Redakcija portala KORENI želi vam srećan Božić! Vama i vašim porodicama želimo mir i blagostanje, puno ljubavi, sreće, zdravlja i napretka. Pored Srpske pravoslavne crkve, Božić 7. januara proslavljaju Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Sveta gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti, koji kao svoj bogoslužbeni poštuju julijanski kalendar.
Na Božić u kuću prvi dolazi položajnik. Njegova prva dužnost je da poželi sreću, zdravlje i napredak domaćinovom domu.
Božić je uvek mrsni dan, kome je prethodio četrdesetodnevni božićni post. Na svečanoj božićnoj trpezi, najvažnija je česnica, pogača umešena od pšeničnog brašna bez kvasca.
U česnicu se stavlja zlatan ili srebrni novčić. Česnica se za ručkom isključivo lomi rukama, ne seče se nožem. Onaj ko u svom parčetu pronađe novčić, prema verovanju, imaće sreće u narednoj godini. Običaj je da se na trpezi nađe i božićna pečenica. Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici Božić slave tri dana, koji su u njenom bogoslužbenom kalendaru obeleženi crvenim slovom.
Svima koji slave neka je srećan Božić,neka se vašom kućom šire sloga,mir,napredak i zdravlje.
MIR BOŽIJI, HRISTOS SE RODI !










































“7. јануар – србски Божић
Рођењем Богомладенца Христа мир испуњава наша срца, светлост
обасјава наше мисли, а љубав пребива у нашим домовима.
Божић нас подсећа на тишину у којој се Истина већ родила/рађа и
смирење које спасење доноси.
Вера је наша снага, нада наш пут, а љубав мерило свих наших дела.
У овај свети дан духови се обнављају, савести укрепљују, а душе
оснажују.
Благослов Божији прати све нас и наше ближње у сваком кораку
живота.
Мир Божији пребива у нама — Христос се роди/рађа.
Садржина текста писана је у садашњем времену. Шта то значи?
Писање у садашњем времену има снажан духовни, психолошки и
смисаони значај.
Када нешто изговарамо или пишемо као већ остварено, ми тиме
померамо тежиште са жеље на присуство.
У духовном смислу, то је чин вере: човек не моли као да је одвојен
од благослова, већ сведочи да је благослов већ дат и да у њему
учествује.
Такав језик не чека сутрашњу садашњост, већ препознаје дејство
Божије благодати у садашњем тренутку.
Психолошки, садашње време сабира ум и срце, прекида расејаност
и осећај сталног недостатка.
Оно јача унутрашњу сигурност, одговорност и мир, јер човек престаје
да одлаже смисао за „једном“ и почиње да га живи „сада“.
У молитвеном и заветном говору, садашње време је сведочење:
не обећавамо шта ћемо бити, већ потврђујемо ко јесмо и у чему
већ пребивамо.
Зато такво писање има снагу да гради, исцељује и сабира — и појединца
и заједницу.“