Korisnici društvenih mreža u Srbiji bili su svedoci intenziteta kampanje #NoKosovoUnesco, kampanje koja se u predvečerje glasanja za prijem Kosova u Unesko vodila paralelno sa kampanjom kosovskih institucija #KosovoUnesco. Nisam siguran koliko je doprinela ishodu glasanja, ali sam siguran da je prva onlajn digitalna kampanja usmerena na promovisanje zvaniče spoljne politike Republike Srbije.
Mnogi će biti zadovoljni ovom činjenicom, ali će retki u Srbiji primetiti da je problem sa ovom kampanjom što je na internetu nisu vodili državni organi, iako su se pojedini zvanični nalozi na trenutke u istu uključivali. Štaviše, Srbija danas nema zvaničan nalog ministarstva spoljnih poslova, ali ni ozbiljnu strategiju nastupa državnih institucija na internetu i društvenim mrežama prema inostranstvu.
Nova paradigma diplomatije, njeno digitalno otelotvorenje, oličeno je u onome što brojni eksperti i predstavnici vlada širom sveta nazivaju digitalna diplomatija. Haštag #digitaldiplomacy danas je više pravilo, nego izuzetak. Brojni su nalozi Vlada, ministarstava inostranih dela, ambasada, međunarodnih organizacija, predsednika, premijera, ambasadora i ministara koji sa svojim pratiocima komuniciraju u realnom vremenu i virtuelnom okruženju.
Digitalna diplomatija ne svodi se na puko sakupljanje lajkova, fejvova i šerova već podrazumeva ozbiljan pristup čitavog tima eksperata. Njeni benefiti su naročito izraženi kod malih i ekonomski slabije razvijenih država, jer je odnos uloženih sredstava minoran u odnosu na rezultate koje donosi. Jedan viralan video ili selfi sa zvaničnikom druge države postavljen na zvaničnom tviter ili fejsbuk nalogu, može učiniti više na pozitivnoj promociji od basnoslovno skupih spotova na nekom od globalnih medija. Takođe, nastupom u digitalnoj areni male države mogu značajno poboljšati i svoju globalnu agendu.
Digitalna diplomatija je moćan alat javne diplomatije i efikasno se može koristiti za spoljno-političku analizu, privlačenje stranih investitora, nacionalno brendiranje (upravljanje i popravljanje imidža), komuniciranje državnih interesa i naročito za kriznu komunikaciju.
Globalni lideri su Švedska i Rusija. U našem regionu digitalnoj diplomatiji ističu se nalozi Vlade Republike Hrvatske i predstavnika Kosova. Prvi su se posebno istakli u komunikaciji sa građanima Srbije tokom poplava 2014. godine. Poznat je slučaj kada su posredovali u omogućavanju prelaska jednog konvoja humanitarne pomoći iz Iloka za Bijeljinu, a godinu dana nakon toga se opet javili da podsete na događaj i upute zahvalnost za angažovanje.
Što se predstavnika Kosova tiče, njihova digitalna agenda pod vođstvom mladog i perspektivnog ministra spoljnih poslova gospodina Petrita Selimija, ovih dana doživljava vrhunac. On je nedavno zajedno sa svojim kolegom iz Albanije Haljilj Husenijem, te ambasadorom Kraljevine Norveške u Tirani i Prištini Janom Bratuom i direktorkom Britanskog saveta na Kosovu Arjetom Emre, potpisao Memorandum o podršci projektu za digitalnu diplomatiju – “Digitalna Albanija i digitalno Kosovo”, u vrednosti od 300.000 evra. Dakle, predstoji nam još veća digitalna promocija nezavisnosti Kosova, ali i pojačano digitalno lobiranje za svaki glas u Unesku.
Zvanični nalozi predsednika i premijera Srbije vođeni su korektno sa stanovištva komunikacijske struke. Brojni su primeri korektnog komuniciranja susreta sa stranim zvaničnicima ili osvrta na neku geopoltički značajnu temu. Za pohvalu je i komunikacija srpskog tima sa predsedavanja godišnjom konferencijom OEBS u Beogradu.
Međutim, potrebno je uložiti minimalne napore kako bi se pristupilo izradi jedne sveobuhvatne strategije digitalne diplomatije i onlajn komuniciranja države Srbije i njenih predstavnika u inostranstvu. U tom smislu raduje angažovanje brojnih pojedinaca i neformalnih organizacija čija bi sinergija mogla da pomogne zaposlenima u državnoj administraciji da kreiraju zajednički pravac proaktivnog delovanja i imenovanja digitalnih ambasadora koji bi se borili da Srbiju prikažu u pravom svetlu, ali i da pomognu u promociji i zaštiti njenih interesa.
Naravno da pitanje odnosa sa Kosovom ne treba da bude jedini razlog, niti bi to pitanje trebalo staviti u prvi plan razvoja digitalne diplomatije Srbije. Ali bi ga svakako trebalo imati u vidu.
Digitalna diplomatija danas je ozbiljna oblast i prirodni proces evolucije savremene diplomatije. Ko to ne prepozna, osuđen je da deluje reaktivno i bude poražen u digitalnoj areni.
Zoran Sokić
vidovdan.org
