Krajem jula 2026. godine pročitao sam tekst Jovana Bratića pod naslovom „Ideološka seča knezova na srpskoj Vikipediji“. U tekstu se javnost obaveštava da je Vikipedija strogo opomenula ili blokirala devet najproduktivnijih urednika i administratora srpske Vikipedije, zamerajući im rusofilske stavove. Zanimljivo, samo malo nelogično. Naime, pomenuta grupa blokiranih i strogo opomenutih ljudi je od početka rada na Vikipediji napisala više od 18.000 članaka i unela preko milion izmena u odrednice, a uz to stigla i da pomaže novajlijama i radi na smernicama projekta. Sve to nije moglo da se uradi za tri dana, već je zahtevalo vreme. Dakle, ako su ovi ljudi zbilja „rusofili“, kako je onda moguće da za sve ovo vreme to niko nije primetio.
I ne samo to: u naučnom tekstu pomalo rogobatnog naslova: „Preuzimanje upravljačkih struktura u samoupravnoj zajednici: kvalitativno poređenje hrvatske, srpske, bosanske i srpsko-hrvatske Vikipedije (Governance Capture in a Self-Governing Community: A Qualitative Comparison of the Croatian, Serbian, Bosnian, and Serbo-Croatian Wikipedias)“, objavljenom 26. aprila 2024. godine na jednom američkom naučnom sajtu, pokazuje se kako je „hrvatsku jezičku verziju Vikipedije preuzela mala grupa administratora koja je uvela krajnje desničarsku pristrasnost i otvorene dezinformacije“ što nije bio slučaj sa srpskom, bosanskom i srpsko-hrvatskom Vikipedijom. Ukratko, u ovom tekstu srpska Vikipedija je dobila pohvalu zbog svoje objektivnosti i profesionalizma. Pa ipak, ova činjenica očigledno nije smetala Vikipediji da nagradi hrvatske nacionaliste, dok je srpske profesionalce proglasila „rusofilima“, a zatim ih je blokirala.
Nakon Vikipedijine „seče knezova“ još tri člana srpske redakcije, iz solidarnosti prema otpuštenima, napustili su ovu organizaciju. Tako ih je, sudeći po Bratićevom tekstu, sada preostalo svega četvoro. I stvari će u tom pogledu biti samo još gore: između teksta na koji referišem i teksta koji upravo pišem, dva srpska urednika su predložila da se osnuje Bosansko-hrvatsko-crnogorsko-srpski arbitrarni komitet (BCMS Arbitration Commitee) koji će nadgledati rad pomenutih redakcija: ako se uzme u obzir da je srpska redakcija desetkovana blokiranjem njenih uglednih članova, mislim da je razložno pretpostaviti da buduće srpske odrednice na Vikipediji, a posebno one koje su identitetski osetljive, neće biti srpske. Drugim rečima: srpska Vikipedija najverovatnije neće više biti suverena.
Prividna objektivnost
Podstaknut ovim događajima obratio sam pažnju na neke odrednice Vikipedije na engleskom, koje se tiču srpske istorije. Recimo, Boj na Kosovu. Nekoliko stvari koje su mi zapale za oči: prvo, među učesnicima bitke, nasuprot Turcima a pored Srba, ravnopravno stoje i dve albanske plemićke porodice (Muzaka i Jonima), što je očigledno posledica potrebe da se trenutni protivpravni statusa Kosova „istorijski“ ojača, jačanjem albanske istorijske „relevantnosti“ i „kontinuiteta“ na Kosovu i Metohiji u srednjem veku. Istovremeno, srpsko prisustvo se namerno slabi i zato su u ovoj odrednici stvari postavljene tako da su sa jedne strane Turci, a sa druge vojna „koalicija“ kojom je komandovao knez Lazar.
Vikipedija je jedan od osnovnih izvora znanja za AI četbotove, a ta činjenica daje potpuno novu dimenziju „znanju“ koje se nalazi na Vikipediji
Hajde da sada pogledamo i citate: u spisku od 96 fusnota, primetio sam samo tri citata iz bibliografskih jedinica koja su objavljena na srpskom jeziku u Srbiji, dok su svi ostali citati iz literature objavljeni na stranim jezicima. Dakle, iako Boj na Kosovu između Turaka i Srba ima najveći značaj za srpski narod i utiče na stvaranje njegovog zavetnog identiteta, u odrednici na engleskoj Vikipediji praktično se ne koristi literatura iz srpske istoriografije. Pred nama se nazire surovi niz analogija: ovaj tekst, koji čitalac upravo čita, počinje blokiranjem i izbacivanjem srpskih urednika i administratora iz Vikipedije, nastavlja se izbacivanjem doprinosa srpske istoriografije na temu Boja na Kosovu, a sve to prekriva nasilje nad Srbima na Kosovu i Metohiju kako bi ono ostalo etnički čisto – albansko. I još jedna napomena: među 96 fusnota, samo dve se odnose na bibliografske jedinice nastale pre 1990. godine, dakle, pre građanskog rata u Jugoslaviji. Ako se zna da se tzv. „kolektivni Zapad“ u tim događanjima nije poneo baš neutralno, onda je vrlo razložno pretpostaviti (i bez Fukoove teorije diskrusa) da je i literatura o Boju na Kosovu nastala kao rezultat tih političkih interesa.
To pokazuje i ovlašna analiza jedne od najčešće citiranih knjiga u odrednici o Boju na Kosovu, a to je knjiga Kosovo: Kratka istorija Noela Malkolma iz 1998. godine. U Viki-odrednici koja je posvećena pomenutoj knjizi donosi se kratak pregled angloameričkih prikaza te knjige. Prikazi su uglavnom besmisleni, jer su potpuno nelogični. Evo i primera: jedan od autora prikaza tvrdi da je Malkolm pokušao da ne zauzima stranu u sukobu Albanaca i Srba, dok drugi autor, hvaleći knjigu, ipak daje jednu zamerku, a to je da Malkolm nije koristio arhive Srpske pravoslavne crkve. E pa, ako ih nije koristio, to je onda dokaz da svim stranama nije dao iste šanse, odnosno da je zauzeo stranu onih izvora koje je koristio. Ukratko, da je knjiga tendenciozna. Kako je onda mogla da bude pohvaljena? Pa zato što se u zapadnoj humanistici ne ceni objektivnost istraživanja, već spremnost da se posluži političkim interesima finansijera istraživanja.
A što se tiče „objektivnosti“ u odrednici o Malkolmovoj knjizi, evo još jednog zanimljivog primera. Na samom kraju odrednice – dakle, odvojeno od drugih stavova o knjizi – pominje se i reagovanje Dušana Batakovića. Jasno je da se ovom pozicijom Batakovićevo mišljenje unapred degradira. Ali hajde da na to kao zaboravimo i kažemo sebi: U redu, šta kaže Bataković povodom ove knjige?
Godine 2007, Bataković je napisao da je Malkolmova knjiga proalbanska. To je i logično i tačno, jer kao što smo videli Malkolm nije koristio arhive SPC. Međutim, autor Viki-odrednice, odmah iza Batakovićeve savršeno logične i tačne tvrdnje, dodaje sledeći komentar: „Bataković je bio kritikovan kao jedan od vodećih srpskih istoričara koji su tokom osamdesetih i devedesetih godina promovisali srpsku nacionalističku perspektivu u vezi sa Kosovom.“ („Bataković has been criticised as one of the key Serbian historians who in the 1980s and 1990s advanced a Serbian nationalist perspective regarding Kosovo“). Dobro, a šta je srpska nacionalistička perspektiva? To da Kosovo treba da ostane u Srbiji, što je sasvim u skladu sa međunarodnim pravom? Znači, svaki srpski istoričar koji od polazi od te međunarodnopravno ispravne činjenice jeste nacionalista, dok je Malkolm Noel objektivni istoričar, iako je preventivno izbrisao SPC iz svoje kratke istorije Kosova?
Idemo dalje: Vikipedija Batakovića predstavlja kao istoričara i političara, pri čemu ono „političar“ treba da suptilno sugeriše da je Batakovićevo naučno delo i mišljenje „zaprljano“ politikom. (Videli smo da to nije slučaj). Ali, ako se držimo dvostrukih imenovanja, zašto je onda u istoj odrednici Noel Malkolm (1956) predstavljen samo kao istoričar kada je sve do 1995. godine bio novinar. A taj podatak, ipak, nešto govori o njegovim minornim „naučnim“ kompetencijama, u poređenju sa vrhunskim srpskim istoričarima, kakav je, recimo, pomenuti Bataković (ili, recimo, jedan Dimitrije Bogdanović, autor Knjige o Kosovu iz 1985). Sem toga, možda bi čitaocima zainteresovanim za knjigu Kosovo: kratka istorija bio zanimljiv i podatak koji se ne navodi u toj odrednici, a to je da je Noel Malkolm trenutno predsednik Anglo-albanske asocijacije.
Istorija po četbotovima
I tako dolazimo do pitanja o tajmingu i političkoj orijentaciji Vikipedije. Zašto je to pitanje baš sada toliko važno? Odgovor je jasan: zbog veštačke inteligencije. Naime, Vikipedija je jedan od osnovnih izvora znanja za AI četbotove, a ta činjenica daje potpuno novu dimenziju „znanju“ koje se nalazi na Vikipediji. Bez veštačke inteligencije, Vikipedija je bila uticajan izvor „znanja“, ali je i dalje bila samo jedan sajt među drugim sajtovima. Dakle, postojala je mogućnost da se o nekoj stvari obavestimo i na drugom mestu.
U digitalnom dobu istina nije urezana u kamen, nego se nepekidno menja u korist onoga ko ima moć da je menja. Srbija tu moć trenutno nema
Međutim, ukoliko AI četbotovi zaista postanu dominantni izvor „znanja“, upijajući u sebe Vikipediju i druge slično orijentisane sajtove, tada će to „znanje“ postati jedino „znanje“, jer će ljudi surfovanje po sajtovima gotovo u potpunosti zameniti poverenjem u AI četbotove, koji će takođe imati svoju političku orijentaciju. Da je taj proces prelaska „Vikipedija-znanja“ sa Vikipedije na AI četbotove u toku govore i podaci po kojima je poseta Vikipediji između 2023. i 2025. opala za 23 odsto. Sem toga, treba uzeti u obzir još jednu činjenicu, a to je unutar-američki ideološki sukob. Taj sukob se prenosi i na Vikipediju, pa sada nije više čudno što se u samoj Americi prave istraživanja koja pokazuju „levu“ političku orijentaciju Vikipedije. Najzad, u istom ovom kontekstu treba spomenuti i izjavu njenog suosnivača Larija Sengera. On je primetio da je Vikipedija rano prepoznata kao propagandno sredstvo i da je nedostatak upravljačke strukture omogućio da se u oblikovanje njenog sadržaja uključe i „akademske“ institucije kao što je CIA.
Događaji oko Vikipedije kojima sam započeo svoj tekst, kao i analiza odrednice o Boju na Kosovu na engleskom, pokazuju da ne treba biti naivan i verovati da će neki (prividno) transnacionalni entitet obezbediti objektivno znanje do koga će se dopreti jednim klikom miša ili dodirom jagodice prsta. U digitalnom dobu istina nije urezana u kamen, nego se nepekidno menja u korist onoga ko ima moć da je menja. Srbija tu moć trenutno nema, a kada je u pitanju Vikipedija i četbotovi koji se hrane „znanjem“ iz Vikipedije tu moć sasvim sigurno još dugo neće imati.
Ako smo narod i ako smo država, onda bi trebalo da ovu istinu shvatimo vrlo ozbiljno, ali bez preteranog resentimana ili očaja. Očigledno je da moramo da obezbedimo sopstvenu digitalnu prezentaciju činjenica vezanih za naš nacionalni identitet. Ukoliko to ne učinimo, vrlo je moguće da ćemo u bliskoj budućnosti sopstveni identitet, sopstvenu kulturu i sopstvenu istoriju saznavati gotovo isključivo preko digitalnih platformi koje nam neće biti naklonjene, što će se, naravno, odraziti i na sadržaj „znanja“ o nama samima, a konsekventno tome i na način na koji posmatramo sami seb
