Sredstvo za smirenje sa neželjenim dejstvom

Nemačka Vlada je u rekordnom vremenu donela nacrt zakona o suzbijanju terorizma. Taj zakonski paket nije samo simbolična politika, već može biti i opasan, smatra Kristof Riking.

Kaže se da je strah loš savetnik. Izgleda da je ipak u osnovi nacrta zakona koji je predočio nemački ministar pravosuđa Hajko Mas, ipak strah od terorizma. Nacrt predviđa da već izlazak džihadista iz zemlje, njihovo putovanje u Siriju ili Irak, bude kažnjiv. Osim toga, finansiranje terorizma trebalo bi da postane posebno krivično delo.

Simbolična politika

Novi zakoni su suvišni, oni bi trebalo da javnosti sugerišu kako savezna Vlada nešto radi protiv islamista. To je sredstvo za smirenje, ali sa mogućim teškim neželjenim dejstvom. Naime, tim nacrtom se Vlada opasno približava deliktu mišljenja. Ubuduće će čak i planiranje putovanja biti dovoljno za kaznu, mnogo pre nego što se počini neko konkretno delo. To je isto kao kad bi neko, ko planira da kupi Ferari, odmah bio kažnjen za prebrzu vožnju.

Osim toga, zakon je teško primeniti na one koji zaista nameravaju da počine neko zlodelo. Kako istražni organi da dokažu nekom simpatizeru nameru obuke u terorističkom kampu? Da li je dovoljno već putovanje u Tursku mlađih osoba muslimanske vere? Ili objavljivanje namere da se ode u džihad na socijalnim mrežama? Kako će policija utvrditi da li je takva najava ozbiljna? I to nije sve. Zakon o suzbijanju finansiranja terorizma je takođe čisti akcionizam. Već u Zakonu o spoljnoj trgovini kao i Zakonu o ekonomskoj razmeni već postoje jasna pravila. Umesto da se uvede još jedan zakon, bilo bi dobro da se preradi postojeća regulativa.

Borba protiv terorizma se vodi drugim sredstvima

Nemačka Vlada tvrdi da samo sprovodi u delo Rezoluciju Ujedinjenih nacija donesenu prošle jeseni, koja se odnosi na takozvane Foreign Fighters – strane borce. Ministar pravosuđa Mas je pohvalio brzo obavljen posao, ali brzina ne znači i kvalitet. Osim toga, Rezolucija se odnosila uglavnom na bliskoistočne zemlje koje su se često suzdržavale od krivičnog gonjenja džihadista.

Drugi primeri pokazuju, da nemačka Vlada ponekad baš i ne žuri. Još 2007. godine Komisija Evropske unije je podsetila Nemačku da bi u svoje zakonodavstvo trebalo da preuzme definiciju terorizma koju je dala EU. To bi istražnim organima zaista olakšalo posao. No, to se do sada nije desilo.

Nacrt je naišao i na žestoku kritiku u Savezu kriminalističkih službenika. Predsedavajući tog strukovnog udruženja, Andi Nojman, govorio je o „zanatskim greškama“, dodajući da je nacrt u stvari „kozmetičke prirode“. Vlada je, kako on kaže, napravila savršenu predstavu za publiku. Vlada bi, umesto novog zakona, morala doneti sasvim druge mere. Mora ulagati u policijski stručni kadar i u bolju opremu svih učesnika u istrazi. Ali to košta! Planirani zakoni su mnogo jeftiniji.

Kristof Riking

DW