Čuveni evropski automobilski stručnjak profesor dr Dušan Gruden 16. Januara proslavlja 80. rođendan
ŠTUTGART Iako već desetinu godina profesor Gruden nije više u službi fabrike sportskih automobila Porše u Štutgartu, njegovo ime još uvek mnogo znači u automobilskoj industriji Nemačke i cele Evrope. Posle studija i magistrature na Mašinskom fakultetu u Beogradu, i nakon dodatnih stručnih usavršavanja, Dušan Gruden je doktorirao na Visokoj tehničkoj školi u Beču. Jedno vreme je radio kao asistent da bi kasnije postao profesor na tom evropski poznatom fakultetu tehničkih nauka.
U Porše je došao 2. januara 1973.g. gde je radio na različitim istraživačkim područjima- sve do šefa razvoja motora, a sa mesta direktora istraživačkog odeljka „Energetika i zaštita okoline“ u istoj fabrici, otišao je u zasluženu penziju. U Štutgartu je na njegovu inicijativu, kao prvo strukovno udruženje van matice, osnovano Društvo inženjera i tehničara „Nikola Tesla“ koje i danas postoji. Dušan Gruden je bio dugogodišnji predsednik tog udruženja, zatim je izabran za doživotnog počasnog predsednika.
Profesor Gruden je bez ikakve naknade bio vanredni profesor i na Mašinskom fakultetu u Kragujevcu. Za svoje zasluge je od tog fakulteta dobio počasnu doktorsku titulu tako da on sa pravom, ispred svog prezimena, može da stavlja dve doktorske titule!
Pomenimo i to da je u istraživačkom centru firme Porsche pre mnogo godina, baš na inicijativu i u saradnji sa prof. Grudenom značajno poboljšana konstrukcija malolitražnog motora za naš Jugo. U motor je integrisan Bošov sistem za direktno ubrizgavanje benzina. To je bio prvi motor male zapremine na svetu sa ubrizgavanjem a ne usisavanjem smeše goriva i vazduha u cilindere.
Beogradskom Muzeju automobila je prof. Gruden poklonio Porše 924 u koji je ugrađen prvi motor na alkohol koji je on konstruisao za vreme naftne krize. Taj motor nije ušao u serijsku proizvodnju je se situacija oko snabevanja gorivom veoma brzo normalizovala. I pored 80 godina života, Dušan Gruden je još uvek veoma aktivan. Često na stručnim simpozijumma širom Evrope drži predavanja o automobilima i o budućnosti tih četvorotočkaša.
Kao vrstan „motorista“ dr Gruden se dugo bavio problemima smanjivanja štetnog uticaja izduvnih gasova na okolinu. On je odlično upoznat sa problemima koje u skoroj budućnosti očekuju konstruktore motora, pogotovo u evropskim fabrikama automobila. Na pritisak „zelenih“ i male grupice ljudi u Nemačkoj, okupljenih u jednom udruženju za tobožu „zaštitu okoline od automobila“– a imaju svega nešto manje od 350 članova, sudovi su na tužbe tog udruženja brzo reagovali. U većem broju gradova od 1. januara ove godine je ili totalno ili samo delimično, ograničeno na pojedine ulice ili područja grada, zabranjeno korišćenje dizel putničkih automobila sa motorima evro-norme E- 4 i E- 5.
Evropski parlament je nedavno otišao još dalje- očigledno sa ciljem da se korišćenje automobila sa tzv. motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, bez obzira da li se radi o motorima na naftu, benzin ili gas, što pre zabrani. Propisane su nove granice koncentracije ugljendioksida u izduvnim gasovima benzinskih motora koje se, kako tvrde ljudi iz Folksvagena, ne mogu tako brzo postići – a možda i nikada!
Protivnici automobila su začuđujuće brzo dobili podrške medija koji su i ranije, za možda zaista već nastale klimatske promene ali bez naučno fundiranih dokaza, kao glavnog krivca označili -automobile. Prema tvrdnji prof. dr Grudena publikovanog u njegovoj veoma zapaženoj stručnoj knjizi „Zaštita okoline u autoindustriji“ veći zagađivači od putničkih automobia su kamioni, brodovi, avioni, sama indusrija, elektro centrale na fosilna goriva itd.
U celoj tarapani oko izduvnih gasova, kako izgleda, jedino korisnici putničkih vozila koji kroz kupovinu milijardama evra finansiraju autoindustriju a preko PDV –dažbina i budžet države, nemaju svoj politički lobi. Političari su ih ostavlili po strani, a autoindustrija se pokazala nespremnom i nevoljnom da se odupre pokretu zabrane korišćenja vozila sa klasičnim motorima. Očigledni cilj protivnika vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem je protežiranje brze ekspanzije vozila na elektro pogon!
Prisećamo se jednog ranijeg razgovora sa prof. Grudenom u kome nam je rekao, da povećanje broja automobila na električni pogon ima samo onda smisla, ako se struja za punjenje baterija koje pokreću elektro motor u vozilu ne dobija iz nuklearki ili iz centrala na fosilna goriva nego iz obnovljivih izvora energije- a tih izvora još nema u dovoljnom broju.
Osim toga, ako bi se rapidno povećao broj elektro-automobila, postavlja se pitanje elektro mreže i da li postojeća mreža, bez velikih izmena i još većih investicija, može da izdrži ogroman broj sistema za brzo punjene baterija u milionima vozila. Pitanje je i gde postaviti te priključke? To je bar do u dogledno vreme, pogotovu u velikim naseljima sa brojnim višespratnicama, „nemoguća misija“. Zna se da ni u Nemačkoj ne poseduju svi vlasnici automobila kuće sa sopstvenim garažama. Najveći broj automobila –kada se ne koriste- stoje na ulicama gradova! Zaista gde ih tu priključiti na elektro-mrežu da napune baterije? Na dosadšnjim benzinskim pumpema? Njih je premalo za masu budućih elektro-vozila.
Profesor Gruden nam je svojevremeno kazao da su i u budućnosti moguće konstrukcije motora na benzin koje će ispuniti postavljene zahteve o minimiranju štetnih materija u izduvnim gasovima- ako se dodatno smanji potrošnja goriva što nije nemoguće. Po njemu, i dizel motori, povezani sa dodatnim sistemima katalizatora koji se već nalaze na tržištu, ili su pri kraju razvoja i nalaze se u fazi testiranja, moguće je smanjenje emisije azotnih oksida na razumnu meru koji su bili uzrok nedavnih zabrana, kako bi se i dalje koristio jedan od najefiksnijih motora današnjice – motor nemačkog genijalnog konstruktora Rudolfa Dizela.
Ubeđeni smo da će naš „ beogradski“ Užičanin, rođen u gradu na Đetini gde je proveo rano detinjstvo, stasao i sudirao u Beogradu a svoj radno-istraživački vek završio u Poršeu kao vrhunski automobilski stručnjak, ponovo biti u pravu. Isto tako kao kada je pre dvadesetak godina svojim mlađim kolegama koji su već nasedali na novinske priče da je sirova nafta na izmaku rekao, da su se i na početku njegovih studija daleke 1958.g. u Beogradu javljale tvrdnje da će nafte biti za još samo desetak godina. A evo sada, 2016 godine , je potvrđeno da je ima bar za još 30 do 40 godina –rekao je dr Gruden.
Zaključak iz njegovih kazivanja bi mogao bi da nafte ima, trebaju nam samo nove konstrukcije motora i pratećih sistema za eliminisanje štetnih supstanci iz izduvnih gasova kako bi se ispunili zahtevi zaštitnika okoline i strogi propisi po slovu zakona. Za savremenu nemačku industriju ni to ne bi trebala da bude „nemoguća misija“.
Poželimo profesoru dr Dušanu Grudenu još puno godina plodne saradnje sa mlađim stručnjacima na očuvanju i unapređivanju tekovina velikih pronalazača Avgusta Ota i Rudolfa Dizela koji su nam podarili dva u svojoj osnovnoj ideji i danas ne prevaziđena motora. Oni su pokrenuli ne samo automobile nego i čitav svet.
Sigurno će jednoga dana automobili na baterijski elektro pogon ili pogon pomoću tzv. „ćelija za sagorevanje“ gde se iz specijalnog tanka komprimirani vodonik dovodi u ćelije u kojima se jedini sa kiseonikom pa se dobija elektr. energija za pogon elektro motora u vozilu , zameniti današnje konstrukcije motora. Ali dok elektro-automobili dostignu brojku od danas u Nemačkoj oko 80 miliona automobila svih vrsta na naftu, benzin ili ređe na gas još mnogo vode će proteći Rajnom, Majnom, Elbom i Dunavom! Naravno i drugim evropskim rekama.
P. Rakočević