Srbija nakon 14 godina: Nije sve tako „ružičasto“

1
248

Kako se približavaju, po mnogima sudbonosni, izbori za predsednika republike, poslanike u Narodnoj skupštini i za Grad Beograd, u okviru kampanje koja se tek zahuktava, učestale su analize životnog standarda građana u periodu pre i za vreme aktuelne vlasti Aleksandra Vučića i SNS.

Sa jedne strane, u medijima bliskim vladajućim strukturama, jasne su poruke da je Srbija u „zlatnom dobu“, da su plate i penzije „nikada veće“ te da se u poređenju sa ekonomija zemalja u regionu, Srbija može posmatrati kao „ekonomski tigar“. Ove teze u mnogome se lako prihvataju kao tačne jer pravih, uporednih analiza gotovo da i nema.

Okolnosti su takve da su podaci na internetu lako dostupni, pa je na taj način moguće relativno sa lakoćom može napraviti paralela na relaciji “pre 14 godina i sad”.

smart

Njih je iskoristio analitičar beogradskog portala „Direktno“, uporedio cene iz 2008. sa cenama u 2022.godini i pokazao drugačiju realnost od one koja se svakodnevno plasira u većini medija.

Ta slika izgleda ovako:

POREĐENJE CENA (U RSD)

2008./ 2022.

Evro: 82/118

Dizel: 90/ 180-185

Cigarete Marlboro: 130 /390

Tehnički pregled: 1.000/7.000

Pšenica: 23 / 30

Đubrivo: 340/ 1.000

Junetina: 450/950-1.000

Ulje: 115/220

Kafa u kafiću: 50 / 90

Hamburger na kiosku: 100/190

Plata (u evrima) 410/550

Minimalac: (u evrima) 210/290

Penzija: (u evrima) 237/246

Spoljni dug: (u evrima) 8,8/29,6 (milijardi)

smart

Ako je verovati istraživanju lako se izvodi zaključak da stvari ne stoje sjajno, I da nije baš sve tako “ružičasto” kako se predstavlja. Najoštećenije su ionako ranjive grupe – penzioneri i seljaci. Posebno je zanimljivo da upravo u ovoj populaciji vladajuće strukture beleže najveću podršku.

 

https://ucentar.rs/

1 KOMENTAR

  1. U srbiji nista nije promenjeno ne 14g nego 50g i vise godina.Sve dok ekonomska zavisnost se povecava od evropske unije i ne jaca sopstvena ekonomija ce biti tako ,nista to nije cudno.Ni jedna strktura vlasti nije radila na tome da se sopstvena pre svega agrarna politika i privreda stimulisu kljuc je smanjivanju zavisnosti od stranih ekonomija.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime