Ne znam za vas, ali ja, jednostavno, nisam mogao da propustim celodnevni rijaliti Vuk, tri jareta i 1000 policajaca. Ne mogu da kažem praseta, jer – može da se uvredi određena verska populacija. A ja to zaista iskreno ne želim.
UMESTO TEŠKE REČI – PRAVAC
Dakle, rijaliti je emitovan na jednom od kanala Pinktrovićeve propagandne mašinerije, koju je nedavno, jedna ozbiljna turska kompanija htela da otkupi za 400 miliona evra. Nekadašnji julovac, kum ministra Julina je ponudu glatko odbio, opijen onim što se zove moć, nesvestan da ona ne traje do veka.
Pravo „iznenađenje“ za mene bilo je apsolutno odsustvo vodećeg jastreba u borbi protiv balijsko-ustaških snaga koje žele da pokore Srbiju, Dragana J. Vučić(ević)a. U celodnevnom bratsko-jedinstvenom programu, tokom kog se reporteri Pinktrovizije nisu javljali samo iz čaše vode i sa šahovske table, nije se video ni trag čoveka koji je u svojim novinama izjednačavao Vučićevog gosta sa liderom ISIS-a ili barem bliskim saradnikom Al Kaide.
Umesto njega, u kombinovanom prenosu gledali smo Sarapu koji je ceo dan proveo u studiju suva grla, uz toliko miroljubivih gostiju, što se odrazilo na njegovu napadnost. A gosti su se smenjivali… Pa reprizirali… I svi su mi objašnjava kako je Reformator Veliki (poznat i kao Aleksandar Vučić) danas odigrao sjajno, mudro politički i šta ti ja znam kako sve ne. Fantastično spinovanje.
Posle toga su u studio navalili razni provladini analitičari Anđelkovići i Raduni, koji su zvučali tako miroljubivo i mudroserno, da mi je Zoran Panović, urednik dnevnog lista Danas bio sumnjivo ratoboran.
NEGO ČEMU 1000 POLICAJACA?
Ceo dan smo slušali kako smo pokazali da smo dobri domaćini. Naslušasmo se kako je neko nekog dočekao kamenom, a mi njega hlebom i solju… Bilo je tu još kojekakvih bljutavih i nemaštovitih rečenica osmišljenih u nečijem kabinetu.
Imali smo priliku da gledamo kako su naši gosti skidali kravate, jeli pogaču i so, kako su se smešili, hodali bezbrižno po Knez Mihajlovoj, sedeli u „poznatom kafiću“ uz kiselu vodu i pesmu pokojnog Kemala Montena „Sarajevo ljubavi moja“… Gledali smo i kako su naši gosti sve zajedno sa Reformatorom Velikim otišli na Kalemegdan (bez Ivice Dačića, za svaki slučaj) gde su odigrali partiju šaha… Zna se ko je dobio…
Nego, da ja vas pitam: čemu 1.000 policajaca koji su čuvali Bakira, Mladena i Dragana?
Ako su naše komšije uvek dobrodošle, ako je naš čovek iz naroda dobar domaćin, ako smo obećali (pardon, ako je On obećao) da gostima dlaka s glave neće faliti… Čemu 1.000 policajaca?
Ko je mogao da pravi sranje? Ko je mogao da izazove napad na naše goste? Možda ona snaga koja je pre nekoliko godina pravila sranja po Beogradu? Molim vas, budimo ozbiljni… Šef je naredio da nikom ne fali dlaka s glave. Tako je i bilo.
Uostalom, da se kladimo: Bakir da dođe za mesec dana u Beograd bez najave i bez pratnje – niko ga neće prepoznati. Neće mu ni obezbeđenje trebati. Kao što niko nije prepoznao Vučića u Vašingtonu.
A DA LI NAM JE TREBALA TROJNA POSETA?
Da. Dok se posećujemo, dobro je.
Dok se posećujemo, dotle razgovaramo o poslovima. Što smo inače, i bez političara veoma dugi niz godina radili.
I da se razumemo: dobro je što ta priča „oni nama majku četničku, a mi njima majku balijsku“ nije prošla. Baš kao što se nadam da ona priča sa „majkom ustaškom“ neće proći. U tom „ozračju“, iskreno se nadam da će Reformator Veliki pozvati Kolindu Grabar Kitarević u goste u Beograd. Samo da bih sutradan mogao da pogledam naslovnu stranu Informera i da se od srca nasmejem. Kao što se smejem današnjoj naslovnoj, na kojoj se priča o partiji šaha. A ne o teroristi ISIS-a.
Prostor na kom živimo i koji je sad podeljen na neke beznačajne satelit države je prostor na kom se može čudo napraviti. Dajte da radimo. Bez političara. Oni su potpuno nepotrebni.
Jedino što svi moramo da shvatimo je – da je potpuno nevažno da li se ja krstim, neko tamo krizma, a neko drugi klanja, ili radi nešto četvrto. I da je bitnije kako će živeti oni koji ostaju iza nas. A ne mi.
Aleksandar Bećić
Kolumnista
