Nema šta, aktuelna vlast je baš nameračila da se poigrava sa žiteljima Srbije iz unutrašnjosti.
Prvo je prihvatila da snosi troškove izgradnje metroa u glavnom gradu, potom smo, čitajući medije, shvatili da će se iz državnog budžeta finansirati i drugi projekti u prestonici, a bez značaja za ostatak države.
Istina, u predlogu budžeta za narednu godinu malo para je predviđeno za buduću podzemnu železnicu.
Novi prioriteti
Preciznije, u naredne dve sezone (što se vidi iz Fiskalne strategije) za metro će biti izdvojeno tek 11 milijardi dinara, 7,85 odsto ranije planiranog novca. Te pare utrošiće se na izgradnju depoa za metro-vozove u Makišu.
Država, dakle, pokazuje da ne odustaje od finansiranja beogradske podzemne železnice, čije je funkcionisanje od velikog značaja za stoni grad, ali za ostatak države ima samo simboličku vrednost. Stoga se takvi projekti u Evropi grade isključivo lokalnim parama, a država skromnom svotom samo signalizira da razume potrebe glavnog grada.
Zapravo, pred državom su iskrsli novi prioriteti: EXPO 2027 i nacionalni stadion, u koji će, umesto prvobitno procenjenih 71, biti utrošeno čak 130 milijardi dinara.
Razlika je za siromašnu Srbiju ogromna, cirka 515 miliona evra, iscrpljen je i državni budžet, te je intenzivna gradnja metroa malo odložena. Izgradnja depoa dođe kao potvrda da naprednjačka vlast, uprkos brojnim kritikama, ne odustaje od metroa, samo start najkrupnijih radova pomera koju godinu u budućnost.
Država plaća beogradski projekat
Beograđani, ipak, ni naredne sezone neće ostati bez lokalnog projekta finansiranog iz državne kase. Ovoga puta to će biti tunel kod Ekonomskog fakulteta čiji će drugi izlaz biti na Bulevaru despota Stefana, kod policijske zgrade.
Reč je, takođe, o davnašnjem planu glavnog grada, čija bi uloga bila da saobraćaj sa Novog Beograda ka Zvezdari, Paliluli i Pančevu usmeri pod zemlju i tako za skoro 15 odsto umanji učestalost prometa u centru metropole, dok bi zagađenost vazduha bila umanjena za cirka 17 odsto.
Nesporno, bilo bi to značajno poboljšanje u funkcionisanju prestonice, ali bez značaja za građane van Beograda. Stoga je i logično da se i ovaj tipično lokalni projekat finansira iz gradskog budžeta.
Tako je svuda u svetu, sem u Srbiji, gde je nedavno država Srbija podigla kredit kod Poštanske banke u iznosu od 24,9 milijardi dinara (oko 213 miliona evra) ciljno za beogradski tunel dug dva kilometra. Reč je o pozajmici na 10 godina, kamate BEOBOR plus 2,5 odsto, s tim da bi otplata počela pete godine korišćenja kredita i obavila bi se u vidu 24 kvartalne rate.
Poskupljenje 45 odsto
Reč je o složenoj izgradnji gde je prethodno potrebno pomeriti podosta električnih kablova i kanalizacionih cevi kako bi bušenje tunela bilo moguće i započeto. Posao izgradnje samo jedne tunelske cevi trajao bi do tri godine.
U lokalnom žargonu ovaj projekat se naziva „mali metro“ i u drugoj fazi podrazumeva rušenje Starog savskog mosta i izgradnju novog mosta na lokaciji postojećeg. Zanimljivo je da je u rebalansu prošlogodišnjeg budžeta ova investicija procenjena na 150 miliona evra, a za samo pet meseci poskupela je za bezmalo 45 odsto.
Dobro je da Beograd rešava svoje saobraćajne i ostale urbanističke probleme. Reč je o glavnom gradu i jedinoj metropoli ne samo u Srbiji već i u regionu. Međutim, svuda u svetu radovi ovog tipa su od velikog značaja za lokalni živalj, ali minimalno ili bez važnosti za ostatak stanovništva.
Stoga se svuda u svetu plaćaju iz gradske kase, samo je Srbija izuzetak u kojoj se iz državne kase već godinama finansiraju beogradski megaprojekti, pa za ostale gradove i regione, neuporedivo siromašnije od metropole, u republičkom budžetu preostaje samo sića.