Situacija u Evropi na relaciji Ukrajina-Rusija i SAD, EU i Rusija je zastrašujće ozbiljna i opasna po čitavu Evropu, gde je Srbija samo jedna „slaba karika“ koja je zavisna i od EU, SAD ali i Ruske federacije. Opasnost od radikalizacije sa pretnjom ranim sukobom, poremaćaji na svetskim berzama, politika izolacije Ruske federacije od strane EU i novi oblik ekonomskog i političkog „hladnog rata“ neminoovno će ostaviti traga na Evrppu i na Balkan, države koje su uključene u Južni tok i na Srbiju višedimenzionalno.
Težina krize na međunarodnom planu u Evropi je najsloženija posle berlinskog zida 1949. godine, rušenja Berlinskog zida 1989. godine i sloma SSSR-a i bivše Jugoslavije. Evropa će tek osetiti težinu krize oko Ukrajine i to će se odraziti na energetiku Evrope, pritisak EU i SAD na države koje imaju otvorenije odnose prema Ruskoj federaciji i pokušaj Brisela i Vašingtona da blokiraju i bojkotuju Moskvu. EU i SAD će veoma brzo „uceniti“ Srbiju i Vučićevu vladu jasnim stavom oko Ukrajine i diplomatske ograde od Moskve.
Formirana je nova vlada sa premijerom Aleksandrom Vučićem. Reformski kurs Vučićeve vlade preventivno zavisi od MMF-a i EU i pozitivnog mišljenja Berlina-Brislela i Vašingtona. Mere koje treba da sprovede Vučićeva vlada su strateški protektoralna od strane MMF-a i EU, i one su uslov za dalji put Srbije ka EU. Između redova Srbija treba da bude disciplinovana od strane MMF-a koji će tražiti punu kontrolu nad državnim i nacionalnim ciljevima Srbije i njenim unutrašnjim potencijalima. Nova vlada Srbije koliko god se trudila da bude samostalna i reformska biće kontrolisana. Srbija će biti u „šah-mat“ poziciji pred interesima moćnih kompanija koje će kupiti resurse u Srbiji i tako Srbiju ekonomski i strateški učiniti zavisnom, a vladu poslušnom i bez mogućnosti autentične državotvorne politike.
Vučićeva politička mašina
Vučićeva vlada slediće na ekonomskom planu modele politike Berlina, finasijsku disciplinu MMF-a i reforme države po instrukciji Brisela. Slično se očekuje i u načinu definisanja spoljne politike i pitanja odbrane i globalne bezbednoti. Namera Brisela i Vašingtona je udaljavanje od ekonomskog političkog i vojnog interesa Srbije od Ruske federacije i ulazak u model atlantističke strategije „korak po korak“. Vučićev izbor saradnika u vladi, posebno ekserata koji pokrivaju finansije, privredu i upravu, jasno govori da je reč o moći i uticaju MMF-a i SAD. Unutrašnji deo vlade, koji pokriva bezbednost policiju i vojsku, vode najbliži saradnici lidera SNS-a i premijera (Stefanović i Gašić) koji su bez bezbednosne kulture i iskustva bitnih za rukvođenje snagama državnog poretka.
Evidentno je da će uži kabinet Vučića činiti ministri finansija (Krstić), privrede (Vujović), policije (Stefanović), odbrane (Gašić), spolljnih poslova (Ivica Dačić), predsednik parlamenta (Maja Gojković) Guverner NBS (Jorgovanka Tabaković) i jedna broj stranih savetnika. Ovaj tim suštinski će voditi državnu –vladinu politiku. Nova vlada nema više ministarstva za Kosovo i Metohiji što jasno ukazuje na stav vlade da se odnosi uređuju između Beograda i Prištine preko Brisela, i ne direktnim odnosom vlade Srbije sa srpskim opštinama na Kosovu i Metohiji.
Vučić ima dvotrećinsku većinu u parlamentu i to je apsolutna vlast. To je uspeh i deo „sigurnosti“ ali i velika moguća samoobmana. Vučića treba ozbiljno da brine zastrašujuća situacija u Evropi i veoma teška situacija u Srbiji i na Balkanu. Velike reforme se ne realizuju na „trusnom području“ unutrašnje i međunarodne politike. Treba poći od političke i ekonomske realnosti i stanja države i nacije, a ne od pritisaka i ucena MMF-a. Tu se „lome zubi“ i stvaraju potresi u državi.
Dačić strateški igrač
Aleksandar Vučić je sporazumno prihvatio, uz sugestije i Vašingtona i Moskve, da u vladu uđe i SPS, koji je dobio moćne resore energetike i rudarstva, poljoprivrede i spoljnih poslova. Ivica Dačić se pokazao kao vešt političar koji uspešno „pliva“ između Brisela –Vašingtona i Moskve i da je snaga SPS-a u vladi znatno veće no što se i misli. Vučić je rešio da napravi veliku kolaciju kao u Nemačkoj i da SNS i SPS ponove svoj poliitčki „dil“.
Politčki gledano strategja SNS-a je neoliberalna a SPS pokušava sa doktrinom državnog intervencionizma i socijalne pravde. Ova kopča je po oceni Brisela nužna da bi se sačuvala vlada Aleksandra Vučića. Ivica Dačić se ulaskom u Vučićevu vladu sprema za predsedničku kandidaturu 2017. Godine, posle Tomislava Nikolića. Vučić je shvatio da bi mu Ivica Dačić bio nezgodna opozicija, kao što bi Dačiću vlada Aleksandra Vučića „duvala„ u vrat za razne afere ljudi bliskih donedavnom premijeru. Zapad ima dugoročnije interese u Dačiću jer je on bio deo vlasti i moći sa DS-om a onda i SNS-om. Vučić i Dačić se tako međusobno štite, podržavaju i čuvaju ali drže „jedan drugog“ u političkim igrama i planovima.
Tomislav Kresović
