Dalja zaduživanja Srbije, izmedju ostalog za servisiranje dugova Srbijagasa i nastavak radova na auto-putu Pojata-Preljina, stigla su danas na dnevni red Skupštine i ako budu izglasana u jednom danu će ukupan državni dug biti uvećan za 1,9 milijardi evra, piše portal Nova.rs.
Na dnevnom redu vanredne sednice Skupštine Srbje izmedju ostalog nalaze se predlozi ugovora o dodatnom zaduživanju i garancijama koje Vlada Srbije daje javnim preduzećima.
Država će se samo kod kineskih banki zadužiti za čak 745 miliona evra, navodi portal.
Jedan kredit Srbija uzima od Export-import banke. Ta pozajmljena sredstva trebada koriste Fruškogorski koridori za Projekat izgradnje brze saobraćajnice na relaciji Novi Sad-Ruma.
Drugi kredit Srbija uzima od Kineske banke, ogranka iz Madjarske.
Država će takodje biti garant kredita koji Srbijagas uzima od nekoliko banaka. Reč je o iznosu od čak 150 miliona evra.
Takodje će država uzeti i projektni zajam od Banke za razvoj Saveta Evrope, za realizaciju Centra za obuku za dualno obrazovanje i to u iznosu od 20 miliona evra.
Multilateralna agencija za garantovanje investicija biće još jedan zajmodavac, a kredit od čak 400 miliona evra iskoristiće se za finansiranje odredjenih gradjevinskih usluga kompanije “Bechtel Enka UK Limited”, kao i za potrebe privrednog društva Koridori Srbije, u vezi sa daljom izgradnjom koridora auto-puta E-761, deonice od Pojata do Preljine.
Još neki od milionskih zajmova koji će biti odobreni u samo jednom danu, biće iskorišćeni za prečišćavanje otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema Beograda, realizaciju programa čvrstog otpada, kao i za realizaciju druge faze Programa za otpornost na klimatske promene i navodnjavanje u Srbiji.
Prema rečima ekonomiste Gorana Radosavljevića, kreditne kamate su trenutno svuda niske, pa tako kod Kineza iznose dva do tri odsto.
“Ipak, zaduženje kod Evropske investicione banke je 0,5 odsto, čak i niže od toga. Ako se pitate zašto se onda zadužujemo u kineskim bankama, objašnjenje je jednostavno – ne postoji kontrola bilateralnog zaduživanja, oni su spremni da daju novac za šta god je potrebno”, ocenio je Radosavljević.
Dodao da su tzv. “robni krediti” drugi razlog za zaduživanje u kineskim bankama jer davanjem novca učestvuju u direktnoj gradnji onoga što je razlog pozajmice.
“Za razliku od kineskih, kada se zadužujete kod velikih svetskih institucija, proces je mnogo kompleksniji”, rekao je Radosavljević i istakao da su ti krediti jeftiniji, ali da državi očigledno ne odgovara da se ovako zadužuje.
Kako je objasnio, na Zapadu se, osim kontrola potrošnje kredita, zahtevaju i neki drugi uslovi, koji se uglavnom tiču demokratije, a država očigledno nije spremna da se time bavi.
“Isto je kao kada se gradjani odlučuju za keš kredite, a ne neke druge. Kada uzimate keš kredit, ne pitaju vas ništa dokle god vraćate dug”, rekao je Radosavljević.
