Daleke 1991. godine, moja žena sa njenom sestrom spremala se na manifestaciju protiv Mihaila Gorbačova i pisala je parolu „Dole politički impotentni“. Ja sam im savetovao da jednostavno napišu „Dole impotentni“. To bi više odgovaralo interesima mnogih ruskih žena. Moje dame su se uvredile i motale su se sa svojom krpom ceo dan po Moskvi u hrpi isto tako nenormalnih.
Potom se pokazalo da stvar nije tako smešna i te epizode sam se setio dok sam čitao intervju ljudi koje mnogo uvažavam – fotografa Dragoljuba Zamurovića i doktorke Desanke Radunović.
Kao uopštena publikacija tog intervjua, stoji fraza: „Elita“sastavljena od neznalica sa lažnim titulama, uništila je sistem vrednosti u Srbiji: Omladina to ne treba da toleriše“.
Oba autora vatreno podržavaju proteste mladih u Beogradu i smatraju da takvi protesti daju nade za promenu na bolje. Desanka Radunović čak se seća da, kada su slični protesti nosili parolu „Ostavka“ (imala je u vidu S. Miloševića) demonstranti su dobili željeno. Istina, na smenu Miloševiću sada su došli njegovi sledbenici, što je nju veoma razočaralo. Iako, po mom mišljenju, ti „sledbenici“ baš i ne podsećaju na Miloševića. A u socijalno-ekonomskoj politici predstavljaju njegovu suprotnost. Tako loše kao danas, Srbi nisu živeli čak i u najtežim godinama vladavine S. Miloševića.
No, ni jedan autor nimalo nije zbunjen tim što omladina izražava konkretno nezadovoljstvo neprihvatljivim nivoom života, međutim, ne nude nikakvo rešenje. NJima je dovoljno to što su se pojavili znaci preporoda građanskog protesta.
A ja bih voleo da znam, a šta će biti dalje? Jer parola „Dole!“ će dovesti samo do smene vlasti, bez smene sistema. Srbija je stala na put „tržišno-demokratskog“ razvoja i smelo korača po njemu pravo u EU. Tamo je čeka društvo istih takvih bitangi, koji su u svojstvu bonusa već dobili etiketu „člana EU“, kome su zaboravili da prilože paket sa socijalnim davanjima.
Zbog toga hoću da shvatim: da li se protesti sprovode protiv toga ili protiv nečeg drugog?
Ne mogu da se saglasim sa prostim receptom Desanke Radunović, koja shvata da srpsku mladinu nikakve lepe perspektive ne očekuju kući i preporučuje joj da putuje u potrazi za srećom u inostranstvo.
Ne sme se zaboravljati da je Bog zaveštao da se živi na svojoj zemlji.
Mene u toj priči više privlači nešto drugo. Oba autora se zalažu da se protesti prošire i pretvore u veliku političku silu.
No, za mene su u ovim događajima vidne samo dve varijante.
Ili će početi proces smene Aleksandra Vučića sa potpuno prodatim političarem koji će sedeti u džepu SAD (kao u Ukrajini);
Ili je to zaista spontani protest haotičnog karaktera. U takvom slučaju na vlast može doći politički avanturist koji će gurnuti zemlju u haos.
Politički pokret mora imati tačnu artikulaciju. U drugom slučaju on postaje izuzetno opasan zbog svoje anarhističke unutrašnjosti. Za sada srpska omladina nema vođu sa jasnim programom. No, čim se on pojavi, shvatićemo o čemu se radi.
Može li se omladina uputiti po ispravnom, nacionalno orjentisanom smeru? Teoretski – može. Međutim, ja ne verujem da se ta misao u Srbiji može ovaplotiti u praksi. Sve političke partije u Srbiji su stale na tržišnu osnovu i intenzivno prodaju i trguju.
U zemlji nema nacionalne nezavisne partije. Zato prozapadnih i proameričkih ima u velikom asortimanu.
Srpski narod je na raskrsnici i u zavisnosti od toga za kim će on poći, odigraće se ili preporod njegove nacionalne samosvesti ili će se on raspršiti na istorijskom prostranstvu.
U međuvremenu, do pojave parole «Thank you America» srpska omladina može s uspehom pisati na svojim plakatima „Dole impotentni“. To je, u krajnjem slučaju, jasnije.
Dmitrij Sedov
www.fsksrb.ru
Pa znate, ima jedna razlika u karakteristikama ruskog i srpskogm političkog rasturanja zemlje i povezanosti sa seksualnom aktivnosti građana.
U Rusiji je nesposobnost suprotstavljanju neprijateljskim aktivnostima i nametanja i sprovođenja nacionalnog interesa i stava predočena kao politička impotencija jer su se Ruskinje tokom seksualnih aktivnosti susrele samo sa onima koji mogu ili ne mogu. Ali, specifičnost Srbije, u odnosu na Rusiju, je da naši nesposobni političari uglavnom mogu ali su, koliko moralno i nacionalno toliko i seksualno dezorjentisani pa tako naše parole mogu da budu samo – Dole pederi.
I na kraju ozbiljano – Slažem se s Vladinim komentarom i nije mi jasno na osnovu kojih pokazatelja autor teksta daje prednost Vučiću nad bilo kojim drugim kandidatom. Da bi čovek bilo šta mogao da uradi mora da se pokrene, da napravi prvi korak. Tako je i sa narodom. Rušenje Vučićeve politike je taj prvi korak, i to džinovski jer ga čini diktaturom i bedom vezan narod.
A vi Rusi bi mogli malo ozbiljnije da se pozabavite politikom na Balkanu. Događaji u Crnoj Gori idu u prilog tvrdnji da ne procenjujete situaciju ispravno.
Мени је јасно да је за Русију боље да задржи неко присуство и утицај у Србији званично подржавајући неког ко је уништава за рачун запада (Вучића), него да буде принципијелна и нема их (јер у политици се ништа не даје за џабе, и за подршку Вучић сигурно мора да се одужи). Са становишта Русије, могло би бити горе од Вучића. Не и са становишта Србије. То би званична Русија требало да има на уму, и да пази да у интересу дневне политике не науди истинском и много битнијем савезнику у Србији, њеном народу, јер би то могло много више да кошта него да користи. Критиковање народа који протестује због тога што је изигран и понижен, што у сопственој земљи нема ни садашњост ни будућност, не само да није исправно, него може бити врло штетно за углед, а тиме и дугорочне интересе Русије у Србији.
Можда ће аутор видети више ако отвори очи? Писати у Србији да је онај ко је у сваком погледу уништава „мање зло“ од неког хипотетичког највећег, и давати то као „разлог“ да се против тога не протестује и тражи нешто боље, је увреда свих оних којима је до ње стало, укључујући демонстранте. Треба, дакле, из страха да не буде „још горе“ да ћутимо док Вучић уништава, срамоти и понижава целу земљу? Другим речима, Вучић је, чак и такав, по аутору најбоље што Србија има. Пробај још једном, Дмитриј, леба ти – сигуран сам да можеш много боље…