Čuli ste, ma kako da ste se krili od lika i glasa predsednika Vučića, kako je njegova borba za suverenitet Srbije dodatno, dodatno, dodatno…. teška i zbog toga što se u Rezoluciji 1244 SB UN navodi samo SRJ, a nigde nema Srbije.
Ajde da vidimo.
SRJ koju su činile samo Srbija i Crna Gora je 4.3.2003. godine promenila svoj Ustav iz 1992. godine kada je osnovana i to tako što je SRJ u skladu sa Ustavnom poveljom državne zajednice Srbije i Crne Gore, postala Srbija i Crna Gora.
Međunarodno-pravni kontinuitet od SRJ je preuzela državna zajednica Srbije i Crne Gore i to su sve države sveta priznale.
Sama Ustavna povelja je regulisala pitanje šta se događa ako Crna Gora izađe iz državne zajednice i to na sledeći način:
Čl.60, st. 4 Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora glasi:
„U slučaju istupanja države Crne Gore iz državne zajednice Srbija i Crna Gora, međunarodni dokumenti koji se odnose na Saveznu Republiku Jugoslaviju, posebno Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, odnosili bi se i u celosti važili za državu Srbiju, kao sledbenika.“
Tako je Srbija postala sledbenik SRJ u celini, a naročito kada je u pitanju rezolucija 1244 SB UN.
Da stvar bude po Vučića još gora, upravo je Međunarodni sud pravde u svom mišljenju iz 2010.godine, dakle četiri godine kasnije, u potpunosti potvrdio aktuelno važenje Rezolucije 1244, a pitanje suvereniteta Srbije na KiM ostavio otvorenim. Za sud nema dileme da je Srbija pravni sledbenik SRJ. A to je isti onaj sud za koji sam Vučić kaže da je svojim mišljenjem presudno oblikovao međunarodne odnose po pitanju KiM. Pa kako je onda za Vučića sporno da je Srbija pravni sledbenik SRJ, kada uvažva sud do te mere da prihvata i ono što on nije uopšte rekao (oko suvereniteta Srbije na KiM). Kako onda ne prihvata ono što sud jeste rekao iscrpno analizirajući sve aspekte Rezolucije 1244!
To što našeg vrlog pravnika g. Vučića muči, nije predmet minucioznih pravničkih analiza čiji smisao mu je nekako izmakao, zato što sve jasno piše.
Uopšte, kada su pravna pitanja predmet njegovih izjava Vučić liči na dečaka koji se igra „ćorave bake“, kome je povez preko očiju i koga je zapad dobrano zavrteo, tako da se jedva tetura.
Sa druge strane taj isti zapad se pravi kako ne vidi da Vučić mali „zriki“ ispod poveza, taman koliko mu je dovoljno da se dohvati PKB-a, Telekoma, Beograda na vodi, medija, pravosuđa i sličnih omamljivača. Opet pogrešno misleći da će korist od svega toga, osim dok igra „ćorave bake“ traje, delimično pripasti i njemu. U toj igri na kraju sve pripada zapadu.
Sledeća tema će biti referendum.
Branko Pavlović
nspm.rs
Rečima se sve može „dokazivati“ i „opovrgavati“. Stvarnost je nešto drugo. Imamo 2 međunarodna dokumeta koja su jedna veza Srbije i KiM danas. To su Kumanovski sporazum i Rezolucija SB broj 1244.
Oba dokumeta treba „čitati“ ne onako kako ih mi doživljavamo već kako ga doživljavaju velike sile sa Zapada. U našoj štampi i javnosti malo je informacija, kako Zapad tumaći rezoluciju 1244. Lažne nade nisu dobar saveznik, jer otrežnjenje je uvek mnogo bolnije kada živiš u zabludama.
SRJ je uz pomoć „bratske“ Rusije pristala na sledeće teške konsekvence Rezolucije 1244:
1. Povukla je svoju vojsku a KiM predala agresoru protiv koga se borila – NATO paktu, pod krinkom UN to jest KFOR-a. Da li je relno da agresor čuva Srbe na KiM i njegove svetinje?
2. Priistala je da da „organi“ UN (to jest NATO) na neograničen vremenski period upravlja KiM. Ti organi su opet NATO. Rusi su se na vreme povuli iz ove priče. Mnoge strane vojske pod komandom NATO su širile mir na KiM. Na KiM su bili Hrvati, Slovenci a od skora će biti i vojnici Crne Gore.
3. Pristala je na prve, druge pa treće itd. „slobodne“ izbore, što je bio uvod u stvaranja lažne države Kosova. Naviši rukovdioci ove države su građane pozivali da izađu na izbore. Narod se „odazvao“.
4. Prihvatila je „čienenično stanje“ i počela u razgovorima sa predstavnicima lažne države Kosovo o svim temama pa i da trguje. Procenjuje se da Srbija svage godine izveze uglavnom prehrambene proizvode u vrednosti od 300 miliona eura na KiM. Da li nam je ovaj novac baš potreban? Da li smo mogli ove proizvode negde drugde izvesti?
5. Pristala je da pod izgovorom ispunjavanja „uslova za prijem“ u EU u stalnim pregovorima sa Prištinom daje deo po deo svog suvereniteta lažnoj državi Kosovo. Da li se još neko seća „crvene linije“ da Kosovo može da bude predstavljeno na međunarodnim skupovima samo kao Kosovo sa zvezdicom? Da li se to danas poštuje? Zašto nismo dosledni? Gde je nestala *?
6. Prepustila je Srbe na KiM da se „samorganizuju“. Nije ništa učinila da narod na KiM organizuje da može sam da opstane. Umesto da su Srbi na KiM organizovani po principu izraelskih kibuca, oni su neorganizovani, često posvađani i prepušteni sami sebi. Mnogi primaju plate i od Beograda i od Prištine. Neko bi rekao, pametni ljudi, snašli se… Da li je to pametno?
Šta i kako dalje?
Pozicija Srbije je danas neznatno povoljnija u odnosu na poziciju SRJ i Zajednice Srbije i Crne Gore, kada je u pitanju status KiM. To možemo da zahvalimo prvenstveno rezultatu predsedničkih izbora u SAD. Da li možemo za Srbe na KiM danas da dobijemo nešto više od onoga što oni trenutno „imaju“‘? Da li nam Rusija može pomoći? Da li je Zapad voljan da menja svoju politiku prema KiM? Šta to Srbija treba da ponudi Zapadu, gde valada zakon profita a novac je jedini Boga, da bi on promenio svoju politiku prema KiM?
Puno pitanja, koja traže mudrost.
Препоручујем горепотписаном да пре него што говори о њој, прво прочита резолуцију 1244:
https://www.treasury.gov/resource-center/sanctions/Programs/Documents/1244.pdf
Sizofrenicar cini sve da narodu zamaze oci i nadje neku kvaku kako bi opravdao izdaju.
Nezna bednik da ima troje dece koja se zbog njegovih zlodela dzigericu svoju da povracaju a uvek te Bog kazni tamo gde najvise boli.
Ako vec ne voli drzavu i narod nek stavi prst na celo i pomisli na Danila, Milicu i Vukasina.