Često imamo priliku da slušamo političare kako kažu da „5 miliona Srba živi van Srbije“, da „u dijaspori ima 4 miliona Srba“. Sve su to nagađanja, jer država Srbija nikada nije tačno prebrojala Srbe u dijaspori i regionu. Za to nema političke volje u Vladi Srbije i u Ministartstvu spoljnih poslova.
Matica se boji da tačno prebroji Srbe u inostranim zemljama, jer bi se na taj način zvanično obavezala da iskreno i realno, kao majka otadžbina, brine o njima. Ovako fingiranjem podataka stvara se samo utisak da matica brine o dijaspori i Srbima u regonu.
U tom pokušaju da na svoj način prebroji Srbe u svetu država Srbija je načinila dve greške. Prva je pogrešno bilo prebrojavanje državljana Srbije u rasejanju preko državnog popisa. Naime, tokom poslednjeg popisa nisu izjašnjavani i prebrojavani Srbi u inostranstvu, već su njihovi rođaci u matici pitani da odgovore – koliko članova vaše porodice živi i radi u dijaspori?
Dobijeni rezulatat broja Srba iseljenih u stotinu država sveta u ovakvom popisu stanovništva od 299.900 ljudi je pogrešan i smešan. Samo u Austriji živi i radi 380.000 državljana Srbije.
Drugu grešku čine naši državni službenici i funkcioneri, kada, da bi uvećali problem iseljavanja iz matice, govore da je „polovina Srba u inostranstvu“ ili da „nas je više u inostranstvu nego u Srbiji“. Ova misao je posledica političke greške, da se u Srbe u rasejanju ili van Srbije ubrajaju i Srbi iz drugih otadžbinskih zemalja – BiH, Crne Gore, Severne Makedonije i Hrvatske.
Ta greška je ugrađena i u Zakon o dijaspori i Srbima u regionu u kome su Srbi podeljeni tako da su ove otadžbinske zemlje svrstane u region. Mi iz Srbije u njih (BiH, Crna Gora i Severna Makedonija) ulazimo sa ličnom kartom, jer to su naše srpske zemlja. Srbi iz ovih država, BiH, Crne Gore, Severene Makedonije i Hrvatske, nisu nikad živeli u Srbiji i nisu se iseljavali ih nje, da bi bili svrstani u iseljene ili rasejane u inostranstvu.
A kako oko 1,5 miliona Srba živi u BiH, to je ta stavka veoma značajna onima koji pogrešno broje srpski narod i tvrde da nas ima “5 miliona van Srbije”.
Srbi u regionu žive u Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Sloveniji – nema ih ni 130.000. Srbi u otadžbinskim zemljama su, po meni, Srbi u okruženju, u stalnom kontaktu sa maticom. To su Srbi u BiH, Crnoj Gori, Severenoj Makedoniji i Hrvatskoj. Naša država najviše brine samo o ovim Srbima u okruženju, kojima redovno šalje novac za funkcionisanje njihovih političkih institucija, preko kojih može Srbija politički da pritiska zvaničnu Podgoricu, zvanični Zagreb, zvanično Sarajevo i zvanično Skopje.
Prema mojim podacima u dijaspori i regionu ima oko 2,5 miliona Srba iz svih srpskih zemalja. Pioniri iseljevanja od pre dva veka su pomrli i sahranjeni su ili kod kuće ili u tuđini. Prva generacija iseljenika iz šezdesetih godina prošlog veka u prekomorskim i evropskim državama se penzionisala i većinom vratila u Srbiju i druge otadžbine. Njihova mesta zauzela je deseta generacija iseljenih Srba, za koje se tvdi da ih je samo iz Srbije oko 650.000.
Srbi iz Srbije poslednjih decenija u većini naseljavaju SAD, Skandinaviju, Austriju, Švajcarsku, Englesku, Emirate, Italiju i Francusku. U ostalih stotinu država sveta borave Srbi iz BiH, Crne Gore, Hrvatske i Severne Makedonije. Oni čine većinu iseljenih u Australiji, Srednjoj i Južnoj Americi, Kanadi, Nemačkoj, zemljama Beneluksa, Španiji, Turskoj, sever Afrike, Kinu i Novi Zeland.
Prebrojavanje srpskog naroda u otadžbinskim zemljama i svetu nam je neophodno da bismo definisali komplento srpsko nacionalno biće. Da bismo znali da li nas ima 11 miliona ili manje u čitavom svetu. Da bismo registrovali naše nacionalne tragove na planeti Zemlji, kojih, po meni, ima najmanje 350.000. Samo u SAD postoji šest gradova sa nazivom Beograd (Belgrade). U Ukrajini imamo ostatke dve srpske države Nova Serbia i Slavenoserpska.
Mi Srbi imamo širom sveta osamdesetak ambasada i konzulata, 27 eparhije PSC, više od 600 memorijala, većinom grobnica i spomenika u inostranstvu, imamo 300 klubova, udruženja i saveza i na stotine drugih srpskih institucija, ustanova i obeležja. Imamo osmoro dobitnika američkog Oskara. Našoj javnosti ovi podaci nisu dovoljno poznati i ona nema svest o celokupnom srpskom nacionalnom biću.
Žalosno je, ali istinito da je nas Srba sve manje. A živimo u 159 država sveta. Pored pada mortaliteta, Srbi nestaju i tako što se veoma brzo u tuđini asimilišu. Srbi su svetski prvaci među iseljenima po uzimanju stranog državljanstva u Austriji (80.000), Nemačkoj (90.000), Australiji i SAD. Zbog toga je broj popisanih Srba, na primer, u SAD pao sa 350.000 na 175.000, a u Australiji sa 120.000 na 69.000 Srba.
Prebrojavanjem srpskog naroda dobićemo pravu sliku o njegovom postojanju u državama sveta i otadžbinskim zemljama, njegovom statusu i njegovom nacionalnom identitetu.
Uprava za dijsaporu i Srbe u regionu pri Ministarstvu spoljnih poslova je pre par godina izradila Projekat prebrojavanja Srba u rasejanju. On je predviđao naučno-istraživački rad po svim kontinentima i državama u kojima žive Srbi. Uradila bi se i analiza zvaničnih dokumenata stranih ambasada, koje daju useljeničke vize, Biroa za izbeglice, Centre za migracije, Komisije UN za migracije, Eparhija SPC u svetu, naših krovnih organizacija i sam popis u Srbiji i drugim otadžbinskim zemljama o iseljenom narodu. Ovaj projeka bi se radio najmanje dve godine.
Država Srbija, međutim, nema političku volju, kadrove, ni izdvojen novac za ovakav nacionalni projekat. Matica Srbija ne želi da prebroji svoj srpski narod u svetu.
Nekome na vlasti se čini da je lakše da političari i analitičari i dalje nagađaju „da 5 miliona Srba živi van Srbije“. I da od toga prave politički problem oko iseljavanja i pražnjenje srpskih otadžbinskih zemalja, nego da se prebroji srpski narod i time prvi put u našoj istoriji tačno definiše srpsko nacionalno biće.
Piše: Dr Marko Lopušina
