Srbija plaća dug Kosova

0
1122
Zejnel Zejneli
Zejnel Zejneli

Šta je Kosovo za Srbiju. Susedna država, AP sa suverenitetom i teritorijalnim integritetom u okviru Srbije. Srpski Potpisnici Briselskog sporazuma kažu da je to teritorija Srbije i da Kosovo nikada neće biti priznato kao država. Neki kažu to je lažna država. Mnogi govore o teritorijalnom suverenitetu i integritetu. Pene se da dokažu, kako Kosovo nije nikakva država, ali da ne mogu bilo šta da preduzmu protiv ove države, a još manje protiv onih iz EU, koji pritiscima na Srbiju, zajedno teraju novu državu u potpunu nezavisnost. Nikada nije rečeno da će se Kosovo i Metohija braniti svim sredstvima, kao što to kažu druge države, ako se i oduzme jedan santimetar njihove teritorije.

Doneto je više od deset Rezolucija u Skupštini Srbije. Ustav Kosovo i Metohiju, smatra teritorijom Srbije i niko se ne bori za najvažniji dokument SB , a to je Rezolucija 1244 SB, koju niko više i ne pominje,ali se Briselski sporazum hvali, diže u nebesa, ispunjavaju sve odredbe, i pored toga, što je Evropa i Amerika, priznala Kosovo kao državu, odvojenu od Srbije, sa granicama, carinom, policijom, vojskom, sudstvom, školstvom. Srpski funkcioneri ne mogu na Kosovo bez odobrenja, po njima ,,privremenih institucija„ kosovskih vlasti, ne mogu ništa, protiv formiranja carina, vojske, policije, sudskih organa, Skupštine, Vlade Kosova, ne može da se spreči otvaranje Ambasada na Kosovu, potpisivanje akta o pridruživanju EU, ne protestuje protiv NATO prisustva, učestvuje se na izborima lokalnim i parlamentarnim uz blagoslov Beograda po zakonima Kosova i Ustavu ove države, koje raspisuje predsednik ove države…

Tu Srbija ne može ništa, pa klanjali se njeni izabranici u crkvi, štrajkovali, pretili sopstvenom narodu, ili maštali o velikom uticaju u Skupštini Republike Kosovo, niti pak mogu, da izmene bilo koju odluku Kosova ili Amerike i Evropskih država. I pored toga što znaju da ne mogu ništa da promene ni da imaju 59 izabranika Beograda u Skupštini Republike Kosovo, ipak govore o uticaju koji će imati srpski izabranici, koji će bilo u vladi ili Skupštini sprovoditi Kosovsku a ne Srpsku politiku. I, ipak o Kosovu se govori kao o teritoriji Srbije i pored toga, što i Evropska unija, naša budućnost, Kosovo tretira kao nezavisnu državu, zajedno da Amerikom i posebno Nemačkom, našim proverenim prijateljima. Srbija je i nedavno, iako to nije morala, dozvolila da Kosovo Republika postane ravnopravan član još jedne Evropske institucije. Zaboravilo se na čuvene ,,fusnote„, a sa jeseni se očekuje da Kosovo republika, postane nepunopravni član UN.

Sve sam ovo napisao, da bih saopštio ono što je kao zvanični podatak Narodne banke Srbije. Naime, Srbija u krizi u kakvoj je sada u siromaštvu i bedi, u periodu kada će se morati uzimati narodu, plaća kredit koji je Titova Jugoslavija uzela za Kosovo i Metohiju. Tu, obavezu doduše preuzeli su petooktobarci, a ova vlast je samo nastavila, da servisira dug prema bankama, državama i institucijama, odvajajući od svog naroda. Niko, od raspada Jugoslavije, od otcepljenja Kosova uz pomoć NATO nije se setio, da to prekine sve do konačnog rešenja ovog teškog političkog pitanja. Niko nije ni pokušao da pregovara o tome. Novac se daje, vraća se dug od nekoliko stotina miliona evra, a država grca u dugovima i siromaštvu, sprepe radnici, lekari, zaposleni i penzioneri Srbije, koji treba da se žrtvuju da bi Srbija vraćala nešto, što danas ne mora, jer može da ga stopira ili preusmeri na budžete zemalja EU i Amerike, kako bi se i one žrtvovale za svoju tvorevinu. Ali, kako sada stvari stoje isplata kosovskog kredita, možda je i bila uslov za nešto, vladama posle 5. oktobra. Možda obećanje, koje, kao i obično ne ispunjavaju, ali su preuzete međunarodne obaveze i sve ostavljeno narodu i sadašnjoj vladi, koja nastavlja sa isplatom.

Da Vas podsetimo:  Vasilije Krestić: Mrzitelji Srbije sramno umanjuju sve naše žrtve

Dakle, s obzirom da se o kreditu koji Srbija plaća za nezavisno Kosovo, govori da ne postoje prave informacije, i da sam o tome odavno pisao, hteo sam da dobijem informacije o tome koliki je to kredit, i da li današnja Srbija plaća taj isti kredit, evropskim bankama, Svetskoj banci, finansijskim institucijama, državama, koje su inače primile Kosovo kao nezavisnu državu u svoje članstvo, ili je kao države priznale. Podneo sam zahtev Povereniku za ostvarivanje prava za pristup informacijama od javnog značaja. Ministarstvo finansija mi je odgovorilo da takvih informacija nema i preko Poverenika uputilo na NBS. Pozivajući se na Poverenika i Ministarstvo finansija, uputio sam zahtev Narodnoj banci Srbije, i za manje od dve nedelje dobio iscrpnu informaciju, upravo o pitanju koje me je interesovalo. Pitao sam od koje godine je kredit AP K i M uzet u bivšoj SFRJ za razvoj Kosova i Metohije, koliko je kredit iznosio, da li Republika Srbija vraća kredit, kolika je rata koja se vraća i kojoj Međunarodnoj finansijskoj instituciji, do kada se obaveze isplaćuju i da li postoji mogućnost da se krediti ne vraćaju do konačnog rešenja statusa Kosova i Metohije.

Kako se u ekonomiju, priznajem ne razumem dovoljno, a pogotovu ne razumem jezik o takvim informacijama, rešio sam da prenesem od reči do reči sve što mi je u odgovoru, ljubaznih službenika NBS napisano. Razumeće oni koji se ovim pitanjima bave, a drugi će zapamtiti cifru duga. Dakle, ovo je odgovor:

1. Deo javnog spoljnjeg duga Republike Srbije koji se odnosi na Kosovo i Metohiju obuhvata obaveze po osnovu ugovora zaključenih između sedamdesetih i devedesetih godina dvadesetog veka prema Svetskoj banci/IBRD/,Pariskom i Londonskom klubu poverilaca, Banci za razvoj Saveta Evrope/CEB/,Evropskoj investicionoj banci/EIB/,Evropskom udruženju železnica/Eurofima/, vladama Libije i Kuvajta, kao i klirinški dug prema Čehoslovačkoj.

2. Prema raspoloživim podacima Narodne banke Srbije, deo javnog spoljnjeg duga Srbije koji se odnosi na obaveze dužnika i korisnika sa teritorije Kosova i Metohije, na dan 31. maja 2014. godine iznosio je 346,15 miliona dolara.

3. Republika Srbija u skladu sa zaključenim sporazumima sa stranim poveriocima o reprogramu starih zajmova, počev od aprila 2002. godine otplaćuje obaveze dužnika i korisnika sa teritorije Kosova i Metohije.U periodu od 2002.do31. maja 2014. godine realizovane su otplate dela javnog spoljnjeg duga Republike Srbije, koji se odnosi na pomenute korisnike, po osnovu glavnice i kamate u iznosu od 516,47 miliona evra/IBRD-207,29 miliona evra, PK-182,30 miliona evra, LK -113,34 miliona evra, CEB-6,87 miliona evra, Eurofima 5,43 miliona evra, Kuvajt 0,94 miliona evra i EU obaveze prema EIB -0,30 miliona evra/.

Da Vas podsetimo:  Pričа o Кosovskoј trеpеzi – ”Кnеžеvoј vеčеri” u Bаbinom Mostu kod Gаzimеstаnа nа Кosovu

4. Na osnovu sporazuma zaključenih sa stranim poveriocima, obaveze po osnovu javnog spoljnjeg duga servisiraju se do 2016. godine prema EU/za regulisanje obaveze prema EIB/,do 2024. godine/deo obaveza prema Pariskom klubu i obaveze prema Londonskom klubu poverilaca/, do 2031. godine/obaveze prema Kuvajtu/ i 2041. godine /preostale obaveze prema Pariskom klubu/.

Obaveze Republike Srbije prema vladi Libije i bivšoj Čehoslovačkoj za sada nisu regulisane, dok su obaveze prema Eurofimi otplaćene 2007. godine, a prema CEB-u 2011. godine.

Pravni osnov za servisiranje dela javnog spoljnjeg duga Republike Srbije koji se odnosi na Kosovo i Metohiju, predstavljaju Međunarodni sporazumi i to:

-Svetska Banka /IBRD/-Zakon o potvrđivanju sporazuma o zajmu između Savezne Republike Jugoslavije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj/Konsolidacioni zajam A, B,C,D,E,F/,/„Službeni list SRJ-Međunarodni ugovori„ br 13/2001/. U skladu sa odlukom Svetske banke od avgusta 2009. godine,Republika Srbija ne servisira dug po konsolidacionom zajmu C,koji se odnosi na obaveze dužnika i korisnika sa teritorije Kosova i Metohije od 381,21 miliona evra,

-Evropska unija/zajam odobren za reprogram dospelih neizmirenih obaveze do oktobra 2001., prema Evropskoj investicionoj banci-EIB/-Zakon o potvrđivanju sporazuma o zajmu između Evropske zajednice, kao zajmodavca,Savezne Republike Jugoslavije, kao zajmoprimca, i Narodne banke Jugoslavije, kao zastupnika zajmoprimca sa aneksima/„Službeni list SRJ-Međunarodni ugovori„ br 7/2001/,

-Pariski klub poverilaca-Zakon o potvrđivanju Usaglašenog zapisnika o konsolidaciji duga Savezne Republike Jugoslavije/„Službeni list SRJ-Međunarodni ugovori br 2/2002/ i bilateralni sporazumi koje je SRJ, odnosno RS, zaključila sa zemljama članicama Pariskog kluba poverilaca,

-Banka za razvoj Saveta Evrope/CEB/-Zakon o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Fonda za finansiranje povećanja zaposlenosti u privredno nedovoljno razvijenim i izrazito emigracionim područjima SRJ uz garanciju Savezne Republike Jugoslavije, sa prilozima/„Službeni list SRJ-Međunarodni ugovori„/br.9/2002/.Dug po ovom osnovu otplaćen je zaključno sa 2011. godinom.

-Londonski klub poverilaca-Zakon o ratifikaciji Memoranduma o razumevanju o restrukturiranju duga po NFA i TDFA između Republike Srbije i Međunarodnog koordinacionog komiteta/„Službeni glasnik RS,br.84/2004/ i Zakon o restrukturiranju duga po NFA i TDFA izdavanjem obveznica Republike Srbije/„Službeni glasnik RS„ br.61/2005/,

-Eurofima/Udruženje železnica Evrope/-Uredba o ratifikaciji Konvencije od 20. oktobra 1955. godine o osnivanju „EUROFARMA„-Evropskog društva za finansiranje nabavki železničkog materijala, Sveska br.64.iz 1957. godine. Dug po ovom osnovu otplaćen je zaključno sa 2007. godinom,

-Kuvajt-Sporazum o reprogramu duga između Republike Srbije, kao zajmoprimca , i Kuvajtske državne agencija za investicije, kao zajmodavca, iz decembra 2009..godine, kojim su regulisane prethodno refinansirane obaveze od 1984. do 1989. godine.

Iz ovog pregleda, jasno je da Srbija mora da vraća kredite, jer je takva obaveza preuzeta potpisivanjem raznih Međunarodnih sporazuma i Memoranduma, posle dolaska na vlast DOS-a, i jasno je da ova vlada, takve obaveze mora da poštuje. Međutim, kako je poznato, da je reč uglavnom o kreditima za razvoj nerazvijenih, kreditima nekadašnjih državnih preduzeća, koja su se samostalno zaduživala a Jugoslavija bila garant, pitanje je zašto se olako prihvatilo da se sve vraća, iako su gotovo sva državna preduzeća uglavnom privatizovana. Pitanje je, s obzirom da je sada položaj Srbije u svetu veoma povoljan, da imamo iskrenih prijatelja, da li je Srbija mogla bilo šta da promeni, a u vezi sa Kosovom i njegovim dugovima iz vremena Tita, da spreči dalju privatizaciju, ili da dogovori, da se iz sredstava privatizacije naplati deo duga prema Međunarodnim institucijama, ili da teret preuzmu novi vlasnici, a njih je mnogo upravo iz zemalja,koje su nekada kredite odobravale, pa stoga možda, sada plaćamo kredite i za one osobe koje su bile promoteri nezavisnosti Kosova.

Da Vas podsetimo:  List ”Pravoslavlje” umanjuje broj žrtava u Jasenovc

Kakav je status na primer rudnika ,,Trepča„, ili ,,Feronikla„ ko eksploatiše rudu, ili Fabrike ,,Amortizera„,„Akumulatora„, ili Industrije automobila u Peći, najveće tekstilne industrije na Balkanu ,,Printeks„ iz Prizrena,koja je pretvorena u kasarnu i školu, najveće prehrambene industrije ,,Progres„ iz Prizrena, fabrika obuće, Simpa, železnice, Duvanske industrije u Gnjilanu ,Fabrike ulja ,,Milan Zećar„ u Uroševcu, ili ,,Drateksa„ iz Dragaša, hotela, banja, odmarališta… Svakako da Kosovo ne snosi odgovornost za dugove, za koje je, garantovala velika Jugoslavija. Nesreća je, što dugove sada mora da vraća Srbija, iako je možda, samo kažem laički, ako su oni morali da se vraćaju, mogli su da se podele na jednake delove svih nekadašnjih Republika, koje su činile Jugoslaviju. Sada je možda kasno da se bilo šta učini, jer su petooktobarski evropejci, žurili kao da će 7. oktobra biti ravnopravni članovi EU. Ovi, novi, hteli ne hteli moraju da poštuju međunarodne obaveze, ali su sigurno sa poverenjem koje danas imaju u svetu, mogli da, i zbog situacije u kojoj se Srbija nalazi i zbog još jednog koraka koji treba da se učini prema Kosovu, da svojim prijateljima ukažu na ovaj problem.

Iako dug, kada se ,,razbije„, na pri pogled ne izgleda veliki, ali je on svakako težak, jer je ovoj zemlji potreban svaki milion evra. Međutim, kada je novac u pitanju strani finansijeri su nemilosrdni. Stoga mi postaje, pomalo jasno, iako dug nije drastičan, zašto se kao godina oporavka Srbije pominje baš 2016. godina. Naime,,na osnovu sporazuma zaključenih sa stranim poveriocima, obaveze po osnovu spoljnjeg javnog duga/ovde je reč o Kosovu/ se servisiraju do 2016. godine prema EU…„. Bar su oni mogli, kao naši provereni prijatelji da se odreknu tog duga, koji u odnosu na milijarde sa kojima raspolažu, on predstavlja samo kap u okeanu. Samo toliko da se za malo para ne brukaju, a i Republika Kosovo je njihova i Američka tvorevina.

Mi, u okolnostima kada smo kao narod živeli u nekoliko država, sve do proglašenja Republike Srbije, neznanjem ili nasedanjem na obećanja, natovarili smo sebi, nešto što smo mogli da regulišemo pre mnogo godina. Pitanje je samo, da li neko, danas ima neizmirene obaveze prema nama i našim preduzećima, do trenutka potpunog raspada zemlje, i da li su, dugovi, ako ih je bilo vraćeni. Govorilo se na primer o dugu Iraka prema nekadašnjim Jugoslovenskim preduzećima u stotinama miliona dolara…Ili, enigma je da li će se nekada dati odgovor na pitanje, da li su zaista postojale pare na Kipru, ako jesu, zbog potrage koja je bila, a zna se ko je bio na tome angažovan, da li su one pronađene a ako jesu gde se nalaze…a bilo je reči o milijardama, svejedno dolara, maraka ili evra…

Zejnel Zejneli

vidovdan

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime