rukama…

A Putin ćuti i gleda …

Dragan Milašinović

anfor.org

_____________________________________

1 http://www.politika.rs/scc/clanak/399415/NATO-potcenio-znacaj-Kosova-za-Rusiju
2 Isto