Još jedan u nizu loših izveštaja o Srbiji stigao je iz Evropskog parlamenta, koji je sačinio izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik, a u kome se od Srbije traže “ubedljivi rezultati“ u važnim oblastima poput pravosudja, slobode izražavanja i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Poslanici Evropskog parlamenta većinom glasova usvojili su amandman koji predvidja da afere Krušik, Jovanjica, Telekom Srbija i rušenje Savamale ostaju deo izveštaja o napretku Srbije. Takodje, u izveštaj EP o Srbiji uključena je i osuda napada na portal KRIK i nevladinu organizaciju CRTA. U ovom amandmanu se ističe da vredjanje, zastrašivanje političkih protivnika i predstavnika medija od stranke narodnih poslanika Skupštine Srbije predstavlja kršenje demokratske prakse i temeljnih vrednosti, što bi trebalo najoštrije osuditi.
U izveštaju se, izmedju ostalog, izražava žaljenje zbog neprihvatljivih verbalnih napada i slučajeva govora mržnje protiv poslanika Evropskog parlamenta, posebno onih koji predstavljaju Parlament u odnosima sa Srbijom, i pozivaju se predsednik Narodne skupštine i šefovi poslaničkih grupa da se pridržavaju standarda političkog diskursa. Sa žaljenjem se ukazuje na pogoršanje slobode medija i povećanje broja slučajeva upotrebe uvredljivog rečnika, zastrašivanja, čak i govora mržnje, prema članovima parlamentarne opozicije, nezavisnim intelektualcima, NVO, novinarima i uticajnim pojedincima, i od strane članova vladajućih partija.
Od srpskih vlasti se traži da odmah preduzmu mere radi garantovanja slobode izražavanja i nezavisnosti medija, kako bi se obezbedile odgovarajuć e istrage kada je to potrebno. EP smatra da je normalizacija odnosa i za Srbiju i za Kosovo “prioritet i preduslov za pristupanje EU“ i da je ključ za obezbedjivanje stabilnosti i napretka u širem regionu, navodi se u predlogu rezolucije, uz poziv na aktivno i konstruktivno angažovanje u dijalogu uz posredovanje EU radi postizanja sveobuhvatnog, održivog i pravno obavezujućeg sporazuma u skladu sa medjunarodnim pravom.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da su “ogoljene laži“ u usvojenom izveštaju EP i da su se poslanici EP “izgubili u vremenu i prostoru“, kao da su čitali izveštaj iz 2011, a ne iz 2021. godine. “Mi testiramo više nego 80 odsto država EU, a oni nas osudjuju! Nemamo nedostatak bilo kakve opreme, sada imamo 500 respiratora u magacinu, baš zato jer se nismo oslanjali na njih. Ovo je narodu dovoljno da vidi kakvim se ogoljenim lažima služe“, rekao je Vučić i dodao da im neće dozvoliti da napadaju naše lekare, jer su pokazali da su stručniji od njihovih. Komentarišući kritike izveštaja o ulozi Telekoma Srbija, Vučić je pitao šta je sporno u ugovoru koji je ta firma napravila sa Telenorom, kao kompanijom iz EU. On je najavio da će povesti “veliku evropsku akciju“ protiv “kradje imovine Jevreja u Sloveniji“, za koju je optužio poslanicu EP Tanju Fajon koja treba da posreduje u predstojećem dijalogu vlasti i opozicije u Srbiji.
“Što se Tanje Fajon tiče, naša država se bori protiv organizovanog kriminala, ali i protiv otimanja imovine Jevrejima“, rekao je Vučić. U vezi s delom izveštaja u kojem EP izražava zabrinutost zbog “kampanje kojom se delegitimiš e nezavisnost Kosova“, Vučić je rekao da je ponosan na to i da će “u inat Evropskom parlamentu“ nastaviti da radi na delegitimisanju kosovske nezavisnosti. Za razliku od predsednika, nevladine organizacije izveštaj EP vide drugačije. Odgovorno vodjenje državnih poslova ne dozvoljava da se kritička upozorenja, kao u Izveštaju Evropskog parlamenta, uzimaju sa nipodaštavanjem i vidnim nezadovoljstvom, navodi se u saopštenju Foruma za medjunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, koji konstatuje da je Srbija sada dalje od članstva u EU nego pre 20 godina. Pored toga, istraživanje Centra savremene politike pokazuje da je predsednik Vučić glavni izvor informacija i kreator narativa o EU.
“Analiziranje izveštavanja medija o EU je izuzetno važno imajući na umu da je pristupanje Srbije EU jedan od najvažnijih proklamovanih strateških ciljeva Srbije poslednjih decenija, ali da su manjak podrške ovom procesu i skepticizam u vezi sa njegovim uspehom dostigli zabrinjavajuće razmere“, navodi se u istraživanju koje prenosi European Western Balkans. Srpske opozicione stranke različito su reagovale na izveštaj Vladimira Bilčika u kojem se, izmedju ostalog, od Srbije traže “ubedljivi rezultati“ u važnim oblastima poput pravosudja, slobode izražavanja i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Predsedništvo SSP je od uredništva RTS-a tražilo da se u centralnom TV dnevniku gradjanima Srbije predstavi kompletan izveštaj EP o Srbiji, jer sakrivanjem ključnih elemenata izveštaja direktno ugrožavaju evropski put zemlje, pokazujući Briselu da državni vrh Srbije ne zanimaju stavovi institucija EU. Neobjavljivanjem detalja izveštaja, javni servis sakriva da Evropski parlament zahteva da se razreše afere trgovine oružjem u Krušiku, proizvodnje droge u Jovanjici, rušenja celog gradskog kvarta u Savamali zbog Vučićevog “Beograda na vodi“ i kupovine medija za potrebe režima državnim novcem Telekoma, upozorava SSP.
Usvojeni amandmani na izveštaj EP o Srbiji koji se tiču nerešenih afera dokazuju da je Srbija u medjunarodnim okvirima prepoznata kao duboko kriminalizovana država i da kao takva nema šta da traži na evropskom putu, ocenio je predsednik PSG Pavle Grbović. On dodaje da smo konačno dobili zvaničnu potvrdu da EU ne žmuri na afere ove vlasti koje dobijaju karakter medjunarodne sramote, niti žmuri na sve češće i radikalnije gušenje osnovnih prava i sloboda.
Rezolucija o Srbiji koju je usvojio EP je neprihvatljiva, jer Srbiju tretira kao državu u čijem sastavu nije Kosovo i što se insistira na usaglašavanju spoljne politike Srbije, odnosno politike odbrane, sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, izjavio je predsednik DSS Miloš Jovanović. Prema njegovim rečima, činjenice su da je EP odvojeno razmatrao i usvojio rezolucije o Srbiji i o Kosovu, iako nema jedinstvenog stava EU o priznavanju secesije i da izveštaj govori o procesu pristupanja Kosova EU kao nezavisne države, čime je, kako je rekao, nezavisnost Kosova nepovratna.
Kritika na račun Srbije stiže i iz Vašingtona. Naime, Srbija i SAD nalaze se medju 25 država sveta u kojima je zabeležen najznačajniji pad u oblasti političkih prava i gradjanskih sloboda tokom poslednje decenije, jedan je od zaključaka izveštaja “Sloboda u svetu 2021 – Demokratija pod opsadom“ medjunarodne nevladine organizacije Fridom haus. Prema podacima ove organizacije, Srbija je u 2020. nazadovala za dva poena i sada ih ima ukupno 64, dok su u slučaju SAD zabeležena tri negativna boda – zbog čega ih, posle promene, imaju 83. To konkretno znači da je Srbija od 2010. nazadovala za ukupno 14, a Sjedinjene Države za 11 poena. Uprkos negativnim poenima SAD su i dalje kategorizovane kao slobodna zemlja. U očima Fridom hausa, ovo nije najveće nazadovanje Srbije. U izveštaju za 2018. Srbija je iz grupe slobodnih, prešla u grupu delimično slobodnih zemalja. Kao razlozi su tada navedeni izborne neregularnosti, opstruisanje rada nezavisnih novinara od strane vlade i prorežimskih medija, konsolidacija izvršne vlasti u rukama predsednika Vučića.
I u izveštaju za 2019. Srbija se nalazila u grupi zemalja sa najvećim padom, a ocenjeno je da je pad “očigledno povezan sa SNS Aleksandra Vučića, koji gazi institucije koje bi trebalo da kontrolišu vlast“.
“U poslednjih nekoliko godina vladajući SNS konstantno ugrožava politička prava i gradjanske slobode, vršeći pritisak na nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije civilnog društva“, ukazano je u izveštaju Fridom hausa.
Reakcija zvaničnika na pandemiju korona virusa bila je netransparentna. Uskraćivane su informacije o smrtnim slučajevima povezanim sa pandemijom u institucijama socijalne zaštite. Zdravstveni radnici koji su kritikovali postupanje vlasti u vezi sa pandemijom suočavali su se sa represijom i otpuštanjima. Potpisnici otvorenog pisma objavljenog u julu 2020. podvrgnuti su disciplinskim postupcima, navodi se u izveštaju Fridom hausa.
MARIJANA MALJKOVIĆ
Izvor: Serbian mirror
