Srbija treba da sa Rusijom ima strateške odnose kakve Izrael ima sa Amerikom

0
148

* Ruska operacija u Ukrajini je za Vašington i London „idealna oluja“ jer je Rusija uvučena u rat koji disciplinuje Zapad, opravdava dalje postojanje NATO i hrani američku vojnu industriju… Samo, sve što se događa je i za Putina „idealna oluja“ za stvaranje nove Rusije sa svojom sferom uticaja i svojom valutnom zonom

* Ako izdržimo, ako zadržimo koliko-toliko „nezavisni kurs“ – na šta nas ohrabruje i Kina, i ne dozvolimo da nas Brisel, Berlin i Vašington liše prava da i mimo njih imamo interese i prijatelje – dočekaćemo novo veliko „deljenje karata“ koje po srpski prostor i interese može biti osetno povoljnije i otvoriti nove mogućnosti

* Sa preuzimanjem kontrole makar nad većim delom Ukrajine, Rusija će ponovo biti na ušću Dunava, pa će se – možda i samo od sebe – otvoriti pitanje: hoće li Rusija, koja nastaje u aktuelnom rvanju sa Zapadom, moći i hteti da postavi još jednu svoju crvenu liniju – da nastupa kao zaštitnica pravoslavnih i drugih naroda koji budu hteli da sa njom povežu svoju sudbinu?

* Senka ruske pobede u Ukrajini i rusko-kineske demontaže zapadne dominacije zaštitiće mogući srpski „izraelski“ istorijski izbor. U krajnjem slučaju, ako to bude neophodno, Srbi mogu zatražiti i direktnu zaštitu Rusije i Kine

_____________________________________________________

Đuro BILBIJA, „Treba dočekati kontraprelivanje Ukrajine“

AMERIČKA `duboka vlast`, čiji je vidljivi deo Demokratska partija SAD, krenula je u prekomponovanje posthladnoratovske verzije Pax Americana radi pravljenja „novog Zapada“ koji će joj obezbediti pre svega potpunu kontrolu Evrope i novi tip pariranja Kini, sa „savezom demokratija“ i AUKUS-om, proširenim Japanom i verovatno Kanadom, u ulozi glavnih instrumenata.

Džo Bajden, Boris Džonson i Jens Stoltenberg sa faktičkim prisiljavanjem Rusije na rat u Ukrajini – napravili su takozvanu idealnu oluju za veliki plan čija realizacija je u toku.

Samo prisiljavanje je imalo dva okidača.

Jens Stoltenberg

Prvi je bio nastup ukrajinskog predsednika, Vladimira Zelenskog, na Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu na kojoj je dobio „trajuće aplauze“ za najavu da Kijev odustaje od svog nenuklearnog statusa i kreće u pravljenje atomske bombe. A drugi, Stoltenbergovu više nego izazivačku izjavu dva dana pre početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini: tražite manje NATO na granicama Rusije, e – sada ćete ga imati još više!

Ruska operacija je za Vašington i London zaista „idealna oluja“: Rusija je uvučena u rat koji već pokušavaju da joj pretvore u „drugi Avganistan“, radi čega SAD samo što nisu Kijevu isporučile modernog ofanzivnog naoružanja za milijardu dolara, ponovo se pojavila „opasnost sa istoka“ koja disciplinuje Zapad, opravdava dalje postojanje NATO i hrani američku vojnu industriju, a daje priliku za sveobuhvatne „adske sankcije“ sračunate da – zajedno sa što dužim ukrajinskim ratom – Rusiju ekonomski bace na kolena i obezbede rušenje Vladaimira Putina iznutra.

Da Vas podsetimo:  KAKO TO DA SE MURAL MAŽE NA HLEB, A KOSOVO NE?

Samo, sve što se događa je i za Putina „idealna oluja“ za stvaranje nove Rusije sa svojom sferom uticaja i svojom valutnom zonom kojoj se, pored „ostatka SSSR“, mogu priključiti i Iran, Turska i neke arapske zemlje. I za (zajedno sa Kinom) svođenje američke dominacije u okvire „novog Zapada“, sa kojim će se postepeno uspostaviti odnosi i pravila igre (konkurencije i kontrolisane konfrontacije) slična hladnoratovskim.

Dok ruska specijalna operacija bude trajala, a Entoni Blinken ne krije da bi u Vašingtonu voleli da traje bar do kraja 2022-ge, trajaće nastojanja „kolektivnog Zapada“ – iz Vašingtona, Londona, Brisela i Berlina – da sve što im se otvorilo sa „ukrajinskom krizom“ usmeravaju protiv Srbije, Republike Srpske i srpskog prostora i interesa u celini.

Da Srbiju lišavaju i realne vojne neutralnosti i prava da stremi članstvu u EU, istovremeno imajući strateška partnerstva sa Rusijom i Kinom.

Da planskim „prelivanjem Ukrajine“ na naš deo Balkana nastave dedejtonizaciju BiH, prvo blokiranjem nastojanja Banjaluke da povrati bar deo otetih nadležnosti koje Srpska ima po Ustavu BiH, a potom prelaskom u ofanzivu sa pozicija koje su ugrađene u dozvoljavanje Bakiru Izetbegoviću da Dejtonski sporazum proglasi za ludačku košulju na telu BiH.

Da „prelivanjem“ demonizuju i proglase malignim sve srpsko – u gotovo potpunoj simetriji sa demonizovanjem Rusije i proglašavanjem „malignim“ čak i „Ane Karenjine“, Šostakoviča, Čajkovskog i Stravinskog, ruskih mačaka (kojima je zabranjen dolazak na „međunarodne izložbe“), a i „ruskih“ muzičkih instrumenata zbog kojih su Šveđani zabranili jedan koncert.

Protiv Srbije i Srpske će dok traje ruska specijalna operacija pojačano koristiti ne samo NATO, Evropski savet i Evropsku komisiju, Evropski parlament i američki Kongres, nego i OEBS, koji je Donjecka Republika optužila za špijunažu, i Savet UN za ljudska prava i sve što je decenijama šminkano kao „međunarodno“.

Sa završetkom ruske specijalne operacije, uspešnim po Moskvu, počeće i susretno „prelivanje“ u kontrasmeru koje će učiniti vidljivim glavno: da udruženi Zapad nije uspeo da Rusiju ni razbije ni svede na „benzinsku pumpu sa nuklearnim oružjem“, da je svet postao realno multipolaran, a da je dolar dobio bar dve konkurentske i nezavisne valutne zone formirane oko Kine i Rusije.

Ovo kontraprelivanje, šta god dalje bilo sa Ujedinjenim nacijama i strukturama koje su dosad figurirale kao „međunarodne“, baciće senku i na Balkan i olakšati položaj i Srbije i Srpske. Možda ne odmah i ne dovoljno. Ali, ako izdržimo, ako zadržimo koliko-toliko „nezavisni kurs“ – na šta nas ohrabruje i Kina, i ako ne dozvolimo da nas Brisel, Berlin i Vašington liše prava da i mimo njih imamo interese i prijatelje – dočekaćemo novo veliko „deljenje karata“ koje po srpski prostor i interese može biti osetno povoljnije i otvoriti nove mogućnosti. Pogotovo što je sve što je počelo sa razbi-raspadom Jugoslavije bilo izvođeno – sve do danas – na štetu Srba i protiv Srba.

Da Vas podsetimo:  O hipnotizerima i svinjama

Vašington je sve učinio da spreči posetu Zorana Đinđića Banjaluci – tri nedelje pre nego što je ubijen, a u danu kada je krenuo prema glavnom gradu Srpske suočio se sa sačekušom kod beogradske Arene.

Uprkos zapadnom antisrpskom „prelivanju Ukajine“ na Balkan, Milorad Dodik i Aleksandar Vučić su objavili da će Srbija i Srpska zajedno braniti svoju neutralnost i da se će uskoro u Banjaluci zajednička sednica njihovih vlada.

To je barikada koja se može i mora braniti.

Ta barikada će biti znatno odbranjivija nakon ruske pobede u Ukrajini koja već ima i tek će imati planetarne posledice.

Udruženi Zapad se već uverio u tačnost upozorenja Moskve da će širenje NATO na istok dovesti do rata.

U Ukrajini je u toku rat u kojem ceo NATO, a ni Amerikanci zajedno sa Britancima, ne smeju da okrenu svoj „kolt“ prema Rusiji.

Počasni predsednik moskovskog Saveta za međunarodne odnose – Sergej Karaganov – procenjuje da se ogroman broj zemalja, makar prikriveno, raduje što je Rusija već podrila dominaciju Amerike i Zapada.

Među onima koji se raduju je i srpska ubedljiva većina jer bi Izetbegovići i Đukanovići bez američke i britanske sile i manipulacija bili smešni pajaci.

Karaganov je uveren da će se jedinstvo koje trenutno demonstriraju sa obe obale Atlantika u dogledno vreme naprosto rasuti.

Pandemija i rat za Ukrajinu, po njegovom mišljenju, samo ubrzavaju deglobalizaciju i liberalne „građane sveta“ lišavaju budućnosti jer se svet vraća iz globalnog i virtuelnog u nacionalno i realno.

Sergej Karaganov

On je uveren da Evropska unija nema budućnost, da će Sjedinjene Države još dugo biti uticajne, ali da će „Velika Azija“ postati centar sveta ka kojem će se okrenuti i Rusija i tako zatvorici stranicu svoje istorije koju je otvorio Petar Veliki. Jer, Rusiji od Evrope, kako naglašava, više ništa nije potrebno.

Ukrajina je trebalo da bude zapadno koplje zariveno u srce Rusije kao vojno-političkog stožera „ne Zapada“. Rusiju žele da fatalno oslabe i unište, žaleći što nisu iskoristili priliku koju su za to imali devedesetih.

Drugo koplje bio je u Vašingtonu formatizovani prodor Carigradske patrijaršije u ukrajinski deo kanonske teritorije Ruske pravoslavne crkve.

Sada je za Zapad prekasno, pa će morati da se pomiri sa gubitkom dominacije i sa skromnijim pozicijama u svetu, a Vartolomejevo kopile – tzv. Pravoslavna crkva Ukrajine – naprosto će ispariti, kao što ubrzano isparava i „vaseljenski“ status carigradskog patrijarha.

Da Vas podsetimo:  Heroina iz Pranjana podsetila nas je u kojem grotlu laži živimo

Rusija je polovinom decembra udruženom Zapadu ispostavila svoje crvene linije i ono što su mnogi nazvali „Putinovim ultimatumom“.

Sa preuzimanjem kontrole makar nad većim delom Ukrajine, Rusija će ponovo biti na ušću Dunava, pa će se – možda i samo od sebe – otvoriti pitanje: hoće li Rusija, koja nastaje u aktuelnom rvanju sa Zapadom, moći i hteti da postavi još jednu svoju crvenu liniju – da nastupa kao zaštitnica pravoslavnih i drugih naroda koji budu hteli da sa njom povežu svoju sudbinu?

Kao što se carska Rusija izborila da bude zaštitnica pravoslavnih u Turskoj.

„Rasipanje Zapada“ i razlaz unutar Evropske unije Srbi ne smeju čekati sa krčmljenjem nacionalnih interesa i pozicija za puko obećavanje fantomske EU-lizalice.

Srpski svet ima više nego dovoljno svojih razloga da se – danas više nego ikad – drži opomene velikog ruskog carskog obaveštajca i naučnika Alekseja Jedrihina: Od neprijateljstva Anglosaksonaca, gore je smo – njihovo „prijateljstvo“.

Sa odbranjenom barikadom neutralnosti i proširivanjem, produbljivanjem i jačanjem veza Beograda i Banjaluke, sa istovremenim pomaganjem Srpstvu u Crnoj Gori da povrati svoje istorijske pozicije, moći ćemo da čekamo realne plodove demontaže američke hegemonije i moguću pojavu dodatne crvene linije Moskve.

Kad ta `demontaža` odmakne, Nemačka i Francuska će biti prisiljene na saradnju sa Moskvom, naš deo Balkana više neće biti američko i britansko antisrpsko lovište kakvo je i danas, pa Srbima ruska zaštita možda i neće biti potrebna.

Nezavisno od toga, i danas verujem da Srbija treba da Rusiji ponudi tip strateških odnosa kakve Izrael ima sa Sjedinjenim Državama. Ti odnosi Izraelu omogućavaju ne samo da sigurno opstaje nego i da bude jedna od najnaprednijih i najsuverenijih država ne samo u svom delu sveta.

Koliko znam, takve odnose Vladimiru Putinu iz Beograda dosad niko nije nudio. Mislim da vredi, u najmanju ruku, pokušati.


Đuro Bilbija

Iako Goran Svilanović poslednjih dana tvrdi da su dva nametnuta glasanja Srbije protiv Rusije jedina prava vrata za Srbiju i da će ona kroz njih proći, formirajući novu vladu na liniji tih glasanja.

To bi bilo protivno celom toku srpske istorije, a značilo bi i odlazak krajem 1944-te u četnike.

Senka ruske pobede u Ukrajini i rusko-kineske demontaže zapadne dominacije zaštitiće mogući srpski „izraelski“ istorijski izbor.

U krajnjem slučaju, ako to bude neophodno, Srbi mogu zatražiti i direktnu zaštitu Rusije i Kine.

Na nama je da izaberemo i da budemo na nivou mogućeg izbora. Utoliko pre što će to imati i dimenziju stajanja na pravu stranu istorije.

(tribinu su organizovali portali „Sve o Srpskoj“ i „Fakti“ uz podršku Predstavništva RS u Srbiji)

http://fakti.org/

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime