U kuhinjama nevladinih organizacija stalno se izmišljaju novi mentalni implanti. Mentalni implant je ideja koja se usađuje u um pojedinca ili naroda preko medija veštom manipulacijom.
Srbija nije zemlja koja je izgubila četiri rata, nego zemlja koja je sahranila četiri carstva!
U um srpskog naroda nevladine organizacije i prodani intelektulaci usađuju ideje koje služe rasrbljavanju, uništavanju nacionalnog ponosa, izdaji časti i stvaranju osećaja krivice i samo-prezira. Jedna od takvih ideja, mentalnih implanta koje sa primila kod mnogih ljudi je laž o tome kako je Srbija izgubila četiri rata. Srbija niti je pokrenula četiri rata, niti je bilo četiri rata, niti ih je izgubila.
Termin „ratovi devedesetih“ su još jedna izmišljotina drugosrbijanaca. Nije bilo ratova, bio je samo jedan rat – razbijanje Jugoslavije od strane Anglo-amerikanaca, Vatikana i Nemaca u svrhu slabljenja srpskog naroda.
Iako je SFRJ bila više kroatoslavija, nego Jugoslavija, ipak je anglo-američkoj geopolitici smetala Jugoslavija u kojoj bi kad tad srpski faktor mogao postati dominantan.
Čitav rat vodio se u svrhu teranje Srba zapadno od Drine, a slabljenja i ponižavanja Srba istočno od Drine.
U takovoj situaciji, bez i jednog saveznika, nikad slabije Rusije i nikad jače Amerike (svi smo se tada kleli u Ramba i Terminatora, verovali da su Amerikanci spasitelji sveta) Srbi su uspeli nemoguće – nakon više od pet vekova ponovo napraviti srpsku državu zapadno od Drine. Srbija prema tome nije izgubila nikakva četiri rata. Nego izvukla maskimum iz rata u četri faze.
U prvoj i drugoj fazi Milošević je ciljano pustio da se JNA obruka u Sloveniji i Hrvatskoj (Vukovar). Na taj način se rešio jugo-unitarističkog vodstva JNA koje je 1991. još uvijek htelo braniti propali komunizam i titoizam.
U trećoj fazi Krajinu nije bilo moguće spasiti, ali je Milošević uspeo u zamenu za Krajinu da dobije republiku Srpsku.
Četvrta faza bila je NATO agresija na SR Jugoslaviju i rat na Kosovu. Zbog ogromne premoći protivnika, čak 19 zemalja se udružilo protiv Srbije, Kosovo nije bilo moguće obraniti, ali se srpska vojska gotovo neokrznuta povukla sa Kosova, ali Kumanovskim sporazumom Kosovo još nije bilo potpuno izgubljeno, a nije čak ni danas.
Srbi trebaju biti ponosni na to jer su jedini narod koji se devedesetih hrabro suprotstavio američkom imperijalizmu, onda kad su Amerika i NATO bili na vrhuncu moći, a Srbi sami, bez i jednog jedinog saveznika. Sve najveće imperije su na vrhuncu svoje sile napale Srbiju i sve su redom taj napad platile svojim slomom. Klica propasti Rimskog carstva bio je ilirski rat (Iliri su samo naziv kojim su drugi zvali Srbe do sredine 19. veka). Tursko carstvo koje je 500 godina vladalo sa pola sveta na kraju je moralo sa Balkana bežati pred Srbima da bi se na kraju potpuno urušilo. Najveća europska carevina, Austro-Ugarska, je 1914. sa velikom vojskom pokušala Srbiju izbrisati sa mape. Četiri godine kasnije Austro-Ugarska više nije postojala na mapi.
Moćna Hitlerova Nemačka radi Srba je morala odgoditi napad na SSSR za čak sedam nedelja. Sedam nedelja koje su spasile svet, toliko su izgubili Nemci radi srpskog rušenja trojnog pakta, taman dovoljno da ih stigne ruska zima na samo 40 kilometara od Moskve.
Devedesetih je nikad jača Amerika, najveća sila koju je svet video napala Srbe. I dok su Amerikanci u svojoj oholosti mislili da su nepobedivi, umesto da se pozabave konačnim uništenjem nikad slabije Rusije, oni su na Srbe izgubili deset godina. Tih 10 godina bilo je Rusiji beskrajno dragoceno vreme, ruski narod uspeo je izroditi Putina, a Putin kraj američke dominacije i unipolarnog svijeta.
Ne, Srbija nije zemlja koja je izgubila četiri rata, nego zemlja koja je sahranila četiri carstva, a uskoro će biti sahranjeno i peto, pa će presahnuti krvavi američki novac kojim su plaćene nevladine organizacije za širenje svojih anti-srpskih laži.
M. H.
Vaseljenska
Kakva veština zamene teze. Čestitam autori!