Organizacija „Udar“, koja formalno stoji iza ovih protesta, pored socijalne pravde zalaže se i za vraćanje Alijinog ustava iz 1993. godine, čime bi bili ukinuti entiteti, navodno u ime „jednakih prava za sve narode i svakog čoveka“. Na protestima se poziva na stvaranje unitarne Bosne i Hercegovine od Une do Drine, a u pozivu Srbima da im se pridruže, muslimanski demonstranti ne mogu da prećute navodni genocid u Srebrenici. Po njima je cela Republika Srbska izgrađena na genocidu i ne treba da postoji.
Aktuelni „građanski“ protesti i nasilje širom tzv. Federacije Bosne i Hercegovine, podsećaju nas na mnoge proteste koje poslednjih godina gledamo širom Bliskog istoka i Severne Afrike. Nije od nas daleko ni Ukrajina, a sada se slična situacija događa i na tlu srbske Herceg-Bosne.
Zacrtani scenario po kome se odigravaju sva ova dešavanja, već je poznat i predvidljiv. Razlog za izlazak na ulice u bosanskom slučaju jeste socijalna nepravda koja podjednako pogađa i boli sve stanovnike ove neobične države. Za socijalnu pravdu jednakim žarom boriće se i Srbi i Hrvati i muslimani, bez razlike. Međutim, ekonomski oporavak i socijalna pravda ne dolaze samo smenom ljudi na vlasti već zamenom čitavog političko-ekonomskog sistema u državi, to jest prelaskom iz postojećeg kapitalističkog sistema u sistem staleške i planske organizacije države i privrede uz socijalizaciju narodnih dobara. Naravno, u slučaju Bosne i Hercegovine, kao i u mnogim prethodnim, organizatori „spontanih“ uličnih protesta nemaju takvih ideja.
Osim objektivnog razloga za izlazak na ulice i osim prividnog „bratstva i jedinstva“ u siromaštvu, postoje i brojne razlike među ljudima koji učestvuju u ovim protestima i neredima. Cilj nam je da vam ukažemo na njih, kao i na motive organizatora celog ovog haosa kojeg smo svedoci.
Da bi se organizovale nasilne demonstracije neophodna je kritična masa ljudi koja je spremna da se fizički sukobljava sa policijom. Neke prevelike mase, kao što smo videli, u ovom slučaju nema. Ali s druge strane, nema ni policije. Barem ne dovoljno da zaustavi broj ljudi koji demonstrira. Ko, dakle, komanduje policijom a ko demonstrantima? Kao što znamo, Bosnom i Hercegovinom upravlja strana okupaciona vlast na čelu sa tzv. Visokim predstavnikom, a uz vojnu podršku NATO saveza. Policija Federacije BiH je pod neposrednom kontrolom „bošnjačkih“ lidera, koji su nedavno organizovali svečani prijem za Nasera Orića, nakon vesti da je za njim raspisana međunarodna poternica zbog ratnih zločina nad srbskim civilima u Podrinju. Dakle, za vlast (ali i opoziciju) u Sarajevu, ratni zločinac Naser Orić je – heroj.
Ko, sa druge strane, upravlja demonstrantima? Dovoljno je pogledati njihova obeležja. Na demonstracijama širom Federacije BiH vidljive su ratne plavobele zastave tzv. Armije BiH (sa krivotvoreno-uzurpiranim grbom srbske dinastije Kotromanić). Organizacija „Udar“, koja formalno stoji iza ovih protesta, pored socijalne pravde zalaže se i za vraćanje Alijinog ustava iz 1993. godine, čime bi bili ukinuti entiteti, navodno u ime „jednakih prava za sve narode i svakog čoveka“. Na protestima se poziva na stvaranje unitarne Bosne od Une do Drine, a u pozivu Srbima da im se pridruže, muslimanski demonstranti ne mogu da prećute navodni genocid u Srebrenici. Po njima je cela Republika Srbska izgrađena na genocidu i ne treba da postoji. Tokom nereda u Sarajevu, rulja predvođena pripadnicima vehabističkog pokreta upadala je u prodavnice i robne kuće, otimala robu i novac. A tokom nemira u Tuzli, napadnuta je i uništena kuća srbskog povratnika. Sve ovo dovoljno govori o karakteru i pravim ciljevima ovih demonstracija. Muslimanski ekstremisti očito žele da, na talasu narodnog nezadovoljstva zbog bede i socijalne nepravde, u Federaciji BiH izvrše državni udar.
Odakle onda pozivi na proteste i u Republici Srbskoj? Srbski narod je srećom prepoznao ovo politikantsko kukavičje jaje. Većina naših sunarodnika nije nasela na lažne vapaje šačice plaćenika, koji bi želeli da se narod Srbske solidariše sa poturičkim srbomrziteljima iz Federacije, te da i u Srbskoj dođe do rasula i haosa.
Mi, srbski nacional-revolucionari, jesmo protiv svih partijaško-kapitalističkih struktura koje se širom srbskih zemalja bogate, parazitirajući na narodnoj grbači, i podržavamo borbu protiv njih uvek i na bilo koji način, osim po cenu uništavanja postojećih ostataka srbske državnosti. Stoga želimo da upozorimo i onu lakomislenu manjinu među Srbima u Republici Srbskoj. U slučaju održavanja bilo kakvog vida protesta u vašem gradu, ostanite kod svojih kuća. Srbski slobodarski cilj u Bosni i Hercegovini oduvek je bio jasan: pripajanje čitave njene teritorije Srbiji i stvaranje jedinstvene srbske države – slobodne, domaćinski uređene i socijalno pravedne. Republika Srbska kao tekovina otadžbinskog rata 90-ih, uzor je takve borbe! Zato je u današnjem vremenu opstanak Republike Srbske značajan podvig i nema sumnje da će svi kojima je Srbstvo na srcu nastojati da mu doprinesu i istraju u njemu.
