Srbija, privreda i korona virus: Koliko su porasle cene od početka pandemije

1
472

Neprimetno, poput korona virusa, tako su i cene pojedinih namirnica, robe i usluga porasle u Srbiji u prethodnih godinu dana u vreme pandemije.

Benzin, ulje, voće i povrće, struja, komunalije, porez na imovinu, TV pretplata – samo su neke od stavki za koje moramo da izdvojimo više novca nego ranije, pokazuju zvanični podaci, kao i podaci udruženja za zaštitu potrošača.

Dok predstavnici vlasti kažu da je prosečna plata porasla na više od 500 evra, pojedini ekonomisti, ali i potrošači ističu da je kućni budžet tanji i opterećeniji.

„Dnevno je za osnovne životne namirnice potrebno minimum 2.000 dinara, bez tog iznosa ne vredi da idete u prodavnicu.

„Više ni akcije (sniženja) ne pomažu da se prođe jeftinije“, navodi Radomir Ćirilov iz Udruženja za zaštitu potrošača „Prosperitet“ za BBC na srpskom.

Penzionerka Branislava Đurović rekla je za BBC na srpskom da jedan penzioner mora da stavi na papir šta će pre da kupi – kilogram mesa ili lek u apoteci.

„Penzioner mora da bira. Poskupljenja jezivo utiču na penzionere“, kaže ona.

Šta je sve poskupelo?

Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u maju 2021. godine, u odnosu na april 2021. godine, u proseku su povećane za 0,5 odsto, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

Potrošačke cene u maju 2021. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 3,6 odsto, dok su u poređenju sa decembrom 2020. godine povećane u proseku za 3,2 odsto, dodaje isti izvor.

Između ostalog – poskupela je hrana, transport, struja, voda, bankarske usluge, tehnička roba, građevinski materijal, a ponegde i putarina.

Meso, žitarice, margarin.

U pojedinim gradovima i hleb.

Ekonomista Saša Đogović kaže da se najveći rast cena desio u četiri segmenta – transportu, alkoholnim pićima i duvanu, režimskim izdacima i hrani.

S druge strane, tvrdi Đogović, kupovna moć stanovništva se blago popravila u odnosu na proleće prošle godine, pa je prosečna potrošačka korpa za nijansu jeftinija.

Prema poslednjim podacima iz maja, dodaje, u odnosu na isti period prošle godine, najintenzivniji rast je bio u segmentu transporta – čak 5,7 odsto.

„Taj rast je indukovan podizanjem cena goriva i maziva za putničke automobile po stopi od 11,3 odsto, kao posledica rasta cene nafte na svetskom tržištu“, objašnjava Saša Đogović za BBC na srpskom.

Za pun rezervoar potrebno je izdvojiti između 320 i 350 dinara više nego pre dva meseca, preneo je Blic biznis.

Kaže da su alkoholna pića i duvan poskupeli za 5,4 odsto, a režimski izdaci – troškovi stanovanja, električne energije, grejanja i gasa – skočili za 4,5 u odnosu na maj 2020.

„Pogotovo cene odnošenja smeća (11 odsto), električna struja za domaćinstvo (8,2 odsto), te odvođenje otpadnih voda (7,6 odsto)“, kaže on.

Procenat poskupljenja režimskih izdataka varira od grada do grada, ali Đogović navodi da se može reći da postoji monopolski karakter i svojevrsno diktiranje cena pojedinih izvora moći kada su u pitanju ovi troškovi.

„U pitanju su Elektroprivreda, Infostan, razna komunalna preduzeća.

„Koristili su pandemiju kao neku vrstu izgovora za povećavanje cena po velikim stopama rasta“, ocenjuje on.

Jovan Ristić iz Udruženja za zaštitu potrošača „Efektiva“ kaže da bi kod komunalnih usluga, pored pitanja „zbog čega poskupljenje“ i „u kakvim okolnostima“, trebalo dodati i pitanje „u kakvom položaju na tržištu su pružaoci komunalnih usluga“.

„Reč je o monopolistima na teritorijama lokalnih samouprava u kojima su osnovani i koji bi morali da vode računa da ne zloupotrebljavaju takav položaj na tržištu“, objašnjava on.

Cilj komunalnog preduzeća nije da ostvaruje profit i puni budžet lokalne samouprave, kaže, već da pruža kvalitetnu uslugu zbog kojeg je i osnovano po pristupačnoj i pravičnoj ceni.

„Formalni razlozi za poskupljenja komunalnih usluga su različiti u različitim gradovima, a ponegde nisu mi obrazloženi“, rekao je Ristić za BBC na srpskom.

„TV pretplata je povećana radi ‘obezbeđivanja institucionalne, programske i finansijske nezavisnosti’ javnih servisa“, dodao je u ironičnom tonu.

Ekonomista Đogović kaže da ova poskupljenja nisu na bazi tržišnih elemenata.

„Koriste se za određene naknade štete prouzrokovane pandemijom, koje su prebačene na potrošače kroz rast cena režimskih usluga i izdataka“, kaže on.

Kako virus korona utiče na naše džepove

The British Broadcasting Corporation

Kada je u pitanju hrana, ulje je poskupelo za 17,7 odsto.

„To je izuzetno visoka stopa rasta.

„U odnosu na prošlu godinu, hrana je poskupela za 3,6 odsto, dok se za povrće izdvaja čak 9,1 odsto više zbog sezonskog poskupljenja“, navodi on.

Da Vas podsetimo:  Odlazak iz sela nije opcija: Simonovići sa Homolja nastavljaju tradiciju predaka

„Čim je hrana počela da se kupuje na komad umesto na kilu, dodirnuli smo dno“, rekao je Ćirilov.

Ćirilov kaže da smo gotovo svakodnevno svedoci da sve živo poskupljuje, počevši od osnovnih životnih namirnica, pa do komunalnih usluga, tehničke robe i svih ostalih proizvoda.

„Dnevno je za osnovne životne namirnice potrebno minimum 2.000 dinara, bez tog iznosa ne vredi da idete u prodavnicu.

„Više ni akcije ne pomažu da se prođe jeftinije“, navodi Ćirilov.

Sanja Đorđević iz Požarevca kaže da vodi evidenciju svakog potrošenog dinara.

„Veoma vodim računa o tome šta kupujem.

„Međutim, prošle godine sam na hranu trošila oko 5.000 dinara mesečno, a ove godine ta sume ide i do tri puta više“, kaže ona za BBC na srpskom.

Smatra da je to zato što je voće i povrće veoma skupo, a trudi se da ga ima mnogo.

Dodaje da ju je najviše šokirala cena ulja, koja se popela na skoro 200 dinara.

Ćirilov kaže da „u proseku sve poskupljuje od pet do deset dinara maltene svakodnevno“.

„Međutim ta cena klizi, pa mi to i ne osetimo dok ne uzmemo stare račune i analiziramo.

„Trebalo bi svaki dan da vršimo popis prehrambenih proizvoda da vidimo kad je šta poskupelo“, smatra on.

Kolika je prosečna zarada u Srbiji?

Prosečna neto zarada za mart ove godine, prema poslednjim dostupnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosila je 65.289 dinara.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je u maju 2021 godine da je prosečna plata u martu bila 555 evra.

„U poređenju sa 330 evra u vreme kada sam ja postao predsednik Vlade to je ogroman napredak Srbije.

„To je ono što smo čekali“, rekao je on na snimku objavljenom na njegovom Instagram nalogu krajem maja, a ovu vest najavio kao dobru za sve ljude u Srbiji.

Rast plata u odnosu na isti mesec prošle godine je 9,4 odsto.

Prosečna penzija u maju je iznosila 29.391 dinar što je blagi rast u odnosu na prošlu godinu kada je u isto vreme iznosila 27.755 dinara.

Vlast je iz budžeta u nekoliko navrata izdvajala novac kao pomoć svim punoletnim.

Najpre 100 evra prošle godine, a onda 60 evra (dva puta po 30 evra) ove godine, a da bi podstakla vakcinisanje protiv korona virusa počela je i isplatu dodatnih 3.000 dinara.

Sto evra za punoletne građane: Mera o kojoj ne prestaje polemika

The British Broadcasting Corporation

Ćirilov, međutim, navodi da je statistika samo igra brojeva i da je pitanje koliko govori o činjeničnom stanju.

Trebalo bi uzeti u obzir to da je medijalna zarada, odnosno iznos koji prima najveći broj građana – 49.328 dinara.

„To su sve procesi koji nas dovode u zabludu, što najbolje odslikava teorija da svi u proseku jedemo sarmu.

„Međutim, neko jede meso, neko kupus, a neko to samo gleda sa strane“, kaže Ćirilov.

Prosečna plata, tvrdi, porasla je samo na televiziji i na konferencijama za štampu.

„Stavite zarađeni novac na gomilu i idite da kupite ono što ste prošle godine kupili u istom mesecu, pa ćete videti koliko su cene porasle“, objašnjava on.

Kaže da je rast plate u Srbiji velika zabluda, zato što nije nešto poraslo ako je sve ostalo poskupelo tri-četiri puta.

„Meni taj novac ništa ne vredi.

„Ne vredi mi ove godine 1.000 evra kao što mi je vredelo prošle i pretprošle“, smatra on.

Navodi da se ni sa dve plate ne može izaći na kraj.

„Ako odete na pijacu pa vidite da kupac kaže dajte mi jednu tikvicu, dva paradajza i jedan krastavac, vidite šta će biti za ručak.

„Tikvice menjaju meso zato što se nema para za meso“, rekao je on za BBC na srpskom.

Objašnjava da potrošač mora da bira šta će da plati ovog meseca, a šta neće moći ni za tri.

„Reper stanja je broj postupaka prinudne naplate koji su pokrenuli izvršni poverioci, a koji pružaju uslugu od opšteg ekonomskog interesa.

„Sasvim je jasno u kakvom stanju se ljudi nalaze, jer da bi preživeli, moraju da se odreknu plaćanja struje, vode ili neke komunalne usluge tog meseca“, navodi on.

Međutim, Marko Lazić iz Valjeva kaže da nema osećaj da su stvari poskupele, bar ne za one stvari koje on kupuje.

Da Vas podsetimo:  Porodične vrednosti atomizovanog društva

„Možda je to psihološki efekat, ali zaista ne osećam manjak novca u novčaniku.

„Moguće je da država zato isplaćuje pomoć“, naveo je on za BBC na srpskom.

Ko je najugroženiji?

Pored nezaposlenih i onih sa malim primanjima, penzioneri su u još nepovoljnijem položaju – više od milion mora da izdrži mesec sa primanjima do 30.000 dinara, a trećina nema više od 15.000 dinara mesečno, pokazuju podaci Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za mesec april 2021.

Sa tim ne može da se preživi, rekao je penzioner Ljubiša Babić za BBC na srpskom.

„Prihodi više od milion penzionera ne dostižu ni minimalnu, kamoli prosečnu potrošačku korpu.

„Ukoliko ljudi odu u penziju, a nisu radno aktivni, doživotno su osuđeni na siromaštvo“, naveo je Ljubiša.

Srećni su oni, dodaje, koji su posle odlaska u penziju uspeli da se zaposle ili su ostali u staroj firmi, te imaju dodatne prihode.

„Smatram da država ima jedan nehuman odnos prema starim ljudima.

„Mlađe generacije imaju obavezu, ukoliko su u mogućnosti, da u takvim situacijama pomognu roditeljima, to je humano i to je jedna vrsta porodične obaveze“, kaže Ljubiša.

Iz iskustva sa potrošačima, ekonomista Ćirilov kaže da se na mesečnom nivou najčešće kupuju ulje, mast, brašno, šećer i pirinač – najosnovnije namirnice od kojih može da se napravi prost ručak u velikoj količini.

„Većina je smanjila pazar na minimum i uzima hranu na grame.

„Vidite penzionere ili radnike koji u prodavnicama uzimaju salamu na 100 grama, jogurt ili mleko – pavlaka je luksuz“, kaže on.

Penzionerka Branislava Đurović kaže da je prešla da živi sa decom u zajedničko domaćinstvo i da se međusobno pomažu.

„Da sam ostala sama, sa mojom penzijom. ne znam kako bih preživela.

„Čak i sa prosečnom penzijom – pitanje je šta bi mi ostalo da preživim“, rekla je ona.

S druge strane, Đogović kaže da se kupovna moć stanovništva blago popravila.

Poslednji podaci, navodi, za februar ove godine, pokazuju da je za pokriće prosečne potrošačke korpe bilo potrebno 1,20 prosečnih neto zarada.

U istom periodu prošle godine, kada pandemija još nije krenula, potrebno je bilo 1,25 prosečnih neto zarada.

„Usled povećanja plata dominantno u javnom sektoru, ali i podizanja minimalne cene rada postoji trend ka napretku kupovne moći stanovništva“, kaže on.

Dodaje da je u aprilu došlo do dodatnog rasta plata od 1,5 odsto u drugim delovima javnog sektora, što će dodatno uticati na rast prosečnih neto zarada u aprilu.

Minimalna cena rada je nešto više od 32.000 dinara i veća je za 6,6 odsto.

Zaposlenima u javnoj upravi povećana je plata za 3,4 odsto, lekarima za pet, dok su penzioneri dobili uvećanje od 5,9 odsto.

Penzionerka Branislava, ipak kaže da penzije nisu toliko skočile da se ne oseća poskupljenje.

„Na primer, poslednji put kada sam podizala lekove u apoteci, što je velika stavka u budžetu koju penzioneri imaju, doživela sam da su mnogi lekovi skinuti sa prioritetne liste i sad morate da ih plaćate“, navodi ona.

Šta je sve poskupelo u odnosu na 2020. godinu?

Udruženje za zaštitu potrošača „Efektiva“, specijalizovano za bankarske usluge i usluge od opšteg ekonomskog interesa, sačinilo je pregled o poskupljenjima datih usluga.

Kako navodi Jovan Ristić iz Efektive, skok cena je bio znatan, a posebno zabrinjava to što je do njega došlo za vreme pandemije korona virusa.

„To je globalna nesreća koja je ugrozila egzistenciju velikog broja građana Srbije i smanjila njihovu mogućnost da istrpe poskupljenja.

Potrošači su najranjiviji na poskupljenja hrane i usluga od opšteg ekonomskog interesa, a to su usluge za koje su životno vezani, objašnjava Ristić.

Podaci Udruženja Efektiva pokazuju poskupljenja na državnom nivou, kao što su električna energija i troškovi za telekomunikacione operatere.

Međutim, navode da je bilo teže doći do podataka za komunalne usluge (vodosnabdevanje, grejanje, odvoženje smeća i parkiranje), zato što su one u nadležnosti lokalnih samouprava koje su osnivači javnih komunalnih preduzeća.

„To znači da se procenti poskupljenja razlikuju od mesta do mesta i teško je proveriti u kojim je sve tačno samoupravama došlo do poskupljenja“, kaže Ristić.

Koliko su porasle cene:

1) Komunalne usluge

Voda:

Beograd – 5 odsto

Čačak – 11,2 odsto

Kragujevac – 35 odsto

Niš – 20 odsto

Novi Sad – uvedena fiksna naknada za „pogonsku spremnost“ u iznosu od 118 dinara koja se plaća nezavisno od potrošnje

Da Vas podsetimo:  Potonuo “svemirski brod”: Poplava u kovid bolnici Batajnica

Subotica – 21 odsto

Užice – 18 odsto

Vlasotince – 7,5 odsto

Vranje – 18,9 odsto

Odvoženje smeća:

Beograd – 17 odsto

Kragujevac – 36,16 odsto

Niš – 20 odsto

Subotica – 30 odsto

Vlasotince – 92 odsto

Zrenjanin – jedan dinar po kvadratu više u odnosu na raniju cenu

Daljinsko grejanje:

Kruševac – 1,9 odsto

Leskovac – 9 odsto (varijabilni deo cene)

Niš – 12,67 odsto

Sombor – 1 odsto

Parkiranje:

Kragujevac – 42 odsto

Kruševac – date su samo nove cene, nije moguće izračunati

2) Električna energija i drugi nameti na računu za struju EPS-a

Električna energija i „naknada za obnovljive izvore energije“ – 7,9 odsto

Taksa za javni medijski servis – 17 odsto

3) Telekomunikacione usluge

SBB – 100 dinara više plaćaju svi koji ne aktiviraju e-račun

MTS – neki paketi poskupeli za oko 200 dinara

Supernova – neki paketi poskupeli od 100 do 200 dinara

4) Bankarske usluge

Od banke do banke poskupele su postojeće provizije od 15 do 70 odsto.

U nekim bankama uvedene su nove provizije (na primer „naknada za održavanje deviznog računa“).

Izvor: Udruženje Efektiva

„Sva nabrojana poskupljenja desila su se posle marta 2020. godine.

„U svetlu ove činjenice, vrlo porazno deluju očito lukrativni motivi banaka koje se pravdaju da se poskupljenjima građani podstiču da sa fizičkog pređu na digitalno plaćanje“, kaže on.

Navodi da nemaju nikakvo opravdanje za poskupljenje, jer svakako enormno zarađuju.

Jedno od značajnijih poskupljenja je za utrošenu električnu energiju.

Ako ste do sada struju mesećno plaćali 3.000 dinara, od februara morate da izdvojite 150 dinara više.

Što se struje tiče, dodaje, poskupljenjem „naknade za povlašćenje proizvođače električne energije“ država kao da je htela da razjari sve građane koji u borbi za očuvanje životne sredine opravdano traže odustajanje od izgradnje mini-hidroelektrana.

Na računima za utrošenu električnu energiju nalazi se i stavka o naknadi za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora.

Na osnovu uredbe Vlade Srbije iz decembra 2020. godine, ova naknada za 2021. godinu umesto ranijih 0,093 dinara po potrošenom kilovat-satu (kWh) povećana je za skoro četiri i po puta – 0,437 dinara po kWh.

„Ova naknada nije menjana od 2015. godine, što predstavlja ozbiljno finansijsko opterećenje za EPS“, naveli su ranije u pisanom odgovoru za BBC iz Ministarstva rudarstva i energetike.

Naknada za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije, koju plaćaju svi potrošači (i građani i privreda) prethodni put je povećana 2015. godine sa 0,081 dinar po kWh na 0,093 dinara po kWh.

Naknada se obračunava tako što se iznos naknade pomnoži sa potrošenom količinom aktivne električne energije krajnjeg kupca u obračunskom periodu.

Međutim, iz Fiskalnog saveta kažu da jedan od suštinskih razloga poskupljenja leži u lošem poslovanju EPS-a.

Ovakvo povećanje nije ni opravdano, smatraju iz Fiskalnog saveta, koji se načelno zalaže za povećanje cena struje kako država mogla više da ulaže u unapređenje energetskog sektora.

„Nije opravdano da se dodani prihod koji će EPS ostvariti kroz poskupljenje isplaćuje povlašćenim proizvođačima električne energije, umesto da se EPS strateški pozabavi povećanjem investicija“, rekao je ranije za BBC stručnjak Fiskalnog saveta Slobodan Minić.

Šta dalje?

Inflacija je u Srbiji početkom godine porasla za 1,1 odsto u odnosu na januar 2020, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Inflacija predstavlja porast opšteg nivoa cena.

Đogović kaže da će inflacija ostati nešto bliže stopi od tri odsto do kraja godine.

„Neće predstavljati nikakav akutni problem domaćim ekonomskim tokovima“, kaže on.

Cene voća i povrća će se primiriti tokom leta, dodaje, po isteku sezonskog uticaja na rast cena.

„Međutim, na jesen opet možemo očekivati vidljivije pomeranje cena, ali sve u okviru projektovane centralne stope do tri odsto u ovoj godini“, kaže on.

Kaže da na globalnom nivou možemo očekivati rast cena žitarica i metala.

„To će goditi našoj privredi zato što smo mi izvoznici kukuruza i pšenice, pospešiće naš izvozni efekat.

„Govorim o cenama na veliko, ali moguće je da će neke od njih usloviti rast cene određenih prehrambenih proizvoda“, ocenjuje on.

To ćemo videti sa jeseni, dodaje, kada očekuje rast u odnosu na prethodnu godinu.

„Biće interesantno videti kakve će to efekte imati na cenu brašna, hleba i peciva“, navodi on.

IZVOR: OzonPress

1 KOMENTAR

  1. Ma starsno, ne znam o kakvom povecanju plata i penzija, Vucic prica, kad cene stalno idu gore, najvise mi upada u oci ulje, jel on stvarno misli da smo mi toliko ludi, pa mi smo uvek na istom, ja sam ranije mogla roditeljima da priustim vitamine i suplemente reishi kapsule i lekove, sad to ide malo teze, a njihove penzije su dovoljne za zelenis na pijaci, kao i povisica o kojoj stalno prica…

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime