Vladiša Petrović iz Strmostena kod Despotovca radi kao klisar u crkvi u svom selu i po tome ga znaju tamošnji meštani, ali čitava Srbija ovog čoveka zna po tome što već godinama razdaljinu do Guče pred samim početak Sabora trubača prelazi peške. Pod njegovim cipelama do sad se našlo preko milion i po kilometara, pa u vreme kad se ljudi sve manje kreću a sve više izležavaju ili voze automobilom Vladiša je zaista zaslužio veliki naklon.
Zvuk trube me je vodio pa sam tako svake godine pešice kretao put Guče do Sabora trubača. Nekada sam išao dužom rutom, nekada kraćom uglavnom prešao sam taj deo Srbije što kažu uzduž i popreko. Išao sam preko Beograda, Smedereva, Svilajnca, Kragujevca uglavnom do Guče putujem dve noći i jedan dan, po kafanama odmaram, popijem vode i nastavim“, kaže Vladiša.
Samo u jednom pravcu do Guče svake godine pregazi čak 150 kilometara. Nikada nije spavao osim kod prijatelja u Guči i Rtima gde se i hranio tokom svog putovanja.
Gde sam imao prijatelje tu sam spavao i jeo, inače sam svaki minut koristio da hodam. Preko leta često idem bos da ne poderem obuću a kada je zima i hladno ja hodam obuven“, rekao je Vladiša.
U svom dugogodišnjem pešačkom stažu nailazio je i na razne neprilike ali to ga nije sprečilo da se ponovo uputi na dalek put, pa ponosno kaže:
Dok sam živ ja ću da idem u Guču peške. Jednom su me opljačkali, uzeli su mi sav novac, dokumenta, taj lopov je sa mojom ličnom kartom radio svašta pa me čak i interpol tražio, dobio sam čak i batine. Ali, ja ne odustajem, uvek ću pešačiti i obilaziti našu Srbiju“, poručuje Vladiša.
