Srbija regionalni “lider” u nebrizi za socijalno najugroženije

0
285
Foto: A11- Inicijativa za ekonomska i socijalna prava

Bez pijaće vode i mogućnosti da zarade dnevnicu koja im je jedini izvor prihoda, izuzeti iz prava na jednokratnu novčanu pomoć od 100 evra i protivpravno lišeni slobode dok su neosnovano zadržavani u prihvatnim centrima i centrima za azil – takav su državni tretman, po analizi Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11, “uživali” oni koji su bili najugroženiji tokom vanrednog stanja.

Kome, zapravo, država pomaže ako uporno zaboravlja one najranjivije među nama?

Bilo da se radi o uticaju pandemije na nezaposlenost, o čemu je Istinomer već više puta pisao, ili na socijalno najugroženije stanovnike, paketi mera koje je kreirala država kao da po šablonu izostavljaju one kojima je pomoć najpotrebnija. Štaviše, u slučaju najsiromašnijih građana, prema oceni Inicijative A11, država je te ljude “dodatno osiromašila”.

Taj paradoks najbolje se ogleda u činjenici da je značajan broj socijalno ugroženih lica ostao bez državne pomoći od 100 evra budući da je za nju bilo obavezno posedovanje lične karte. Tu meru je u aprilu ove godine kao višestruko lošu ocenio i Fiskalni savet, upravo zbog toga što “nije bila usmerena ka pravim ekonomskim žrtvama krize”.

Danilo Ćurčić, programski koordinator Inicijative A11, istakao je da je “Srbija jedina zemlja u regionu koja nije uvela niti jednu posebnu meru socijalne politike prema najugroženijim građanima tokom vanrednog stanja i prvog talasa korona krize”.

Najalarmantnija situacija tokom vanrednog stanja dešavala se među stanovnicima neformalnih naselja kada je oko 25 hiljada ljudi ostalo bez pristupa pijaćoj vodi. Po rečima Milijane Trifković, pravne koordinatorke Inicijative A11, ti ljudi u redovnim uslovima sami dopremaju pijaću vodu do naselja, ali u uslovima zabrane kretanja, nedostatak pijaće vode im je onemogućio održavanje čak i minimalnog standarda higijene. Uzevši u obzir činjenicu da je u toku pandemije pristup čistoj vodi jedna od osnovnih mera prevencije i zaštite od virusa, podatak je dodatno zabrinjavajući.

Da Vas podsetimo:  Nismo krili podatke o zaraženima i preminulima

Na udaru su se našli i ljudi koji žive isključivo od onoga što zarade od dana do dana. Oni koji rade na crno i nemaju ušteđevinu niti dobijaju socijalnu pomoć. Među njima je veliki broj “pravno nevidljivih lica”, odnosno ljudi bez ličnih dokumenata.

beskućnicima, kako ističu iz Inicijative A11, imamo samo podatke koji se tiču kazni za prekršaje koje su dobijali zato što su u vreme zabrane kretanja bili – na ulici!? Međutim, o tome da li je država na bilo koji način pokušala da ih zaštiti i obezbedi im privremeni smeštaj ili sklonište, do danas nema nikakvih informacija. Kao ni o tome koliko ih je zaraženo ili preminulo od korone.

Hapšeni bez osnova

Kada je reč o migrantima, izbeglicama i tražiocima azila, iz Inicijative A11 upozoravaju na podatak da je tokom vanrednog stanja “između šest i devet hiljada ljudi bilo protivpravno lišeno slobode i zadržano u prihvatnim centrima i centrima za azil”.

Država Srbija je na taj način “praktično uhapsila te ljude i držala ih pod oružanom stražom predstavnika Ministarstva odbrane tokom dva meseca bez apsolutno ikakvog pravnog osnova.

Usled ovako zabrinjavajuće prakse države, Inicijativa A11 zahteva pravednije upravljanje krizom ubuduće.

U tom smislu, neophodno je: uvođenje “trećeg” Kriznog štaba koji bi se bavio zaštitom najugroženijih, podrška radnicima u neformalnom sektoru koji su ostali bez posla, unapređenje pristupa podacima na osnovu kojih se donose mere, usaglašavanje donetih mera s načelima nediskriminacije, obustavljanje postupaka prinudnih iseljenja i obezbeđivanje tehničke i pedagoške podrške kako bi deca iz najugroženijih sredina nesmetano mogla da prate nastavu.

Izvor: Istinomer

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime