Srbija na dve stolice – Rusija ili EU?

1
1022

putinSrbija je u oblasti spoljne politike podržala tek nešto više od polovinu odluka Evropske unije, a bliske veze sa Rusijom i dalje ostaju problem. Trećina članica EU, zbog takvog stava Srbije, već godinu dana blokira usvajanje izveštaja o Poglavlju 31, koje se bavi spoljnom politikom. Da li je ovo poruka Srbiji da je politici „sedenja na dve stolice“ i zvanično došao kraj?

Evropska unija nije zadovoljna spoljnom politikom koju Srbija vodi i odnosom koji imamo prema Rusiji, jasno je naznačeno u poslednjem izveštaju o napretku Srbije koji je Evropska komisija objavila prošle nedelje. Iako je u okviru poglavlja 31, koje se odnosi na zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku, prema izveštaju, učinjen „izvestan napredak“, Evropska komisija iznosi niz zamerki koje se tiču odnosa Srbije sa Rusijom i Kinom. Tako se, na primer, navodi da Srbija još uvek nije podržala sankciije EU prema Rusiji, da postoje bliske veze Srpske napredne stranke sa strankom Vladimira Putina, a Komisija upozorava Srbiju i da ekonomski sporazumi sa Kinom moraju biti u okviru evropskih standarda.

Iako iz Vlade gotovo svakodnevno, kao mantru, ponavljaju da je strateški cilj Srbije pridruživanje Evrospkoj uniji i da je Srbija „snažno posvećena evropskom putu“, brojke pokazuju drugačije. Naime, u izveštaju o napretku za 2016. godinu jasno stoji da je Srbija podržala tek oko 60 odsto odluka EU koje se odnose na spoljnu politiku i bezbednost.

Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije
„Srbija nije postupila u skladu sa odlukama Saveta, uključujući restriktivne mere EU u vezi sa Rusijom ili pitanjima od interesa sa Rusiju, kao ni u slučaju odluka Saveta o Kini, Bosni i Hercegovini, Moldaviji i Zimbabveu.“

Zanimljivo je primetiti da od svih država regiona Srbija ima najmanji stepen usklađenosti spoljne poliitke. Albanija, na primer, pridružila se svim odlukama EU iako još uvek nije otpočela pregovore. Isto važi i za, Crnu Goru, koja je već nekoliko godina u procesu pregovora, ali još nije otvorila poglavlje o spoljnoj politici. Uprkos tome Crna Gora je podržala sva dokumenta visoke predstavnice EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Federike Mogerini.

Da Vas podsetimo:  Srbima ruše temelje: Posle decenija tišine, odgovor dobijaju - guslama

Ono što može da iznenadi je činjenica da je Bosna i Hercegovina, koja još nema ni status kandidata za članstvo u EU, svoju spoljnu poltiku više uskladila sa EU nego što je to uradila Srbija. Tako je u izveštaju Evropske komisije o napretku BiH za 2016. godinu naznačeno da je stepen uklađenosti spoljne politike BiH sa EU 77 procenata. BiH jedino nije podržala sankcije prema Rusiji.

Jasno je zašto Srbija ne želi da uvede sankcije Rusiji i zbog čega ne usvaja deklaracije koje se odnose na situaciju na Krimu, Ukrajini ili Siriji, ali nije jasno zbog čega nismo podržali Deklaraciju kojom se osuđuje postojanje smrtne kazne ili deklaraciju koja je doneta povodom godišnjice obaranja malezijskog aviona nad teritorijom Ukrajine. To nisu samo pitanja zajedničke evropske spoljne politike, već se odnose i na poštovanje osnovnih ljudskih prava i sloboda. Iz svega ovoga, nameće se logično pitanje – kako to da zemlja, koja iskreno teži da postane član neke zajednice, ne poštuje skoro polovinu odluka koje ta zajednica donese?

Marina Jovićević iz Ministarstva spoljnih poslova smatra da je pogrešno svoditi ulogu Srbije u zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici samo na uvođenje sankcija Rusiji.

Konferencija ISAC Fonda (24. 10. 2016. godine)
„Mi pridruživanje represivnim merama vidimo kao samo jedan od segmenata spoljne politike, a u brojnim drugim segmentima imamo veću doslednost nego čak i neke članice EU. U oblasti migracija, regionalne stabilnosti i terorizma, Srbije je kredibilan partner Evropskoj uniji“, kaže Jovićević.

Takođe, navodi i da je stav Srbije u vezi sa sankcijama od početka bio jasan.

Konferencija ISAC Fonda, 24. 10. 2016. godine)
„Srbija zbog problema sa Kosovom i Metohijom nije u mogućnosti da se usaglašava sa spoljnopolitičkom pozicijom EU, pogotovo kada su u pitanju Rusija i Kina. Mi se pridružujemo kada god to možemo“, tvrdi Jovićević.

Da Vas podsetimo:  ALEKSANDRA JE ROĐENA I ODRASLA U NEMAČKOJ, ALI SE VRATILA SVOJIM KORENIMA: Služi vojsku u Srbiji i zaklela se da će čuvati otadžbinu!

Onda i ne treba da nas čudi što izveštaj o skriningu za poglavlje 31 trećina članica EU blokira još od januara ove godine.

Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC Fond) za Istinomer kaže da su verovatno u pitanju članice nekadašnjeg Varšavskog pakta, za koje je odnos Srbije prema Rusiji sporan.

„Nema svrhe zadržavati izveštaj, jer bi upravo njegovo objavljivanje omogućilo da otvorimo dijalog o važnim pitanjima spoljne politike. Takođe, objavljivanje bi i, nama, omogućilo da snažnije zagovaramo usklađivanje spoljne poliitke Srbije sa EU“, smatra Novaković.

Dodaje i da je poglavlje o spoljnoj i bezbednosnoj politici isključivo političko, te da će u skladu sa tim i biti otvoreno kada se oceni da je pogodan politički momenat.

„Poglavlje 31 je krajnje političko, jer tu nema mnogo pravnih elemenata i zakona koje treba usvojiti. Zbog toga je ono lako za zatvaranje i, teoretski, može da bude otvoreno i zatvoreno u istom danu“, zaključuje Novaković.

Međutim, praksa zemalja koje su prošle proces pridruživanja EU pokazala je da poglavlje 31 može da bude prepreka koju nije tako lako preskočiti. Hrvatska je, na primer, ovo poglavlje otvorila poslednje, jer ju je Slovenija više godina blokirala, povodom spora oko Piranskog zaliva. Za razliku od Hrvatske, koja je protiv sebe imala samo jednu članicu EU, Srbija treba da ubedi čak trećinu zemalja EU da će biti pouzdan partner u spoljnoj politici.

Objašnjenje zašto izveštaj o skriningu Srbiji još uvek nije dostavljen i da li se zna kada bi to moglo da se dogodi, Istinomer je pokušao da dobije i u Briselu. Međutim, niko iz Evropske unije nije odgovorio na pitanja naše redakcije.

Da Vas podsetimo:  I SRBI IMAJU SVOJ HOLIVUD: Ivo Car uz pomoć brata napravio dobro poznata slova na krovu Šumadije, a sada su dobila i šajkaču!

I dok mnogi upiru prstom u „zločestu“ EU i stvaraju medijsku halabuku o tome kako nas Evropa kažnjava zbog tradicionalno dobrih odnosa sa Rusijom, niko javnosti ne objašnjava da je i Vlada Srbije odgovorna za to što Srbija, očigledno, namerno ne definiše do kraja svoju spoljnu politiku. Naime, jasno je da će Srbija što duže pokušati da sedi na dve, pa i na tri stolice, jer očigledno tu poziciju višestruko koristi – ekonomski, spoljno politički, baš kao i za unutrašnje političke potrebe. Međutim, kada sedite na više stolica istovremeno mnogo je lakše da vam se jedna izmakne, pa da „tresnete“ sa sve tri. Zbog toga je uvek bolje izabrati jednu. Naravno, ostaje i pitanje – do kada će ovakvu našu poziciju spoljni partneri biti spremna da tolerišu.

Filip Lukić

1 KOMENTAR

  1. Zanimljivo da autoru ni na kraj pameti – o tekstu da ne govorimo – nije sasvim moguca, cak vrlo verovatna varijanta da je to sedenje na dve stolice deo igre same EU, koja time sebi daje „razlog“ da odlaze otvaranje poglavlja, tj. daje sebi instrument kojim po svojoj volji rasteze proces prijema, za kji svako racionalan vec zna da je cista teorija, cak i kad bi Srbija preko noci i iz sve snage sela na tu jednu, EU stolicu – koja, pazi bogati, i nema, do daljnjeg… Ali zato je spreman da one koji su bombardovali Srbiju, okupirali joj i otimaju deo teritorije, ekonomski, kulturno unistavaju i pokusavaju da Srbe naprave genocidnim narodom, od miloste zove „“spoljni partneri“. Pi i ne sumnjamo da su oni vasi partneri, Lukicu…

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime