Srbski ili Srpski?

U poslednje vreme na društvenim mrežama, ali i u štampi i knjigama, vodi se polemika oko toga da li se pravilno piše srbski ili srpski. Kako nama u imenu stoji varijanta sa b, osećam potrebu da napišem članak na ovu temu.Pre svega treba napomenuti da je jezik živ. Menja se vremenom, uvode se pravila i izmene.

Kada čitalac naiđe na pridev srbski napisan u obliku srpski, prvo što mu padne na pamet je da se radi o grešci autora. „Ne znaju za jednačenje suglasnika po zvučnosti“ je prvo što se pomisli, ili „Ovi nisu čuli za Vuka“. Ali da li je baš tako?

Oblik srbski, uglavnom koriste ljudi koji su upoznati sa tim pravilom, te namerno skreću pažnju na njega. A mnogi se iznenade kada čuju da je i sam Vuk Karadžić koristio oblik sa slovom b, srbski.Ne samo što je prvi Vukov rečnik štampan kao srbski rečnik, nego i sam Vuk o ovom pitanju korespondira sa Vladikom Lukijanom Mušickim. U svom pismu on navodi: „U rječniku će srbskom biti opisani gotovo svi običaji srbski“. Na ovaj deo Mušicki odgovara: „…srbski, Srbkinja mora ostati… i Nemci kažu Habsburg a ne Hapsburg, i mi kažemo Ljubko a ne Ljupko… Da znam da ćete pečatiti Srpski a ne Srbski, raspisivao bih na sve strane, i vikao iz petinih žila da vam ne daju ni krajcare“.Mnogi koji kritikuju nisu pročitali bukvar do kraja, a nikada nisu čuli za SrBski bukvar.

Šabčanin, Srbkinja, Njegoš. Srbske novine, Srbski rečnik…

Sa ovakvim stavom bi se složio i naš poznati pesnik Pavle Popović ŠaBčanin, i pesnikinja Milica Stojadinović SrBkinja. U to vreme je naša najveća pesnikinja bila na vrhuncu slave, a svom imenu je sama dodala nastavak SrBkinja. Vuk je sa njom bio u vrlo dobrim odnosima, i nije zabeleženo da je on, ili bilo ko drugi, prigovarao kako jedna od najpoznatijih poeta u ondašnjoj Evropi ne zna da se potpiše.

Tu su i „Novine Srbske“ prve srbske novine štampane u Kneževini Srbiji.Njegoš je takođe pisao srbski a ne srpski.Dakle, oblik srbski je dominirao u drugoj polovini 19. veka, a u prvoj polovini serbski ili sjerbski.

Standardizacijom jezika „Matica Srpka“ usvojila je oblik srpski. Tako da je sada srpski standardno, ali je srbski korenito.Današnji lingvisti, međutim, navode razumljive argumente u odbranu oblika sa slovom B.

Tako prof dr Ljubomir Grujić kaže: „Pogledajmo primer sa izvedenicama od reči GRB. Pridev od njega je grBski, a ne grPski. Zašto tu nije primenjeno pravilo o jednačenju po zvučnosti, pogotovo što je GRB vlastita imenica? Drugo pravilo kaže kada je vlastita imenica koren izvedene reči, onda se ona zadržava u originalnom obliku. Ne menja se u izvedenoj reči, kao što su Srbkinja, Srbstvo, srbski izvedene reči od vlastite imenice SRB“.

Kako i zašto smo mi Srbi promenili ime sopsvenom jeziku?

Opet se vraćamo na Vuka, i njegovu reformu. Opšte je poznato da je Vuk živeo i radio u Beču. U to vreme je Turska imperija bila već u stanju raspada. Nekoliko decenija kasnije se konačno i raspala, a za prevlast na Balkanu su se borila dva carstva, Austrougarsko i Rusko. Balkan je tada bio u geopolotičkom pogledu najbitnija tačka u svetu. Sila koja kontroliše Balkan, kontrolisala bi i koridor Istok-Zapad. To rivalstvo Rusije i Austrougarske, oko kontrole Balkana, dovelo je i do Prvog svetskog rata, u kome su nestala oba carstva.Srbi su tada bili najbrojniji i najsnažniji narod na Balkanu. A kao sloveni, i to pravoslavni sloveni, bili su vrlo bliski Rusima. Beč je tu vezu pokušavao maksimalno da ublaži, pa je finansirao i Vukovu reformu, koja je u tadašnjoj Srbiji, Crnoj Gori, kao i Vojvodstvu Srbiji dočekana na nož.Između ostalog došlo je i do inicijative da se „srBski“ menja u „srPski“, jer nemci nisu mogli drukčije da izgovore. O svemu ovome mnogo detaljnije piše Miloslav Samardžić u svojoj knjizi „Tajne Vukove Reforme“. Ovi primeri govore o stranom uticaju i da se svodi na odrođavanje Srba od pravoslavnih slovenskih naroda.

Možda najočigledniji dokaz je ofanziva na ćirilicu, koja se nemilosrdno progoni iz Srbije. Nije strašno što Srbi pišu srpskim a ne srbskim jezikom, ako znaju šta pišu tim jezikom. Kakve i čije simbole i u kakve svrhe koriste. Ali strašno je ako toga nisu svesni, pa im se sutra desi da se ćirilica potpuno ukine, a veze sa našim korenima potpuno zatru. U tom slučaju neće biti iznenađenje da za pola veka ili vek, na Balkanu živi malo pleme Srpa, unijata, koji pišu Gajevom latinicom i svoje korene traže u Zagrebu, Beču, Vatikanu.

U pitanju je „meka okupacija“ koja traje predugo

Mala digresija, svi sloveni kažu tisuća, samo mi Srbi kažemo hiljada. Kako to nije zapalo za oko svima koji se bune kada naiđu na čuvara jezika koji piše srBski? Da li je to autošovinizam, ili primitivno vređanje sagovornika kada ostane bez argumenata, ostaje za neki drugi članak da obradimo.Kao što je na početku rečeno jezik se menja, i kako koristi većina (50%) to postaje standard.Dakle to što pišemo srBski je odbrambeni mehanizam u cilju očuvanja našeg jezika i kulture, ali i povezanosti sa drugim slovenskim narodima. Sve što globalisti i svetski moćnici žele da unište, kulturu, tradiciju, veru, nacionalnost, porodicu, mi moramo da branimo. Mogu nas etikateriti kao nacionaliste, klero fašiste, nije nam bitno njihovo mišljenje, oni su na „bravo komšije“ nivou svesti.

Mi ćemo ponosno braniti sve što je SRBSKO.