Sa novim bezbednosnim rizicima koji su se nadvili nad Evropom, sve češće se čuju predlozi o vraćanju obaveznog služenja vojnog roka. U Srbiji je ovu temu ponovo aktuelizovao Pokret Dveri, čiji predsednik Boško Obradović u autorskom tekstu navodi deo argumentacije zašto je neophodno u Srbiju vratiti obavezno služenje vojnog roka.
On konstatuje da je sa stanovišta geopolitike turbulentno u čitavoj Evropi i svetu, a posebno na Balkanu. Mogućnost izbijanja lokalnih, regionalnih i širih ratnih sukoba preti na svakom koraku. U takvim okolnostima, ukazuje lider Dveri, srpska vojska nije više ono što je bila.
– Smanjena je borbena gotovost i odbrambena moć države. Imamo zastarelo vojno naoružanje i mali broj vojnika. Naše kasarne su prazne. Granični pojasevi države su nenaseljeni i napušteni. Čitavi gradovi ostali su bez vojske. Penzionisan je najveći broj najboljih oficira s ratnim iskustvom, a brojne montirane afere urušile su ugled vojnog poziva – navodi Obradović.
Istovremeno, kako kaže, mladi muškarci više ne služe redovan vojni rok i ostaju bez ikakve vojne obuke.
Vraćanje obaveznog služenja vojnog roka, međutim, nije u agendi nove vlade, nakon što je prethodna, u sličnom sastavu, Srbiju dovela do predvorja članstva u NATO-u. Pre samo pet godina, sadašnja vladajuća, a tada opoziciona, Srpska napredna stranka je u svojoj Beloj knjizi jačanje i omasovljenje vojske navodila kao cilj kojem će težiti kada osvoji vlast. Tadašnji funkcioner SNS-a Borislav Pelević je objašnjavao da bi to bila mirnodopska vojska sposobna za odbranu zemlje, za razliku od one koju imamo.
– Vojni rok bi se služio najmanje tri, a najviše pet meseci, što je dovoljno za obuku pešadije. Vraćanjem redovnog služenja vojske bio bi obezbeđen dovoljan broj temeljito obučenih vojnika, neophodnih za odbranu zemlje. Imali bismo 25.000-30.000 vojnika, od čega bi 10.000 bili plaćeni profesionalci, a ostatak oni iz redovnog vojnog sastava. To bi bio borbeni sastav Vojske Srbije – objašnjavao je Pelević.
Reagujući na prošlogodišnje istraživanje javnog mnjenja koje je pokazalo da je čak dve trećine građana za vraćanje vojnog roka, tadašnji ministar odbrane Bratislav Gašić (SNS) je rekao da se o toj opciji i ne razmišlja.
– Za to je potrebno da se obezbede milijarde dinara za osposobljavanje kasarni koje su napuštene, posle obustavljanja obaveznog služenja vojnog roka, kao i za nabavku opreme. Veće interesovanje mladih za Vojsku rešava se dodatnim uputima na dobrovoljno služenje vojnog roka i tako će biti i u narednom periodu – rekao je Gašić.
Sve veće interesovanje i devojaka
Iz godine u godinu se povećava interesovanje mladića, ali i devojaka za dobrovoljno služenje vojnog roka, pa su Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije od 2014. uveli i dodatne uputne rokove. Tako da se sada dobrovoljno služenje vojske u trajanju od tri meseca realizuje četiri puta godišnje.
Koliko je interesovanje govori podatak da je na prijemu u martu ove godine za 665 kandidata prijavljeno gotovo duplo više zainteresovanih.
Neutralni Švajcarci i zabrinuti Nemci
Zanimljivo je da i neke visoko razvijene evropske države, koje decenijama, pa i vekovima nisu imale rat na svojoj teritoriji, nisu ukinule obavezno služenje vojnog roka. Osim neutralne Švajcarske, koju je u Drugom svetskom ratu zaobišao i Hitler, u toj grupi zemalja su i Austrija, Danska, Norveška, Finska, Estonija, Grčka. Prošle godine je Udruženje nemačkih rezervista pokrajine Severna Rajna – Vestfalija zahtevalo uvođenje obaveze služenja vojnog roka ili, za one koji ne žele da idu u vojsku, godinu dana društvenog rada.
J. Arsenović
Vesti
