Ni nedelju dana nije prošlo od predsedničkih izbora u Crnoj Gori, a novi šef te države Jakov Milatović već je više puta izdeklamovao NATO agendu koju će dosledno da primenjuje: podržava nezavisno Kosovo, poštovaće i uvodiće sve sankcije Rusiji, optužuje Srbe za takozvani genocid u Srebrenici, aplaudira ulasku Finske u zapadnu vojnu alijansu…
© foto: Z. Šaponjić
Još nije ni zvanično preuzeo funkciju predsednika, još nije ni preuzeo fotelju od Mila Đukanovića, još nije ni zadužio pečat i predsedničku limuzinu, a već je štreberski i revnosno pojurio da, kao pokvarena ploča, svakodnevno ponavlja evroatlansku mantru.
Je li ovo iko očekivao?
Da budemo iskreni, teško da je iko očekivao da će Crna Gora posle velike pobede nad višedecenijskim autokratom da promeni državni kurs.
Teško da je iko očekivao da će u Crnoj Gori, kao zemlji koja je u čvrstom NATO zagrljaju, da se uopšte i razmatra otpriznanje Kosova.
Niko nije ni pomislio da će smena Mila označiti i zaokret zemlje prema drugim geopolitičkim polovima i da će iko zvanično da predloži ukidanje besmislenih sankcija Rusiji.
Niko nije verovao i da će novi predsednik koga su masovno podržali građani Crne Gore srpske nacionalnosti da se suprotstavi užasnoj zapadnoj paradigmi Srebrenice protiv Srba.
Ali, teško da postoji neko ko je prošle nedelje uveče, dok su Jakovljevu pobedu slavili masovno građani i svi opozicioni politički lideri, predvideo da će novi predsednik toliko ofanzivno i poltronski da se dan za danom sve više i eksplicitnije dodvorava zapadnim „gospodarima“.
Teško da je Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, mogao da pomisli da će Jakov, koga je podržao na predsedničkim izborima protiv Mila, samo nekoliko dana posle zatvaranja birališta da lupi žig Srbima da su počinili genocid u Srebrenici.
Teško da je iko očekivao baš ovoliki stepen udvorištva.
Bitka nije počela, a meci ispaljeni
Ne znamo da li je reč o zanesenosti, strahu, političkom neiskustvu, preuzetim obavezama ili ispunjavanju naređenja iz zapadnih kabineta, ali novi predsednik Crne Gore Jakov Milatović ispalio je sve svoje metke dok bitka još nije ni počela.
Već u prvoj, uvodnoj epizodi, otkrio je sve karte, izbiflao sve dobro naučene poruke, izbacio na talon sve adute, pokazao koliko mu je čvrsta politička kičma, dokazao da je dobro naučio lekciju, izrecitovao doslovno svima poznatu pesmicu…
I možda to tako i mora u situaciji u kojoj je Crna Gora. Možda i ne znamo koliki manevar uopšte imaju tamošnji političari, možda ne možemo ni da zamislimo koliko je ograničena sloboda odlučivanja vladajućih lidera u balkanskoj NATO zemlji. Možda ne možemo da dokučimo kako izgledaju prvi razgovori sa zapadnim ambasadorima…
Lekcija i za Srbiju
Ali, i na primeru velike pobede Jakova Milatovića i svemu što je sledilo, možemo da naučimo koliko je bitno kad država, kao što je Srbija, ima samostalnost i nezavisnost u ovom novom geopolitičkom ludilu.
Možemo na ovom primeru da shvatimo koliko je istorijski važno što država Srbija uspeva već više od godinu dana totalitarnog zapadnog rata protiv Rusije da očuva svoju politiku.
Možemo možda da razumemo koliko je danas, u vreme globalnog cunamija, teško Srbiji da se bori za odbranu Kosova i Metohije u okvirima svoje državne teritorije.
Možemo samo da naslutimo kako je igrati u ovom balkanskom grotlu, a ne ponavljati svakodnevno tačno formulisane poruke Lajčaka, Borelja, Hila, Eskobara.
Ne znamo da li je Jakov Milatović u prvih nedelju dana uopšte mogao, odvažnije, bolje, drskije i drugačije.
Znamo da je Srbija, u odnosu na tu evroatlantsku klaustrofobičnu zadatost, ipak zemlja koja na svetskoj šahovskoj tabli, može samostalno da povlači poteze. Da diše i igra.
Neka ti je srećno, Jakove!
Kome je moglo pasti na pamet, da netko opsjednut EUROPOM ( Europa sad ) moze biti drugo, do sluge zapada. Od strane onih koji su ga podrzali, nije učinjena ni najmanja greška. Biti će sigurno bolji od Mila Djukanovića, koji je za opće dobro morao pasti ! Koliko je presudan “ rad i utjecaj “ zapadnih ambasada, vidjelo se u momentu, kada je izvan svake logike i očekivanja, Andrija Mandić
ispao iz drugog kruga izbora. To je već bilo dovoljno, da se shvati, kakav će biti Milatović. Bilo bi isuviše ………….srušiti Mila i još dobiti pravog predsednika. Polako. Korak po korak…….. Autoru teksta uopšte nisu trebali “ slavopjevi “ na račun Aleksandra Vučića, koji više ne moze da dobaci ni do toga da ga mrzimo. On je veliki jadnik , za prezir i zaljenje. On sam niti šta moze da učini, niti šta čini. On je puki izvršioc onoga što mu se naredi. Zapad je izgradio u Srbiji, svoj, izuzetno jak sistem, upravljanja Srbijom. Sistem je od tzv. “ petooktobarskih promjena “ stao na noge, izgradivao se i usavršavao. U svemu tome, autori su bili i prisiljeni da ubiju premijera Djindjića, IZDAJNIKA – POKAJNIKA . Zbog svega toga, treba obznaniti i razbiti taj i takav sistem, kroz borbu protiv VELEIZDAJE I VELEIZDAJNIKA . Poseban problem jeste i pasivnost Patrijaha, kao da je i on uvučen u isto.
Какви су ово хвалоспеви АВ-у? Каква самостална политика Србије, какви бакрачи. Све је то договорено, фингирано, да изгледа како се АВ „лавовски“ бори како се власи не би досетили! Маните се таквих похвала, изгубисмо захваљујући његовој „мудрој“ политици 15 % највредније територије, у духовном и материјалном смислу! Јаков није бар лицемер, одмах је рекао шта има да каже и која му је политичка агенда. Од њега се ничему нисам надала чим сам прочитала његову биографију.
Да ли је неко од АВ-а чуо тачно дефинисан политички програм у вези Косова и Метохије? Он крије и тај француско- немачки захтев и изиграва мученка, који ето зарад Србије (?) мора све то да уради! Ма срам га било због свега што је учинио Србији, распродаје сва национална добра, задужио нас и отерао младе ван граница! И сад неко ту држи хвалоспеве његовој политици!? Ма хајте молим вас!!!
Не постоји никаква разлика између Вучића и Џејкоба. Обојица су НАТО глобалистичке марионете најгоре врсте. То што Вучић глумата када су у питању санкције према РФ је само тактика гутања жаба једне по једне. Мало би му превише било да призна „Косову“ и уведе санкције РФ у исто време. Руси се грдно варају у погледу њега као што су се опекли на Милу.
Џејкоб је иначе најодвратнији производ социјалног и личног инжењеринга млађанијех тупсона који мисле да се једе све што лети само ако прихвате све лажи и подлости које им се сервирају.
Монтенегрија је оно што њихове газде воле да кажу „посрнула држава“, НАТО протекторат чија је једина улога да Србију и Русију држи даље од Средоземља. Као и Вучић и Џејкоб је дефакто генетским политичким инжењерингом имплементирано страно ткиво од белосветских газда.
Узгред Александар Сорош, „пријатељ“ Вучића је добио ових дана неометан улазак у Бајденову (да ли) белу кућу. Паметном доста.
Naravno,kakve iluzije,kakvi bakraci.Igraci se postavljaju od znamo koga i onda ko veruje u dobro!?Obmana,ovde je sve tako.