Srbija nema Dritina i Draška i još dugo će ih čekati

3
505
Foto: Printscreen

Uspehu opozicije u Banjaluci i Crnoj Gori, doprineli su u značajnoj meri novi i mladi političari – Draško Stanivuković i Dritan Abazović. Ovakavi rezultati u komšiluku, otvorili su pitanje šta je potrebno kako bi se i u Srbiji dogodile slične promene i ko su opozicione uzdanice koje mogu da uzdrmaju vlast.

Mnogo puta smo mogli da čujemo opasku da srpskoj politici trebaju nova lica, mladi, harizmatični ljudi baš kao što su novi gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković (27 godina) crnogorski političar Dritan Abazović(34) godine.

Međutim, realnost u Srbiji pokazuje da među vodećim opozicionarima u Srbiji nema mladih i harizmatičnih u meri koliko je potrebno ovdašnjem, zahtevnom biračkom telu. A ako ih ima, oni su dobro skriveni iza lidera koji od devedesetih godina ne silaze sa političke scene.  Nedovoljna spremnost aktuelne političke elite da ustupi svoje mesto mladima, uz stalnu potrebu vlasti da svakog novo lice provuče kroz medijskog “toplog zeca”, u značajnoj je meri kumovala odluci mladih da pre ulaska u politiku, gledaju ka prelasku preko granice.

Spasojević: Za razliku od naših političara bili su spremni da uđu u borbu

Prema rečima profesora Fakulteta političkih nauka Dušana Spasojevića, uspešno traganje za novim ljudima na srpskoj političkoj sceni moguće je od onog trenutka kad se jasno preciziraju kriterijumi šta želimo od njih.

“Ključna razlika u odnosu na srpske političare je ta što smo mi u Crnoj Gori i Republici Srpskoj videli ljude koji su spremni da uđu političku borbu, uprkos teškim uslovima. Uz to, oni su pronašli način kako da nadoknade deo tih neravnopravnosti. Kod Draška Stanivukovića je to bilo aktivno korišćenje društvenih mreža i alternativnih vidova komunikacija. To neki ljudima kasnije postane simpatično i glasaju za te mlade ljude, iako im oni nisu prvi izbor”, objašnjava Spasojević, dodajući da u Srbiji takav vid političkog delovanja gotovo da ne vidi.

Da Vas podsetimo:  12 lekcija koje smo naučili za 12 godina SNS

“Marinika Tepić, Inicijativa ‘Ne davimo Beograd’ i donekle Dveri su pojedinci i organizacije koje pokušavaju nešto da urade i da zavrede pažnju javnosti i poverenje. Mimo toga, sve se ostalo svodi na tradicionalnu politiku i konferencije za novinare. Kad gledamo političke partije i aktere, oseća se da nam fale ljudi koji su tek ušli u politiku i koji su željni ulice, aktivizma, kampanje i borbe. Mi imamo političare koji su srednja generacija, koji su ‘odrasli’ u institucijama”, ističe naš sagovornik.

Republika Srpska i Crna Gora: Kako su mladi odneli pobedu

S druge strane, u Republici Srpskoj i Crnoj Gori, dešava se ono što glasači u Srbiji iz dana u dan, poput pokvarane gramofonske ploče ponavljaju – dajte nam nekog novog, mladog čoveka, da imamo za koga da glasamo.

Prethodne večeri je predsednik SNSD-a Milorad Dodik priznao poraz u trci za gradonačelnika Banjaluke. Njegov kandidat Igor Radojičić nije obnovio mandat, te će na njegovo mesto doći kandidat opozicije Draško Stanivuković. Banjaluka je bila bastion SNSD-a i Milorada Dodika i gubitak najvećeg grada u RS je sasvim sigurno obeležila celokupne lokalne izbore u RS.

Stanivuković, zajednički kandidat opozicionih partija u Republici Srpskoj, Partije demokratskog progresa (PDP) i Srpske demokratske stranke (SDS), koji je i poslanik PDP u Narodnoj skupštini Republike Srpske (NSRS), nešto ranije je proglasio pobedu u trci za gradonačelnika Banjaluke.  Našalio se i rekao kako ovo će prvi put nakon četiri godine moći ući u Skupštinu Grada, a da ga ne dočeka policija. Istakao je kako je pobeda u Banjaluci “preduslov svih promena u cijeloj RS i da će tako biti”.

Rođen 21. maja 1993. Godine, ovaj student ekonomije je političku karijeru započeo čim je postao punoletan, a 2014. godine je postao najmlađi kanididat na Opštim izborima za poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srpske. Tada je osvojio približno dve hiljade glasova. Nakon dve godine, ponovo je učestvovao na izborima, ovoga puta za odbornika Skupštine Grada Banjaluka, postaviši tako najmlađi odbornik u istoriji tog parlamenta. Nakon izbora održanih 2018. godine, Stanivuković je postao i poslanik u Skupštini Republike Srpske, a interesantno je da je na tim izborima pojedinačno dobio najveći broj glasova u odnosu na ostale kandidate za poslanike.

Da Vas podsetimo:  IZBORI 1945. GODINE: Kako je sve počelo?

Političko delovanje Stanivukovića, koje pojedini analitičari označavaju kao rijaliti na koji Dodik nije imao odgovor, ogleda se u organizovanju protesnih šetnji, ukazivanju na društvene probleme. Učestvovao je u obnovi fiskulturnih sala širom Bosne i Hercegovine, organizovao uređivanje školskih dvorišta, prikupljao finansijska sredstva za pomoć obolelima. Svojevremeno je ovaj mladi političar pokrenuo i peticiju protiv kupovine luksuznih automobila za ministre, učestvovao u protestima majki i porodilja, kao i u onima koje organizovala inicijativa “Pravda za Davida”.

Uz sve to, kao pripadnik nove generacije političara, medijski mrak je probijao putem aktivne kampanje na drutšvenim mrežama. Da je predstavljao “trn u oku” političkoj eliti u RS, potvrđuje i njegovo delovanje u parlamentu. Često je bio privođen, hapšen, a neretko je trpeo i fizičko nasilje. Svojevremeno je uspeo da iznervira i ministra policije Davora Lukača, koji ga je, uz salvu uvreda, ošamario.

Dritan Abazović – hit u regionu

Verovatno najpopularnijeg mladog političara u regionu, Dritana Abazovića, odnosno njegovu koaliciju “Crno na bijelo”,  na prethodnim izborima je ppodržalo 5,53 odsto izašlih birača. Iako ovaj rezultat na prvi pogled ne izgleda spektakularno, on je bio dovoljan da Abazović dobije značajnu ulogu u smeni režima Mila Đukanovića.
U prevodu: Sa njim, opcije koje predvode novoizabrani predsednik Skupštine Crne Gore Aleksa Bečić i mandatar za sastav nove vlade Zdravko Krivokapić, imaju većinu u parlamentu. Bez njega, stranci Mila Đukanovića (DPS) bi se otvorio prostor za postizobrnu kombinatoriku.

Nakon izbora, Abazović je ostao dosledan ranije iznetom stavu da neće praviti vlast sa Đukanovićem, te je tako potvrdio ono što je većina izašlih na crnogorske izbore želela da čuje – dolaze promene. Nakon izbora u Crnoj Gori, njegova popularnost je drastično porasla, a njegovi simpatizeru su mu čak i posvetili pesmu.

Da Vas podsetimo:  Vuk i lisica "za našu decu"

Podsetimo, Abazović je snovnu školu i Gimnaziju završio je u Ulcinju, a  Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka na Univerzitetu u Sarajevu, stekavši zvanje diplomiranog politikologa. Bio je student generacije i dobitnik “Zlatne značke” i “Zlatne povelje” Univerziteta u Sarajevu. Magistrirao je 2008. godine na Fakultetu političkih nauka Univerziteta Crne Gore, na smeru Međunarodni odnosi. Doktorirao je 2019. godine na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Sarajevu, gde odbranio je doktorsku disertaciju na temu “Globalna politika – Etički aspekti globalizacije”.

Šta srpska opozicija može da nauči od Dritana i Draška

Komentarišući izborni uspeh i popularnost Abazovića i Stanivukovića, Spasojević je naveo da srpska opozicija od njih može da nauči da je važno imati plan i ne odustajati od njega.

“Moraju da shvate da nema uspeha preko noći. Uspeh mora da se gradi i ne postoji instant rezultat. I jedan i drugi su pokazali da je to moguće, bez obzira koliko su različiti ideološki”, zaključuje Spasojević.

Izvor: otvoreno.rs

3 KOMENTARA

  1. Ovo se ne moze uporedjivati, jer vlast u CG je bila antisrpska, i dobro je da je otisla, ali u R. Srbskoj vlast mora da bude koliko-toliko jedinstvena, inace ce muslimani srpsku neslogu iskoristiti za rusenje RS, a ovaj balavac je idealno sredstvo da se tako nesto izvede. Hrvati u BiH i dalje biraju Covica, kod njih nema nikakve „pravde za Davida“ i niko ih ne optuzuje za manjak demokratije.

  2. Bice kao i 5 oktobra u Srbiji. Isti rukopis i isti potpis. Lazna demokratija na delu. Nova lica….tuzno. Sve projektovano za one sa pilecim pamcenjem. STARI KLISE, stari scenario, ali proveren i oproban nacin da se prevede zedan preko vode. DOKLE tako ?

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime