– Umesto da na ime potraživanja za neisplaćeni regres i topli obrok dobije oko 250.000 dinara, tetkica iz jedne škole u Lajkovcu moraće da zbog izgubljenog spora plati sudske troškove u iznosu od preko 215.000 dinara. Prva rata od 70.000 dinara stiže joj već u februaru, a ona se pita od čega da je plati kada mesečno prima minimalac. U pokretanje sudskog spora nije se, kaže, tek tako odlučila. U vreme kada je ta tema bila aktuelna, postojala je presuda Vrhovnog kasacionog suda, po kojoj regres i topli obrok ne mogu da budu deo minimalnog ličnog dohotka, što je mnoge zaposlene u prosveti koji su primali minimalac ohrabrilo da svoje pravo naplate preko suda – objavio je list Danas.
Epilog ove priče je da pomenuta tetkica i ko zna koliko još radnika na minimalcu, u naknadnom suđenju, kada je Vrhovni kasacioni sud promenio svoju prvobitnu odluku i doneo dijametralno suprotnu, moraju državi da plate iznose, koji su u visini od 5 do 6 iznosa njihovih plata, na ime izgubljenih sporova na sudu. I nikoga ne zanima to što su u trenutku podnošenja tužbe, na to svi oni imali pravo. Nikoga. Ali takođe tog istog “nikoga”, ne zanima ni što javni funkcioneri imaju pravo da primaju po dve, tri, pa i više plata, samo zato što to neki njihov partijski kolega misli da su zaslužili, iako je i to u suprotnosti sa zakonom.
Još onomad, koliko me sećanje služi, 2014. godine, trenutni vrhovni vođa naše Srbije, doneo je odluku da se dnevnice za prekovremeni rad u javnom sektoru smanje na 150 din, izjavivši tada da je rešio da se obračuna sa “žutim ološem” i “žutom bandom”, koja se bogatila na dnevnicama i tako uništavala i potkradala našu državu. Reče on tada da nije u redu da penzioneri, radnici i sirotinja nema ni za hleba, a da se lokalni funkcioneri bogate na račun izmišljenih putovanja i poslova za koje već primaju platu. Ali mnogo vode proteče našom Srbijom od tada, pa se malo ko seća tih reči. A ponajmanje isti oni koji su svoj glas dali trenutnom vođi.
I eto ne prođe ni decenija na vlasti trenutnog vođe, a oni koji su ga doveli na vlast doživeše da im neka druga ili možda ista “žuta bagra” ili “žuti ološ”, na još bezobzirniji način uzima isto ono protiv čega su glasali 2012. godine, dajući šansu radikalno-naprednoj ideologiji da spreči propast Srbije. Danas, deceniju posle, ne samo da se uzimaju dnevnice za putovanja, već neki mogu da imaju i drugu, treću ili koju više platu, dobijaju naknade za članstva u raznim odborima, radnim grupama itd. A oni koji vredno rade, koji za njima čiste, peru, trljaju, e njima može samo minimalna plata i sudski troškovi za ono na šta su u momentu tužbe imali pravo. A tužili su se oko toplog obroka i regresa, koje funkcioneri dobijaju od istog poslodavca, ali u vidu službenih automobila i plaćenih troškova po kafanama i restoranima.
Kako bi bilo dobro da danas imamo nekog novog Filipa Višnjića, jer bi samo slep čovek u svojim pričama mogao da veliča ovakvu propast do koje smo dogurali, dok sluša šta nam se servira sa malih ekrana. Kako bi bilo lepo da imamo Domanovića i Nušića, koliko bi tek sada materijala imali za svoja dela. Ali današnju javnu scenu Srbije čine Jovane, Sarape, Marići, Orlići, Martinovići, Atlagići, ali i lokalni Bojovići, Petkovići, Todosijevići,Trifunovići i svi oni preletači koji su do juče bili “žuti ološ”, a koje naše vođe, bilo na lokalnom ili državnom nivou, plaćaju našim novcem iz državnih kasa, da nam iz dana u dan ispiraju ono malo razuma, obraza, nade i poštenja, što imamo u nama. I na sve to, trenutne vođe nam poručuju da je opoziciji jedino stalo da se dočepa iste te državne kase, iz koje oni nemilice trpaju novac u svoje džepove.
Zato neka nikoga ne čudi što tetkice i domari nemaju pravo na regres i topli obrok mimo minimalne plate, jer Srbija ima preču temu: odbranu Kosova !!! Ili to beše tema iste one, davno zaboravljene 2012. Ili 2014. godine??? Samo razlika između tada i sada je ogromna. Onda je Kosovo bilo srce Srbije, a šta nam je danas? Bilo kako bilo, rasplet uskoro sledi u režiji onoga, kakav se neće roditi narednih 1.000 godina.
U to ime: Živela napredna Srbija !!!
Ratko Mitrović
Шта речи на овај јад и чемер? Имитација „највећег сина нашег народа“ је у све умешао своје прсте. Чак је и Брнабићка рекла да он све најбоље зна! Није немогуће да је из његовог кабинета стигла наредба Касационом суду, јер је проценио, он или онај мали, да би то био велики износ, монетарни удар тако-речи, који би значајно оштетио касу „балканског тигра“?
Србија је постала олупина од државе, без самосталних тужиоца и судија. И како да људи верују у државу? На очиглед свих релевантних фактора који би нешто могли у задњем тренутку да учине, да поправе овакав јад и чемер, ништа! Тишина, брину се само за своје фотеље као да су неки фотељашки кентаури, срасли са фоељама на добрим платама!