Jedanaestog sata, jedanestog dana, jedanaestog meseca 1918. godine Nemačka je potpisala primirje sa silama Antante u francuskom štapskom vagonu u Kompijenju. Time je formalno završen Veliki rat, prvi koji se istovremeno vodio na svim meridijanima, na nezabeleženo promišljen i okrutan način.
Potpisivanje primirja 11. novembra 1918. svet je dočekao siromašniji za više od 15 miliona mrtvih vojnika i civila, a rat je iza sebe ostavio 22 miliona ranjenih. Mala Srbija je podnela nenadoknadiv gubitak od 1,2 miliona žrtava, oko 550.000 vojnika i 650.000 civila. Svaki drugi radno sposobni srpski muškarac bio je mrtav. Zrele devojke udavale su se za starce i dečake samo da bi ostavile potomstvo. Bilo je oko 300.000 teških invalida i pola miliona ratne siročadi.
Srbija je u vreme potpisivanja primirja vaskrsla zahvaljujući svojim vojnicima koji su u silovitom jurišu sa Solunskog fronta bacili Bugarsku na kolena, slomili Austrougarsku i proterali nemačku vojnu silu sa svoje zemlje i prostora buduće Jugoslavije.
– Najveće priznanje našoj vojsci odali su neprijatelji. Nemački kajzer Vilhelm je besno poručio svojim oficirima da su dopustili da 60.000 srpskih vojnika odluči sudbinu rata. Velike ofanzive na zapadnom frontu nastupile su tek posle proboja Solunskog fronta jer su tada, vojnički gledajući, Centralne sile već bile poražene. Oslobođenjem Niša faktički je rešen Prvi svetski rat. Zato je među zastavama sila pobednica kod vagona u Kompijenju stajala i srpska – kaže za “Novosti” dr Mile Bjelajac, direktor Instituta za noviju istoriju Srbije.
On naglašava da je neumesno reći da Srbija proslavlja Dan primirja, jer su žrtve koje je podnela i posledice rata takve da nema razloga za slavlje.
– Na Dan primirja mi obeležavamo važan datum iz nacionalne istorije. Ono o čemu treba danas da govorimao i čega treba da se sećamo jeste da je svaki srpski čovek onog vremena bio veliki. Te generacije su poštovale i volele svoju zemlju i slobodu i bile su spremne da je brane, od najviših državnika i komandanata, do seljaka. To je ono što danas obeležavamo, čega treba da se sećamo i da poštujemo. Veliki rat je deo srpske nacionalne svesti i kao takav mora da bude na pravi način interpretiran, a sve velike datume rata i stradanja srpskog naroda treba obeležavati. Društvo koje želi napredak i da bude zrelo mora da poštuje one koji su ga stvorili – govori dr Bjelajac.
Datum koji se na Zapadu od 1919. obeležava kao Dan sećanja, Srbija od 2012. ponovo slavi kao državni praznik Dan primirja. Međutim, pokazalo se da posle sedamdesetogodišnje pauze Srbi najčešće i ne znaju šta se desilo 11. novembra 1918. Iz istog razloga nisu razumeli ni 2009. značaj vraćanja srpske zastave na jarbol kraj vagona gde je 1918. potpisano primirje. Naime, saveznici nikad nisu dozvolili da se tu vijori zastava Kraljevine SHS, ni Jugoslavije, jer ona nije učestvovala u Velikom ratu. Jedini saveznik za njih bila je Srbija. Da bi ponizio Francusku, Hitler je 1941. naterao da potpiše kapitulaciju u istom železničkom vagonu u Kompijenju. Posle Drugog svetskog rata srpska zastava nije vraćena, kao ni druge oznake da smo bili saveznici i pobednici u Velikom ratu.
– Naš tadašnji ambasador u Parizu prof. dr Predrag Simić ulagao je izuzetne napore da vrati srpske oznake na sve memorijale Prvog svetskog rata. Najvažnijim je smatrao ponovno stavljanje srpske zastave na jarbol kraj vagona u kome je potpisano primirje. General koji je bio zadužen za tradicije rekao je da tu mogu da stoje samo zastave saveznika koji su ratovali na Zapadnom frontu – kaže dr Bjelajac.
Upravo se njemu obratio profesor Simić za pomoć, kad su Francuzi u 21. veku postavili uslov za vraćanje zastave ratnog saveznika iz Velikog rata.
– Kao što je nepravedno umanjen značaj proboja Solunskog fronta, bilo je zaboravljeno da su na Zapadu ratovale čitave jedinice srpskih dobrovoljaca pod francuskom komandom. Poslali smo njihove fotografije i spiskove ambasadoru Simiću, a ovaj ih je prosledio generalu koji se zapanjio i odmah naredio svečano vraćanje srpske zastave među savezničke. To vam je dokaz da se politika uvek i najdirektnije mešala u politiku istorijskog sećanja – kaže dr Bjelajac.
Dan primirja u Prvom svetskom ratu kao državni praznik u Srbiji obeležava se od 2012. godine i neradni je dan. Malo ko zna da su i na ovaj dan, u toku potpisivanja primirja, Srbi još uvek ratovali.
Dok su na Zapadnom frontu 11. novembra vojnici slavili primirje, srpski ratnici su se još borili s mađarskim trupama za Bačku i Baranju, ali i protiv hrvatskih, do juče austrogarskih, domobrana koji su ih dočekali mecima. Za mnoge srpske vojnike, koji su morali da se bore s bugarskim komitama i albanskim razbojnicima u Južnoj i Staroj Srbiji, rat je potrajao još dve godine.
Izvor: Novosti
