„Srpska majka“ koja je prikazana na ratnoj fotografiji Žorža Skrigina najveći je simbol stradanja i istorije našega naroda.
Simbol stradanja u Drugom svetskom ratu Kozare i Potkozarja, kao i cele Jugoslavije, svakako je fotografija Žorža Skrigina, načinjena na Kozari, januara 1944. godine. Na fotografiji se nalazi Kozarčanka, Knežopoljka, Milica Tepić sa sinom Brankom na leđima, i kćerkom Dragicom.
Zbog opšte cenzure na internet nebu, Nacionalist možete pratiti i na sledećim mrežama:
1. Vkontakt
2. Telegram
3. Instagram
4. Twitter
Majka Milica Tepić sa svojim sinom Brankom na leđima i kćerkom Milicom beži od razjarene ustaške sile. Njen muž Branko je ubijen. Kuća i imanje spaljeni. Ostala je samo ona i dvoje nejake dece. Tri godine posle rata umrla je od tuge.
Ta priča o srpskoj majci ponovljena je još stotinu i stotinu puta. Nije bilo tog rata u kojem srpska majka najveći simbol čistote, požrtvovanja i ljubavi nije stradala. Smerna, ljubazna i nikada osvetoljubiva ona je obasjavala svetlo novoga puta i bolje budućnosti.
Izuzev najveće ljubavi svoje dece ona nikada nije bila pohvaljena, nagrađena, stavljena na pijedestal slave.
To su bili neki drugi. Ne bi ona to ni htela.
Skrigin je slikovito opisao kako je nastala ova fotografija:
- Januarsko zubato sunce diglo se dosta visoko kada smo dobili obaveštenje da krenemo prema Knežopolju…Gostoprimivi Kozarčani hteli su da nam olakšaju ovu ofanzivu, pa smo dobili čak i konje za jahanje…Zajedno sa nama kretao se i veliki zbeg. Svi su oni bili natovareni stvarima potrebnim za duže vreme. I kada smo sišli u Knežpolje, video sam jednu ženu koja je išla izolovano od ostalih. Ona je vodila jedno dete za ruku, a drugo joj je bilo privezano na leđima, osim deteta, nosi i neophodne stvari za odbranu od zime i duže ofanzive. Tu su bili: jorgan, torba sa hranom, pa čak i lonci. Jašući pored nje čekao sam priliku da je bolje snimim…Otrčao sam dvadesetak metara ispred nje i legao u travu, čekajući da naiđe. Duboko zamišljena ona se približavala, držeći i dalje ruku na licu. I konačno izraz koji sam hteo sa snimim, bio je ispred mene.
Kada je Skrigin pitao Milicu gde se zaputila, ona mu je odgovorila:
- U prvoj su mi muža ubili, sad su i kuću spalili. Eh da mi nije ovo dvoje, znala bih ja kuda.
Dokle ce da bezi srpski narod o od koga vise da bezi nalazi se na svojoj teritoriji od pamtiveka pitanje svih pitanja .