U prepunoj sali Privredne komore Srbije, Udruženje novinara za poljoprivredu Аgropress, organizovalo je konferenciju pod nazivom „Srpska poljoprivreda nakon poplava“, pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, a uz podršku Privredne komore Srbije. Sponzori Konferencije su Dekalb hibridi i Generali Srbija osiguranje.
Goran Đaković, predsednik Agropressa, zahvalio se ovom prilikom suorganizatorima skupa i sponzorima, kompanijama Đenerali Srbija i Monsanto Srbija, koje su inače ovih dana dale značajne donacije poljoprivrednim proizvođačima u ugroženim područjima. Đaković je ovom prilikom naglasio da su poplave najviše pogodile poljoprivrednu proizvodnju, procene su da se radi oko 500 miliona evra štete, pritom treba imati u vidu i izgubljenu dobit i izgubljena tržišta pa se samim tim šteta značajno povećava. Da li je sve ovo moglo biti predupređeno i kako preduprediti ovakve stvari u budućnosti, na ovoj konferenciji ćemo potražiti odgovore. Đaković je naglasio značaj pravovremene i redovne informisanosti poljoprivrednika i pozvao sve proizvođače da ni po koju cenu ne koriste proizvode sa poplavljenih područija jer su oni opasni po zdravlje ljudi i ugrožavaju sve vidove biljne proizvodne.
U radu Konferencije učestvovao je i državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Željko Radošević. Prvi rezultati analiza poplavljenog zemljišta su ohrabrujući, a prema trenutno raspoloživim podacima, presejavanje će biti moguće na 15 do 16 hiljada hektara.“Ti podaci nisu konačni, a u ovom trenutku je prioritet da se što pre obezbedi potrebno seme i ostali repromaterijal za do sada evidentirane površine kako bi poljoprivrednici mogli da obnove proizvodnju u agrotehničkim rokovima, odnosno do 1. jula“, istakao je Željko Radošević.
Ranije iznete procene pojedinih stručnjaka da je direktna šteta u poljoprivredi oko 500 miliona evra, Radošević nije želeo da komentariše, istakavši da Ministarstvo poljoprivrede u ovom trenutku intenzivno radi na prikupljanju podataka sa terena i dobija preliminarne podatke od lokalnih samouprava.
Radošević nije izneo konkretan podatak, ali je dodao da je šteta od poplava u poljoprivredi od 35 do 40 odsto od ukupnih šteta od poplava. On je pozvao i sve donatore da pomognu ugroženim poljoprivrednicima tako što će obezbediti semena pre svega ranih hibrida kukuruza i soje.
Ukazao da su do sada spremne količine za obnavljanje proizvodnje na 11.000 hektara kukuruza i 2.270 hektara soje, svo seme je ““non GMO”“ i očekuje se da će njegova distribucija početi u narednim danima.
Sekretar Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu Privredne komore Srbije, Nenad Budimović je naglasio da su poplave pogodile sektor koji je vodeći u privredi Srbije. Nacionalna asocijacija privrede je na vreme reagovala i uz saradnju privrednika pokušala da pronađe rešenje za teškoće koje su nas snašle od elementarnih nepogoda. Po njegovim rečima ulažu se napori kako bi se obavila setva na površinama gde se povukla voda, ali su u toku i pripreme kako bi se obavila i jesenja setva. Po njegovim rečima sad je cilj da se obavi setva na površinama gde do jeseni mogu stići usevi i da se nabavi dovoljno hrane za životinje
Fedor Miladinović stručnjak u kompaniji Monsanto koji na našem tržištu plasira hibride kukuruza Dekalb, smatra, da se u zavisnosti od parcele do parcela i uslova koji su tokom poplave vladali može izvršiti presejavanje parcela hibridima iz FAO grupe 3623 i 4025. Prema njegovim rečima ovaj posao bi trebalo završiti do kraja juna. Gospodin Miladinović, savetuje poljoprivrednike radi obezbeđenja dovoljne količine stočne hrane da zaseju površine hibridima kukuruza namenjenim za proizvodnju silaže.
Prema onome što se moglo čuti na konferenciji, a što je i stav stručnjaka, kukuruzu preti značajnija pojava bolesti među kojima su gaf kukuruza pa se može očekivati bolest ludi vrh.
Zamenik generalnog direktora Generali Srbija Dragan Filipović, istakao je da se problemom poplava u razvijenim zemljama ne bavi država nego osiguravajuće kuće. Razlog ovakvo činjenici je da se u razvijenim ekonomijama više od 90 % proizvodnje osigura, dok je to u Srbiji na nivou od 2 %. Gospodin Filipović je ovom prilikom istakao da će kompanija Đenerali Srbija isplaćivati premije osiguranja u najkraćem mogućem roku i da su već započeli sa tim poslom. On se ovom prilikom založio da država osiguravajuća društva i druge institucije ubuduće rade više na obrazovanju celokupnog stanovništva, u smislu neophodnosti osiguranja proizvodnje, ali i imovine.
Prof. dr Brana Radenković Damnjanović istakla je da je pogrešno puštati volontere gde je potrebna asanacija terena, ona je ovom prilikom poručila na takve terene trebaju ići samo stručno obučeni ljudi, na čemu se godinama radilo.
Nebojša Momirović, govorivši o proizvodnji u plastenicima i staklencima, naglasio je neophodnost visokog nivoa kontrole proizvodnje i da država ne bi trebala da daje podsticaje za podizanje plastenika i staklenika u područja gde nisu sprovedene mere za sprečavanje poplava.
Zoran Radosavljević, direktor veterinarsko, poljoprivredne škole u Svilajncu istakao je da na je teritoriji ove opštine poplavljeno oko 7.000 ha od čega je 50 odsto zasejano kukuruzom. U toku poplavnog talasa Svilajnac je ostao bez više od 3300 domaćih životinja. Njima je trenutno 100 t sena neophodno 50 tona kukuruza u zrnu i koncentrata. Prema njegovim rečima nastavu školi se održava redovno ali u otežanim okolnostima.
Rodoljub Živadinović, predsednik Spos-a, istako je da je prošle godine, na bagremovoj paši prikupljeno 3035 tona meda, dok ga ove godine neće biti više od 300 tona. Ako računamo vrednost po otkupnoj ceni meda, gubitak je oko 10,1 miliona evra. Gubitak je bar duplo veći, jer pčele na tri četvrtine teritorije Srbije nisu sakupile ni med za svoje potrebe, te moraju da se hrane.
Predlažemo ministarstvu poljoprivrede da čini sledeće: Da hitno isplati već planirane subvencije pčelarima za 2014. godinu, ako je moguće do kraja juna, kako bi pčelari mogli da prihrane pčele i spasu ih od gladi u celoj Srbiji. Da nam pomogne da se veterinarska zaštita pčela i prateći zakonski propisi usklade sa efikasnijom, operativnijom i jeftinijom, po modelu iz EU.
U mnogome smo se usaglasili sa upravom za veterinu, napredak u odnosu na pre godinu dana je astronomski veliki, ali neke stvari i dalje poskupljuju srpsku proizvodnju meda (procedura selidbe, visoke takse…), i naš med čine nekonkurentnim na evropskom tržištu, potpuno bez razloga.
Da nađe način da se u ovoj godini elementarne nepogode, registrovanim pčelarima sa komercijalnim rpg pomogne makar sa simboličnom količinom šećera iz robnih rezervi, da spasimo pčelinje zajednice, i očuvamo njihovu snagu za iduću godinu.
Da se što pre objavi u službenom glasniku najavljeni pravilnik o povraćaju dela sredstava za nabavku pribora i opreme, zarad očuvanja razvojnih potencijala pčelarstva u funkciji rasta izvoza meda narednih godina.
Da se podsticaji za pčelarstvo u 2015. godini podignu sa sadašnjih simboličnih 500 dinara na makar 750 dinara po košnici.
Svetlana Kovacević, glavni i odgovorni urednik у Agrobiznis magazin
