Jedna od značajnih, nažalost i zaboravljenih, znamenitih žena naše istorije je i Katarina Milovuk, devojačko Đorđević, velika prosvetiteljka i dobrotvorka srpskog naroda. A bila je i prva Srpkinja koja je, početkom 20. veka, u vreme vladavine kralja Aleksandra Obrenovića (koji je i lično bio naklonjen ovom pitanju) od Uprave beogradske opštine tražila da je upišu u biračke spiskove. Potom je tražila pravo glasa za žene uopšte.
Rođena je 28. avgusta 1844. u Novom Sadu, a školovala se u Rusiji, pošto u to vreme u Srbiji nije bilo škola za više obrazovanje ženske dece. Početkom šezdesetih godina 19. veka diplomirala je na katedri za pedagogiju univerziteta u Odesi. Tečno je govorila francuski, ruski, nemački i engleski jezik.
Po završetku studija Katarina se vratila u domovinu gde je bila jedina visokoobrazovana žena. Državne osnovne škole za devojčice otvaraju se tek od 1857, a Viša ženska škola – 1863. godine. Ženska deca su morala da imaju i ženskog upravnika pa je Katarina Đorđević, sa samo devetnaest godina, postala prva upraviteljka Više ženske škole.
Koliko je bila uspešna govori i činjenica da je školom rukovodila narednih trideset godina, do penzionisanja. Njene učenice su bile prve obrazovane žene u Srbiji, a jedna od njih je i znamenita slikarka Nadežda Petrović. Uvođenjem predmeta pedagogike i metodike na čemu je insistirala Katarina Milovuk, koja se u međuvremenu udala, škola polako dobija stručni karakter tako da su devojke koje bi položile peti razred sticale kvalifikaciju za učiteljice osnovnih škola. O ugledu Katarine Milovuk i njene škole govori i činjenica da je čest gost bila i kraljica Natalija.
Veoma aktivna, nošena ogromnom željom da što je moguće više doprinese afirmaciji srpske žene, pokrenula je Katarina, 1875. godine, osnivanje Beogradskog ženskog društva i bila njegova prva predsednica. To je bilo prvo udruženje srpskih žena koje je, 1879, zahvaljujući opet njenom zalaganju, otvorilo žensku Radeničku školu za krojenje i šivenje odela i rublja, prvu te vrste u Srbiji. Time su od zaborava otrgnuti brojni motivi narodnog veza, naše veliko nacionalno blago, a više hiljada siromašnih devojaka su, završivši tu školu, obezbedile sebi egzistenciju.
Društvo je pokrenulo i svoj list „Domaćica”, najstariji ženski časopis u nas. Pod uticajem Katarine Milovuk 1882. otvoren je Pazar za prodaju proizvoda ženske radenosti, a zahvaljujući njenoj inicijativi širom Srbije se osnivaju podružnice ovog društva. Preko društva, opet, 1899. pokreće otvaranje Đačke trpeze za siromašnu decu i Dom starica 1900. godine. U mnoge zasluge Katarine Milovuk ubraja se i osnivanje Prvog ženskog muzikalnog društva 1889. godine
Koliko je bila humana i duboko odana srpskom rodu, pokazala je još u ranoj mladosti kada je, u vreme ustanka u Hercegovini, organizovala zbrinjavanje siročića, pomoć ranjenicima i postradalim porodicama, što je činila i pred kraj života, u vreme Balkanskih ratova.
Spisak pionirskih poduhvata Katarine Milovuk u oblasti prosvećivanja devojčica i žena u Srbiji, kao i primeri dobrotvornog rada, mnogo su duži od prostora u novinama za ovu priliku. Ali, možda je i ovo što je navedeno dovoljno da probudi interesovanje za ovu veliku Srpkinju, da skine bar jedan veo zaborava s njenog imena i dela.
Rođena na Veliku Gospojinu, umrla je na Krstovdan 1913. godine, ne dočekavši proslavu pola veka njenog prosvetnog i dobrotvornog rada, koju su joj s ljubavlju pripremale nekadašnje učenice. Njihov svečarski govor postao je u Sabornoj crkvi u Beogradu – oproštajni. Savremenici su zabeležili da je pratnja bila velika. Ispred kovčega je nošeno sedam odlikovanja visokog ranga, srpskih i ruskih, ali nije bilo nijednog venca. I na samrti je mislila više na druge nego na sebe: njena poslednja želja bila je da se taj novac upotrebi za školovanje siromašnih devojaka.
Istoričarka, autorka knjige „Spomenar – znamenite žene srpske”
Katarina Milovuk (Fotografije Vikipedija, Pixabay)
