Mediji vrlo zdušno produbljuju diskurs relativizacije zločina, odnosno kroz svoje izveštavanje doprinose kulturi neznanja, nepoverenja, pa čak i mržnje prema narodima bivše Jugoslavije. A koliku moć i važnost mediji imaju u suočavanju sa prošlošću pokazalo je objavljivanje video snimka egzekucije šestorice mladića kod Srebrenice na televiziji 2005. godine. Snimak je objavila B92, a javni servis građana Srbije je uslovio objavljivanje kadrova herojstva paravojne formacije Škorpiona pribavljanjem snimka koji bi prikazao stradanje i srpskih žrtava. B92 više nemamo, RTS imamo.
Dvadeset godina nakon tragičnih događaja na prostorima bivše Jugoslavije društva u novonastalim državama, što priznatim, što nepriznatim, ostaju zarobljena u konfliktu. Teme i akteri sukoba su isti, a gotovo da su iste i metode, jedino što u 2018. godini izostaje je upotreba vojske. Ali, zato je prisutno zveckanje oružjem, huškanje na nasilje i pozivanje na obračun sa onima koji i dalje u Srbiji pokušavaju da ukažu na ratne zločine počinjene u ime naroda i da preko umetnosti i kulturnih događaja povežu ratom osakaćena društva. Festival “Mirdita, dobar dan“ očigledan je primer toga.
Zamišljen kao platforma za kulturnu razmenu između Kosova i Srbije, festival koji doprinosi boljoj saradnji dva društva, još prošle godine je doveden u pitanje usled divljanja ultranacionalista i fašista. I ove, 2018. godine, iz nekog razloga, nije bilo uputno da se događaj koji je, bez incidenta 2015. otvorio ministar u vladi Srbije, a 2016. propraćen zajedničkim pismom podrške premijera Albanije i Srbije, prođe bez tenzija.
Država Srbija je opet poklekla i pokazala svoju slabost da se obračuna sa govorom mržnje i raspirivanjem međunacionalne netrpeljivosti. Procenjeno je da je važno da se ovaj simboličan doprinos izgradnji mosta između dva društva, paradoksalno u godini koja je obeležena unutrašnjim dijalogom o Kosovu i intenzivnim traganjem za trajnijim pravnim rešenjem odnosa dve zemlje, dovede na ivicu fizičkog nasilja i ilustruje da ipak nismo spremni na pomirenje.
Kao u “najboljim godinama” i ove 2018. šešeljevci i ultradesničari, praćeni gomilom TV kamera, potvrdili su da su i dalje nosioci zla. Kao nekad, kada su dužili raspirivanje vatre i danas, očigledno za račun istih poslodavaca, stranka osuđenog ratnog zločinca i narodnog poslanika (kome mandat nije oduzet, još) Vojislava Šešelja, bez ikakave reakcije državnih institucija nastavlja verno da služi politici konflikta i mržnje.
Osim činjenice da je Šešelj i dalje aktuelan politički akter, najbolnija je činjenica da reakcije državnih institucija u ovoj priči nema. Kako je to moguće? Kako društvo u Srbiji nije naučilo ništa iz stradanja devedesetih? Kako je moguće da takve ideje i dan danas imaju ozbiljan udeo u javnom prostoru?
Jedini odgovor koji mi se nameće jeste da većina naših političara nikada nije ni želela niti imala ikakvu potrebu da tema suočavanja sa zločinima, sa našom ratnom prošlošću postane važan segment njihovih političkih programa. Posledice “zatrapavanja ove teme u rupi” su Šešelj ispred Centra za kulturnu dekontaminaciju praćen guslama i govorom mržnje, ali i činjenica da 59 odsto građana i građanki Srbije u suštini, ne znaju ili veoma malo znaju šta se dešavalo u Hrvatskoj, Bosni ili Kosovu devedesetih.
O tim događajima nisu mogli da nauče mnogo kroz javni medijski servis, a još manje kroz obrazovni sistem. Najmanje su mogli da čuju nešto o tome od političara koji dve decenije na pomen krivične odgovornosti za ratne zločine počinjene u naše ime nude spin da su i drugi činili ratne zločine. Time se istovremeno pravda i neodlučnost države da procesuira ratne zločine. Suočavanje sa ratnom prošlošću jednog društva, ne počinje suočavanjem sa prošlošću drugog društva, niti merenjem broja žrtava na različitim stranama. Uostalom, da banalizujem – ni odgovornost za krađu ne može da se opravda, a još manje oprosti, činjenicom da ima još lopova.
Zločin ima svog počinioca i svoju žrtvu. Žrtvi dugujemo pravdu i kažnjavanje počinioca. Budućnosti dugujemo sećanje na zločin, da se ne bi ponovio.
Ustanovljenje kulture sećanja može da obezbedi jedino država kroz pravosudni sistem, uspostavljanje vladavine prava i suočavanje sa nasleđem masovnih kršenja ljudskih prava kroz kontinuirano informisanje i obrazovanje. Na žalost Srbija je na ovom putu odmakla veoma malo (slično je i sa Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i Kosovom, ali to je pretežno odgovornost njihovih građana).
Nedavno sam učestvovao na skupu sa mladim ljudima, rođenim devedesetih. Ostao sam poražen koliko malo znaju o ratnim godinama i ratnim zločinima. Nivo saznanja se svodio na to da su se ratovi dogodilii, da su se završili i da su svi krivi. Pojma nisu imali da je na primer na svega 300 kilometara od njih jedan grad bio pod opsadom čak 1425 dana, da je nestalo ili ubijeno gotovo 10000 ljudi uključujući 1500 dece. Nove generacije koje ne znaju ništa o ratnim zločinima, ne mogu da budu pokretač suočavanja sa prošlošću, naročito pošto su njihovi roditelji tu šansu već i propustili. Ali nove generacije bi mogle da nam postave jednog dana nezgodna pitanja poput onih 1968. u Nemačkoj – gde ste bili, šta ste radili i u čemu ste učestvovali devedesetih.
Atmosferi poricanja svakako veliki doprinos daje činjenica da veliki broj zločina još nema sudski epilog. Stotine i hiljada žrtava i njihovih porodica još uvek čeka pravdu. Na sajtu Fonda za humanitarno pravo – Zona neodgovornosti – dokumentovani su dokazi i činjenice o zločinima za koje niko nije odgovarao.
O zločinima koji su dobili svoj sudski epilog, u javnom prostoru se ili ne govori uopšte, ili i kada se govori zločini se relativizuju. Relativizuju se do te mere, da se dovode u pitanje i sudski utvrđene činjenice a osuđeni ratni zločinci dobijaju nove, pozitivne, uloge u javnom životu Srbije.
Mediji vrlo zdušno produbljuju diskurs relativizacije zločina, odnosno kroz svoje izveštavanje doprinose kulturi neznanja, nepoverenja, pa čak i mržnje prema narodima bivše Jugoslavije. A koliku moć i važnost mediji imaju u suočavanju sa prošlošću pokazalo je objavljivanje video snimka egzekucije šestorice mladića kod Srebrenice na televiziji 2005. godine:
Izvor: http://www.hlc-rdc.org/wp-content/uploads/2012/06/Skorpioni.pdf
“Ljudi su zvali da kažu hvala što smo obelodanili snimak, što su gledajući snimak dokučili istinu, da pitaju za imena žrtava, za njihove porodice, da pitaju da li će biti suđeno Škorpionima i slično. Neki su na snimku među Škorpionima prepoznali svoje poznanike, susede. Jedan lekar je prepoznao brata svoje supruge i saznao da mu je i supruga bila pripadnica Škorpiona. Prepao se čovek, kao da je otkrio da živi sa đavolom.”
Snimak je objavila B92, a javni servis građana Srbije je uslovio objavljivanje kadrova herojstva paravojne formacije Škorpiona pribavljanjem snimka koji bi prikazao stradanje i srpskih žrtava. B92 više nemamo, RTS imamo.
Što se obrazovnih institucija tiče, prema istraživanju Fonda za humanitrano pravo, u gotovo svim udžbenicima istorije u Srbiji primetno je šturo prikazivanje događaja tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji i neobjektivnost u prikazivanju događaja, pogotovo u predstavljanju ratnih zločina i njihovih žrtava. Nastojanje da se Srbi prikažu kao jedini i najveći stradalnici je ubedljivo najprisutnije.
Ovakav bedan i neljudski odnos prema žrtvama i strahotama koje su se dogodile na svega nekoliko stotina kilometara od naših bezbrižnih života nije odlika samo jednog režima. Politika relativizacije i poricanja je gotovo jedini kontinuitet, uz nekoliko izuzetaka, svih vlada od devedesetih pa na ovamo. To i ne čudi, jer ljudi koji su vodili državu tada, vode je i danas. Možda su neki od njih promenili svoje uzore i političke patrone, ali u delima ne vidim razlike. Možda će fascinacija Angelom Merkel pomoći da Srbija počne da se suočava sa svojom ulogom u ratovima devedesetih i preuzme odgovornost kao što se i Nemačka suočava sa nacističkom prošlošću na čijim temeljima je i izgradila demokrartske institucije.
Bez zakona koji važe podjednako za sve, demokratskih institucija koje ih sprovode, jasne podele vlasti, odgovornih javnih funkcionera, kritičkih i slobodnih medija i nadasve građana uzdignutog čela, Srbija će i dalje biti u kandžama raznih šešeljevaca i istorija će nam se ponavljati.
Hvala organizatorima festivala “Mirdita, dobar dan!“ na hrabrosti i na istrajnosti u ime svih građana Srbije, čak i onih koji će razumeti – nekad.
Raša Nedeljkov
Istinomer
Ovo je kao ono kada prevarant/u ovom slučaju komunistički vikači/ubeđuju onog koji ne zna koliko su komunisti pokvareni,NE VERUJTE SVOJIM OČIMA,VERUJTE SAMO MENI.Nije li ta ista bagra udbaška,kidnapovala Ivana Stambolića te ga otetog ovela na Frušku goru,i ubila kao zeca.Ne ulazeći u politička opredeljenja dotičnog,niko nema pravo da ga ubije,ako je nešta kriv ima tu sud,ali su udbaši i njihovi teroristi navikli samo na zločine,oni drugačije ne znaju.Zbog toga,SVAKI ONAJ KO JAVNO NE OSUDI OVE ZLOČINCE I NJIHOVE POMAGAČE JE ISTO TAKAV ZLOČINAC.u ovom slučaju,verovatno po zadatku.
TKO SU NEPRIJATELJI SRBA ???
Neprijatelji SRBA su prije svih oni koji pokusavaju da posvade SRBE medjusobno na sve moguce nacine, a prije svega PODJELAMA. SRBA ima DOBRIH i LOSIH , PATRIOTA i IZDAJICA kao i kod ostalih naroda, nacija i etnickih grupa. Svatko za sebe ce reci da je dobar i da je patriota. Vrijeme i historija za svaki narod ukazuje kakav je stvarno!!
Djeliti SRBE danas na KOMUNISTE, osvijescene ANTIKOMUNISTE, PARTIZANE , CETNIKE, LIBERALE, DEMOKRATE, VJERNIKE, ATEISTE itd u nedogled, sa namjerom da ih se sto vise posvadja, cini samo netko tko je placen od zapadnih ambasada, zlonamjerni ili intelektualno inferiorni!!!
Nazalost, jos uvjek se netko mrzi zato sto mu je otac bio komunista ili zato sto mu je djed bio cetnik, iako o njima nemozemo nista ruzno reci!?!! Svi ovi gore nabrojani,mogu biti i patriote i dobri ljudi, ali mogu biti i izdajice i losi ljudi. U ovo danasnje vrijeme iskusenja , borbe za KOSMET i sprecavanja rasparcavanja Drzave Srbije i Srpskog Naroda, neophodno je da dobri ljudi i patriote,bez obzira na razlike, zbiju svoje redove, i suprotstave se i IZDAJICAMA i LOSIM LJUDIMA, kao i Zapadnim mocnicima koji nam rade o glavi!!
Zoran Djindjic je trazio od zapadnih sila bombardovanja Srbije. Clanovi njegove stranke su dojavljivali polozaje VOJSKE S R Jugoslavije NATO u. Po potisanom miru , on je zahtijevao nastavak bombardovanja do potpunog preuzimanja vlasti sa njim na celu!!! Iako isprovociran do ultimatuma, nikada nije za bombardovanje drzave rekao je akt agresije i da se to nije smijelo ciniti!!! Protivno Ustavu isporucio je ex predsjednika, politiciki i vojni vrh na sudjenje u Hag………
Svi koji podrzavaju Djindjica isti su kao i on! Cini lì vam se Djindjic Dobar covjek i Patriota ili ono drugo ???
Poslat je da pravi haos po Srbiji,taj naj mlađi titov komunista,to zlo koje pravi veću štetu od svih ostalih zajedno.Svi oni koji takvog podržavaju su isti kao i on,a to su Srpski neprijatelji u liku komuniste.Neprijatelj Srba je svaki onaj koji jednog teroristu naziva Gavrilom Principom.Vređajući,Principa,a potpaljujući terorističku delatnost.Veličati jednog teroristu,koji je izvršio zločin ubivši legitimnog predsednika vlade jedne države,je monstruozni čin,ravan istim terorističkim pobudama.Zoran Đinđić je bio legitimni predsednik vlade,na koga je izvršio atentat jedan običan terorista,koga ovaj posećuje u zatvoru,na taj način veličajući terorističku delatnost.Eto PITAGORA,svak se svojim komentarima svrstao tamo gde pripada,tako da ne čudi što mu vlast daje taj prostor,jer i oni podržavaju ovakve.
Ne cudim se gospodinu Rasi Nedeljovu na ovom tekstu, on je ocigledno “ Sorosev pitomac”, placenik zapadnih ambasada, prodana dusa, podanik……..njega najmanje ili uopste ne zanima istina. Novac je vjerovatno njegova jedina inspiracija i cilj. Cudim se redakciji PECATA koji se pretstavlja PATRIOTSKIM NOVINAMA sto objavljuje ovakvo SMECE.
Autor u svom tekstu KOSMET tretira kao drzavu Kosovo u potpunoj jednakosti sa drzavom Srbijom!!!
“Fond za humanitarno pravo” mu je izvor svekoliko mudrosti, postenja,prava i pravednosti, dok ga gradjani Srbije dozivljavaju kao expozituru strane moci koja se trudi da nanese sto je moguce vecu stetu drzavi Srbiji i Srpskom Narodu!! I dok poslije toliko godina, ugled Haskog tribunala ne postoji,
Raskrinkan od svijetskih strucnjaka, ali i od prvog tuzioca Karle Del Ponte, za autora svaki Srpski osudjenik je neminovno i zlocinac!! On prema ovakvom sudu nema ni mrvice kriticnosti, on i nije placen da razmislja, on izvrsava zadatke!!! Definise Seselja kao zlocinca, zato sto ga je sud
Poslije oslobadjajuce presude i sudjena koje je trajaalo 12 godina ,na zalbu tuzioca,ipak osudio…….
Isto kao sto su Hrvatski generali nakon dugogodisnjeg sudjenja i prvosteoene presude na 20 godina, poslije zalbe oslobodjeni!! Kosovski premier” je bio prisiljen da ubije najmanje 10 ljudi koji su vec bili registrirani kao svjedoci optuzbe da bi bio pusten na slobodu zbog NEDOSTATKA DOKAZA,!!
Zadatak Haskog tribunala trebalo je biti POMIRENJE. Umjesto toga on se pretvorio u trazenje opravdanja za agresiju na SR Jugoslaviju i to na nacin da se SRBIJA i SRPSKI narod proglase krivim za sve sto se dogadjalo na prostorima bivse SFRJ!! Obzirom da je sud dozivio potpun debakl, stvari se nastoje popraviti ovakvim napisima i ovakvim “novinarcicima”!,!,!Po pitanju kaznjavanja vlastitih zlocina Drzava Srbija aktivno djeluje i ima rezultate istog. Mozda i nedovoljno?? A drugi ucesnici u ratu? Po njihovim rezultatima izgleda da oni i nisu imali zlocinaca !!Srbi su pobili i protjerali Sami sebe! Zapravo sve se uklapa u zapadnu propagandu, da su za sve samo Srbi krivi, pa i za medjusobne pokolje izmedju Muslimana i Hrvata.
Pametnome dosta……….
“Srbija u kandžama šešeljizma“?!
Србија је у канџама владајуће већине и оних који је подржавају.
А подржавају је унутраши и спољни непријатељи Србије.
Спољни непријатељи су НАТО агресори из 1999.,
а унутрашњи – велика већина бивших ДОС-оваца, НВО,
геј лобисти, НАТО лобости, нарко и фармако-лобисти,
неолиберални идеолози, секташи, електронски и штампани
медији…
Драган Славнић
Драган Славнић
Ispade da je Srbija u kandžama svih, onih koji vladaju i onih koji ih podržavaju (?!), vlasti i opozicije, patriota i gej lobista, izdajnika i državnika, DOSovaca a bogami i Vučićevaca?
Vas komentar mi deluje konfuznije od predavanja Zorana53.
Neprocitah glupost do kraja, no dovoljno za zakljucivanje: upravo ovakvi rasaklosari, inace n e i s pranih mozgova, buduci su isti- mozgovi- za iste strano tijelo, jesu nosiocima i tvoriteljima svega zla o kome jado piskara ( na ovo „s“ kvacica), kako na ovim prostorima, tako sirom zemljina sara. Prica se da ih cak i kuga zaobilazi iz straha da se ona- kuga- ne zarazi.
Многи од нас још увек мисле и говоре онако, како су научили из партизанске читанке. Они млађи су је заменили бриселским приручницима (људска права, политичка коректност, тра-ла-ла).Тачно је да треба да се суочимо са својим ликом у огледалу, и да останемо прибрани, ма колико ружна та слика била. Треба да нађемо праву меру, у свему. А зашто се трбата креатура и даље појављује (врло често ових дана) и откуда још има својих фанова – тешко је рећи.