Nisu u pravu oni koji prostituciju smatraju najstarijom ljudskom profesijom. Među drevnim ljudima informacija je bila na većoj ceni nego prostitucija, samo što su u osvitu čovečanstva, za razliku od prostitucije koja je ostala ista, informacione tehnologije bile drugačije. Na primer, prošle godine su na zidovima Spaso-Preobraženjskog hrama u Pereslavu-Zaleskom naučnici otkrili saopštenje iz 1174. godine o ubistvu osnivača Moskovske države, kneza Andreja Bogoljubskog. Informacija je dopunjena spiskom njegovih ubica i njihovim proklinjanjem. Spisak je bio izgraviran pored ulaska u hram. Svi koji su dolazili na službu mogli su se sa tim upoznati i pridružiti se proklinjanju. Kasnije je, radi interesa ko zna kakvih sila, taj spisak bio prefarban i ponovo je otkriven tek posle 841 godine od počinjenog ubistva. Do našeg vremena ruska istorija nije raspolagala punim spiskom zločinaca.
Dobro, i šta s tim? – verovatno ćete upitati. – Šta se promenilo za te zločince koji su otišli na drugi svet pre osam i po vekova?
Ne mogu dati tačan odgovor na to pitanje, no, ipak mislim da prokletstvo na njihovu adresu koje će ponovo početi da izgovaraju oni koji dolaze u hram, ima nekog značaja. Možda čak i za one koji danas žive.
Ovo što se radi danas u Srbiji oko patriotskih snaga, podseća na istoriju sa spiskom iz Pereslav-Zaleska. Patriote pokušavaju da upozore na ona dela koja se smatraju zločinačkim, ali se informacije o tome pažljivo “prefarbavaju”. Sa jedne strane to je jasno – Srbija polaže završni ispit pred pristupanje u Evropsku Uniju, gde se informacioni tokovi (kako je to i uobičajeno u oligarhijskim društvima) filtriraju kroz čvrsto stisnutu pesnicu silnika ovoga sveta. U ovom slučaju prostitucija i novinarstvo se ni po čemu ne razlikuju jedna od druge: ako ne budeš ispunjavao zahteve klijenta – umrećeš od gladi. To je jasna stvar i ona uzbuđuje malo koga u Srbiji, u krajnjem slučaju, bar dok traje zavera ćutanja koja je organizovana oko relativno male patriotske opozicije. Iako postoji mišljenje da je podržava značajan procenat Srba.
Uprkos svemu, Srbija predstavlja poseban slučaj. Veoma mnogo ljudi u toj zemlji seća se Džejmija Šeja – dirigenta informativne kampanje NATO pakta u vreme rata protiv SRJ 1999. godine. Tada je nad zemljom visio gluvi informativni poklopac i jedini ventil nalazio se u rukama tog Džejmija. U rezultatu toga, svet nije saznao istinu o bombardovanju ali je zato saznao mnogo neistina o Srbima. Njihova demonizacija je bila toliko efikasna da se njeni tragovi sve do danas mogu videti u Evropi. Mogu da zamislim kako su se osećali Srbi koji su se tada našli u takvoj situaciji. Zapadno društvo je spokojno, bez ikakvog razmišljanja o plaćanjima u budućnosti, unizilo čitav jedan narod i praktično ga oborilo na kolena.
To je upravo ono društvo u koje danas Srbe uvlači njihova politička elita. Zato treba shvatiti da informativna blokada srpskih patriota predstavlja samo preludij za povratak onog poklopca kojim je nedavno upravljao Džejmi Šej. Srbi ponovo moraju da kleknu na kolena, ali sada već zarad interesa sopstvene elite.
Možda zbog toga već danas treba srpsku informativnu politiku nazvati njegovim imenom? Jer onima koji je sprovode, uopšte nije strašno šta će o njima pričati kada prođe 841 godine od pristupanja Srbije Evropskoj Uniji.
Dmitrij Sedov
Fond strateške kulture
