Više od mesec dana traju protesti novinara koji traže smenu ministra odbrane zbog vređanja novinarke. Najnovije afera koju je prouzrokovao ministar policije najavom da će se pojaviti “lažne tvrdnje” o nezakonitom praćenju novinara samo su pojačale prisak vlasti na zaposlene u medijima
Javnost u Srbiji, naviknuta na svakojake dramatične događaje, ipak ne pamti da je neki političar a naročito neki ministar javno objavio šta će u narednim danima neko izgovoriti u nameri da destabilizuje vlast.
Upravo to je uradio ministar policije Nebojša Stefanović gostujući u najgledanijoj emisiji — Dnevniku Radio Televizije Srbije. Govoreći o mogućim opasnostima koje Srbiji prete iz susedne Hrvatske koja se navodno naoružava balističkim raketama ministar je ukazao i na opasnosti koje navodno postoje unutar države.
“Raspolažemo podacima da će nekoliko lica pokušati da lažnim prijavama protiv Ministarstva unutrašnjih poslova (policije) tvrditi da su praćeni neki novinari u Srbiji. Jedna novinarka kazaće da je navodno praćena i to treba da se pojavi uskoro, za narednih nekoliko dana”, rekao je Stefanović. “Predstavnik jednog novinarskog udruženja, treba u javnosti da se pojavi i da to kaže kao jednu skandaloznu stvar, iako ne postoje nikakvi dokazi niti se to ikada dogodilo”, objasnio je.
Odbacujući sve neizrečene tvrdnje kao lažne ministar je unapred presudio a javnost napeto iščekivala nekakav rasplet. U ponedeljak 12. januara je Nezavisno društvo novinara Srbije (NUNS) održalo pres konferenciju na kojoj je predsednik Vukašin Obradović saopštio da se u petak 8 januara sastao sa jednim pripadnikom policije koji je protiv ministra Stefanovića i njegove saradnice Dijane Hrkalović podneo krivičnu prijavu kojom ih optužuje za uništavanje dokaza o nezakonitom praćenju koje se dogodilo krajem 2014.
U prijavi on navodi da je kao zaposleni u Odelenju za poslove bezbednosti pri kabinetu ministra policije slučajno otkrio dokument iz koga je shvatio da je nezakonito, bez naloga suda, praćena jedna beogradska novinarka. O tome je obavestio kolege i nekoliko dana kasnije 15.12.2014. usledila je naredba o uništavanje devet hard diskova i tri štampača koji su korišćeni u tom Odelenju.
Njegova sumnja je da su ovim uništavanjem nestali i dokazi o praćenju nekih drugih osoba. Bez odgovora je za sada pitanje krivičnu prijavu podneo godinu dana kasnije 30.12.2015. Sve to bi naravno moralo biti raspravljeno i dokazano na sudu ali su ministar i mediji bliski vlasti već doneli presudu. Istog dana je uticajni dnevni tabloid Informer, blizak vlastima objavio imena novinarke i policajca koji je podneo prijavu i otpočela je žestoka diskreditacija ne samo svih navoda iz prijave već i sumnje predsednika NUNS-a Vukašina Obradovića da je i on sam praćen.
Obradović kao i brojni novinari i deo javnosti bio je zatečen činjenicom da je samo nekoliko sati pošto se sastao sa policajcem koji je podneo krivičnu prijavu ministar policije Nebojša Stefanović to javno izneo na vestima najavljujući iznošenje „lažnih dokaza“.
Njegovo strahovanje nije bez osnova. U Srbiji je nezakonito praćenje istaknutih ličnosti i „neprijatelja“ režima relikt bivšeg, jednopartijskog sistema i čak mnogo brutalnije, ratnih devedestih. Tokom bombardovanja Srbije, na Uskrs 11. aprila 1999. ubijen je jedan od najpoznatijih novinara Slavko Ćuruvija. Danima su ga tajno pratili pripadnici Državne bezbednosti a javno, u prorežimskim medijima, najavljivali odmazdu nad njim jer je kritikovao režim Slobodana Miloševića. Ministar informisanja u to vreme bio je sadašnji premijer Aleksandar Vučić.
Sećanja na to vreme vrlo su živa i baš u danima kada je ministar Stefanović demantovao navode o uništavanju dokaza, pripadnik Državne bezbednosti je na suđenju optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije koje je u toku, svedočio o uništavanju dokumenata o njegovom praćenju.
Tako su se i zahtevi da ministar Stefanović da odgovore na navode iz krivične prijave i da objasni kako je došao do saznanja da se policajac sastajao sa predsednikom NUNS-a čuli na protestima novinara koji već nedeljama traju širom Srbije.
Njihov povod je jedan drugi državni funkcioner, ministar odbrane Bratislav Gašić koji je kao i Nebojša Stefanović potpredsednik stranke premijera Aleksandra Vučića. Pre više od mesec dana uvredio je novinarku TV B92 koja je, uzimajući izjavu od njega i da bi omogućila snimateljima bolji kadar, čučnula, na šta joj je on rekao da “voli novinarke koje lako kleknu”.
Za mnoge novinare to je bila poslednja kap u gorkoj čaši ponižavanja koje stalno doživljavaju sa raznih strana. Ekonomski pritisci na osiromašene redakcije, zavisnost od oglašivača koji su bliski vlastima, loša primena medijskih zakoni, kontrola informacija, cenzura i sve prisutnija autocenzura, podele na prijatelje vlasti i neprijatelje države prisutniji su i opasniji od seksističkih izjava jednog ministra ali je baš ta njegova vulgarna rečenica otvorila put ka ulici i demonstracijama.
Bez obzira na to što je premijer Vučić odmah osudio gest ministra odbrane i rekao da će ga smeniti zbog nedopustivog ponašanja, otpočeli su protesti pod sloganom “Novinari/novinarke ne kleče” i zahtevom da se ministar smesta smeni. Do današnjeg dana premijer to nije uradio s obrazloženjem da je Gašić odličan i odgovoran ministar kojem teško može da nađe zamenu. Činjenica da takvu odluku mora da izglasa Narodna skupština koja redovno zaseda tek u martu pojačali su nezadovoljstvo dela građana i medija zbog neispunjenog obećanja
Protesti koje je inicirala grupa novinara iz Beograda proširili su se širom Srbije. Na poslednjem, u ponedeljak 8 januara, novinari i građani koji ih podržavaju okupili su se u 15 manjih i većih gradova. Negde ih je bilo tek desetak a u Beogradu oko tri stotine. Bez obzira na nevelik broj, megafon kao jedino sredstvo oglašavanja i improvizovane letke na kojima su ispisane poruke, izazvali su nervozu vlasti.
U nekim gradovima novinari su pozivani u policiju i ispitivani da li skup koji nameravaju da održe ima veze sa politikom i nameravaju li “da prave provokacije”. Od njih se tražilo da proteste prijave policiji iako za to trenutno ne postoji zakonski okrvir. U pojedinim medijima su im pretili otkazima ukoliko se pridruže protestima, dok su negde samo upozoravani da ne bi bilo dobro da njima učestvuju.
I dok se nezadovoljstvo novinara povećava a zahtevi množe, jedini dosadašnji odgovor premijera na kritike o stanju u medijima je da oni samo žele da sruše njegovu vlast i destabilizuju državu. Odluku da raspiše prevremene parlamentarne izbore premijer Vučić doneo je u trenutku kada kontroliše veliki broj medija. Od njega zavisi kako će tu moć koristiti tokom predstojeće kampanje a od novinara u kojoj meri će to dozvoliti. Oni koji su odlučili da ne kleče odlučni su, kažu, i da svoje proteste nastave.
Antonela Riha
Cenzolovka
