Sprovodeći „lažnu homogenizaciju naroda“, „političari od karijere“ godinama profitiraju na otvorenim srebreničkim ranama. Kao i svake godine i ovogodišnja komemoracija u Potočarima, 11. jula, neće proći bez politizacije.
U nedostatku mogućnosti da se narodu ponudi bolja budućnost, otvaraju se stare rane, prekopava se po grobovima , broje se žrtve sa obe strane (daleko od toga da ih treba zaboraviti) i narodu, svako svom nacionalnom korpusu nudi „novu nadu“ za prekomponovanje Dejtonskog mirovnog procesa, po „nacionalnim afinitetima“.
Srebrenica je godinama razapeta između četiri (dve) strane iste tragedije. Prvo Bošnjaci prebroje svoje žrtve, kao da srpske nisu ni postojale, onda Srbi oplakuju svoje, opravdavajući pritom zverstva kojih je bilo i sa njihove strane, a u suštini su s jedne oni kojima je krvavi rat obeležio ceo život i koji danas teško žive u tom gradu, a s druge, razni politički krugovi koji svaki 11. jul vide kao priliku da politički unovče sve ono što obeležavanje zločina sa sobom nosi.
Prvih godina posle rata, govoreći iznad iskopanih grobova smenjivali su se visoki međunarodni i bosanski (bošnjački i srpski) funkcioneri upozoravajući na razmere zločina u Srebrenici. Mora se priznati da je u to vreme sve organizovano s velikim dostojanstvom, uz odgovorne političke poruke, pa su takve slike i slate u svet. Međutim, kako je vreme prolazilo, u srebreničke manifestacije upetljavao se, počevši od Harisa Silajdžića, sve veći broj političara, koji su komemoraciju i ukop žrtava videli kao mogućnost za sopstvenu političku promociju i ostvarenje ciljeva koje nisu uspeli da ostvare u ratu. Vremenom su, umesto poruka o srebreničkim žrtvama, počele sve češće da se pojavljuju otrcane fraze o borbi za narod, svetu muslimansku zemlju, pa čak i predizborne poruke lišene svakog ljudskog dostojanstva. Preko tuge srebreničkih majki vođene su i unutarstranačke borbe, ali i borbe za novac inostranih donatora.
U Potočarima kod Srebrenice 11. jula 2016. godine biće ukopani posmrtni ostaci još 127 žrtava zločina. Nova prilika za zapaljive poruke, nova prilika za Sarajevsku elitu da pozove svet da menja Dejtonski mirovni sporazum. Zločin u Bratuncu, koji je prethodio dešavanjima u Srebrenici za njih je sastavni deo rata i ratovanja, a prošlogodišnje hapšenje ratnog zločinca, Nasera Orića odgovornog za pogrom nad Srebreničkim Srbima predstavlja političku provokaciju.
Uoči prošlogodišnjeg obeležavanja dvadesete godišnjice zločina u Srebrenici, bošnjački lobisti su pokušali da proguraju u Ujedinjenim Nacijama rezoluciju o osudi genocida u Srebrenici, te da stigmatizuju ceo srpski narod. Na sreću rezolucija nije prošla, zahvaljujući držanju Rusije, uz prećutnu podršku Kine. Ipak ovom prilikom treba naglasiti da su sarajevski lobisti našli plodno tle i u nekim „srpskim“ političarima i nevladinim organizacijama.
| Nikoga ne mrzim |
|
Teško je da se mogu svrstati u redove nacionalista, još manje šovinista. Ne mrzim nijedan narod, ali svoj volim i veoma mi smeta kada neko ko je u prošlosti činio neviđena zverstva, počinio etnička čišćenja, sada drži pridiku (da je tobože genocidan) narodu koji je zarad svoje slobode desetkovan u poslednjih nekoliko vekova. Budućnost, dobrosusedski odnosi se grade na istini, zdravim temeljima i dobrim željama za budućnost. |
Da totalno uprskaju medijsku promociju satanizacije Srba i Srbije, dodatno su se pobrinuli divljaci, prisutni u memorijalnom centru u Potočarima, kada su kamenovali premijera Srbije Aleksandra Vučića koji je došao da se pokloni žrtvama zločina, iako se pre toga nikada niko sa Bošnjačke strane nije poklonio i izvinio srpskim žrtvama. Nekadašnji predsednik Srbije Boris Tadić je već to učinio, u Srebrenici ali i u Vukovaru. Reakcija sa druge strane je naravno i tada izostala. Pogrom više stotina hiljada ljudi u Jasenovcu naše komšije Hrvati i Bošnjaci, nazivaju zločinom, a ubistvo osam hiljada (nikada potvrđena tolika brojka) ljudi u Srebrenici je genocid. Kako god, premijer Vučić se prvo našao u smrtnoj opasnosti, a onda postao glavna ličnost dvadesete godišnjice zločina u Srebrenici. Niko više nije ni pričao o propaloj rezoluciji u UN, sa svetskih medija je sklonjena priča o potrebi prekomponovanja Dejtona. Sve je ostalo u senci napada na Vučića i primitivaca koji su incident izazvali. Da debakl bude još veći, pobrinuli su se prodavci suvenira koji su prodavali majce sa simbolima Srebrenice, zastave BiH, plastične puške i pištolje.
Poučeni prošlogodišnjim iskustvom, organizatori skupa u Srebrenici doneli su odluku da je državni vrh Srbije nepoželjan na dvadeset prvoj godišnjici obeležavanja zločina u Srebrenici.
Glavni sponzor Sarajevske elite, vlada u Londonu, pritisnuta sopstvenim problemima, teško da će ove godine pokušati nešto slično onome od prošle godine, a i Evropa pogođena talasom terorizma, teško da će imati razumevanja za otvaranje starih rana i priču o ratu za koji se optužuje isključivo srpska strana.
Ipak, političkim liderima u Bosni i Hercegovini, ali i Srbiji, Srebrenica predstavlja „pravi poligon za fabrikovanje političke napetosti“. Zašto!? Zato što ti politički krugovi i ne mogu da ponude ništa drugo osim tenzija i incidenata, te ravnoteže straha na kojoj već godinama opstaju. U proteklih dvadeset godina na ime pomoći Srebrenici potrošena su znatna finansijska sredstva, ali ljudi i danas žive u teškim uslovima. Nakon svakog 11. jula Srebrenica ponovo liči na „grad duhova“, bez patriotskog naboja, osim u vreme izbora.
Miloš Zdravković
magacinportal.org
