Na Veliki petak sam se suočio sa činjenicom da su i Srbi sačuvali zdrav razum u globalnoj pandemiji straha. Na liturgiji u podunavskom selu Krčedinu svet je stajao na pristojnoj (da ne kažem propisanoj) udaljenosti i potpuno se koncentrisao na poruke o Velikom stradanju sina Božjeg.
U crkvi u rekonstrukciji, uglavnom mlađi svet. Atmosfera kao na brodu na koji se nisu ukrcali putnici s mišlju kako će plovilo potonuti. Ne može prestati plovidba zbog „Titanika“. I – ima valjda nešto iznad „struke“ koja nam se svaki dan obraćala svojim nagađanjem i neznanjem. Ako ne bi bilo Nešto što je od toga veće, onda ljudski život zaista ne bi imao smisla. Istopio bi se u strahu.
Taj nastup stampeda epidemologa i/li virusologa na TV-ekranu je samo otelotvorenje one sumorne Vorholove poruke čoveku informativnog kapitalizma „da će svako imati svojih 15 minuta slave“. Jer je „slava“ važnija od života. Neka „struka“ zaposeda TV-dnevnike, neka se gura u rijalitijima, neka juri loptu, neka spektakularnom pojavom podržava loptaše, a neka juri nepoznatog virusa. Uvek svi su tu da pokažu da su najbolji.
A odavno je Branko Ćopić govorio da je najbolje na svetu raspoređena pamet. I kad bi na nekoj livadi izveli sve pameti ovog sveta i rekli ljudima da sebi izaberu najbolju, svaki bi (a i svaka struka) izabrao baš svoju. Tako je i COVID-19 je pokazao svu bedu nauke.U društvu bez Boga nauka je trebalo da bude „zelena grana“ koja bi održavala ljudsku Nadu živom. Veština teoretisanja je trebalo da sahrani veru. Ali, to je zabluda. Velika zabluda! Jer teoretičar, na kraju, nema ništa drugo do veru nekih ljudi. I školu, koja izabrane među njima divinizira u sekularnom svetu.
Dobro, sudbina prosvetiteljstva je široka tema… Ali, očiglednost je kako je posle svih velikih dostignuća medicine jedan virus, čiji je učinak na ljude realno slabašan – džaba su ga poredili sa kugom i tifusom – naučnike pretvorio u ljude „diktiranih mišljenja“. Jedino su znali „šta treba da se kaže“. Jedno je „struka“ rekla u Švedskoj, drugačije ona iz Belorusije, u početku se podržavala kineska „struka“ a onda je iz Vašingtona oglašena za „podmetača“ virusa, ali Peking na to nije ćutao „zna se ko je podmetnuo virus“… A tek naša „struka“!
Naša struka se hvalila kako ima „najbolje, ma ne samo najbolje ovde, što da ne kažemo među najboljima na svetu“. Nije zabranjeno samohvalisanje. Uostalom to rade sve „struke“ svo vreme. A čitavu sliku ekspertskog neba upotpunjuje činjenica da „strukom“ komanduje jedan samouki inženjer (upisao prava na Harvardu, pa dogurao do pola), zaljubio se u ono što se u naše vreme zove IT i s drugovima – stvorio „Majkrosoft“.
Kad je taj rad Vilijama Henrija Gejtsa III procenjen vrednijim od rada 100 miliona Amerikanaca, on već nije mogao da sakrije kako ne ume da „Majkrosoftova“ dobra zaštiti od virusa. Pošto njega, očigledno, interesuju stvari o kojima ništa ne zna, bacio se na – prave viruse. Znatiželja koja je za svako uvažavanje! Kad bi ostala u ravni ljudskog morala.
Još nije saznao da su virusi u prirodi nedostupniji mogućnosti ljudskog uma nego oni koji se muvaju po kompjuterima, ali je rešio da bude, bar, prorok. Božji, Satanin nije važno u bezbožničkom društvu. Važno je da zna rešenje. Konačno. Znao bi i da izračuna koliko bi to svet trebalo da plati a da uloženi „filantropski“ kapital rodi – ekstraprofit. Ali, to je sekundarno. Primarno je da se svi plaše i slušaju.
Kao u svako doba straha, uspeo je da „stvori“ do juče nepojmljiv broj „vernika“. Nije on prvo lažno božanstvo u istoriji kome je to uspelo. Samo svet dosad nije bio tako globalno povezan. I Bil i Melinda Gejts su stali na čelo kolone raspamećenog sveta a koji treba privesti – cilju. „Zlatno tele“ se ovaj put zove – vaccine. Ovoj priči je važno dodati i da je Melinda do „vakcinoborne struke“ stigla tako što je „diplomirala na računarskoj tehnici i ekonomiji na Univerzitetu Djuk i magistrirala biznis na istom univerzitetu“. Viruse je valjda jurila u siva povečerja.
Iako, kako je otkrio privatni lekar Bila i Melinde Gejts, njihovo „nijedno od troje dece nije vakcinisao“. Jer, „bila su to zaista divna deca, pametna i živahna, a on (prorok Bil, dakle) je rekao da su u redu takvi kakvi su i da im vakcine ne trebaju“. Eto. Naučno dostignuće par excellence.
Zato su valjda našli i direktora Svetske zdravstvene organizacije, čija su medicinska znanja kao i njihova. Amaterska. Amaterska struka drma svetom! Ali, kad ovo kažem, ne potcenjujem. Naprotiv. Kad bi bilo prostog ljudskog poštenja, sve Bilove ovog sveta bi valjalo slaviti što svoju ljubav posvećuju tako uzvišenom cilju. Samo, da se vratimo na početnu tezu – hiperekspertska nauka je stigla do nivoa ljubitelja nauke. „Struka“ može biti svako ko ima sredstva da postane hegemon u društvu straha. A na njegovu komandu svi lekari sveta (sem časnih izuzetaka!) klimaju glavom. Zna Bil. A neki od njih koji su u hijerarhiji sprovođenja velike operacije – očekuju nadoknadu. Parčiće od onog ekstraprofita.
Masa obožava proroke, ali voli i neki džeparac. Bilovi „kapoi“ – raspoređivani iz Biledrberga, soroševskih, rotarijanskih i inih klubova i gnezda – uterivali su svet u globalni „koncentrisani logor“, ali ne onaj sumorni konclogor sa žicama okolo – ovo je planetrani spektakl u kome je uloga ljudskih bića „dobrovoljno ropstvo“. Nema biča i pendreka. (Ako ne zatreba!) Ali ima slušanja, ćutanja i uveče aplaudiranja. Jedino se nisu odlučili da se napravi aplaudiranje organizatorima spektakla. To će u finišu.
Gledamo na društvenim mrežama jednog (samo)izolovanog Roma iz Sopota koji panično viče: „Kakva korona! Bolje da umrem sit, nego od gladi.“ Misao milijarda ljudi na zemljaskoj kugli mogla bi se sliti u taj krik. Jer, sve jeste počelo kao prevara, ali završiće kao istinito suočavanje se realnošću. Dok mejnstrim mediji bez ikakve upitanosti i prozračnosti javnog mnjenja proizvode strah i paniku, grupa naučnika sa Stenford univerziteta utvrdila je u terenskom istraživanju da se stopa smrtnosti COVID-19 lažira. Pošto se, kao i kod sezonskog gripa ljudi sa slabim simptomima ne javljaju lekaru (zašto bi – tako je otkad je sveta i veka), onda oni koji dopadnu bolnica i karantina postaju grupa prema kojoj se određuje stopa smrtnosti. Između 50 i 85 puta je više onih koji se ne obraćaju lekaru. Kad se to ubaci u jednačinu, onda dolazimo do činjenice da je stopa smrtnosti COVID-19 oko 0,12 do maksimalnih 0,2 odsto. Što je nekako kao sezonski grip.
Ali, sezonski grip nikad nije brejking-njuz na Si-En-En, ne izdaje Ekonomist specijalno izdanje, ne stiže na naslovne strane… Povodom njega ne organizuju vlade i „eksperti“ specijalne mere i vanredna stanja. Ne slikaju se mrtvački kovčezi i kolone vojnih kamiona koji ih odvoze pod noćnim svetiljkama. Da nekom nije trebala strašna slika, to je mogao prevesti jedan kamion i to u radnom vremenu. Smrt nikad nije mila čoveku, ali još se nije rodio besmrtan čovek. Svaki odlazak čoveka je drama. Nekad je to u selima bio povremeni događaj, ali u megapolisima drame su svakodnevica. Sahranjuje se na traci. Sem kad se ne proizvode pandemije straha.
Igra se na granici ljudske svesti. Malo s ovu stranu dobra i zla, malo s onu stranu. Takve igre imaju izvesno finale. Koliko god se sad podlaže panika i hrani strah, toliko će sutra u postkoronovirusnom dobu cena biti veća. Što se seti narodni um u karantinu ovih dana „Ključno je pitanje: hoćemo li posle ovog virusa živeti normalno ili kao i pre…“ Bill&Co sve rade s nadom da će biti kao i dosad. (Nadam se da razumete da je Bil Gejts ovde samo simbol nečeg što je mnogo teže samerljivo u ljudskom razumu. Svedeno ali precizno usmereno.)
Eksperimenti nad sirotim, invalidnim, mentalno slabijim, onesposobljenim da se odupiru… Ne, ne govorimo o dr Mengeleu. Od 1945. broju njegovih demokratskih sledbenika ne zna se tačan broj. Ali, istorijsko je iskustvo da kad branioci status quo–a nude „nova rešenje“ to ne traje. Na kraju, ovaj svet neće shvatiti Bila onako kako on želi. Naprotiv, biće to svet koji će se srušiti na lažnog proroka. Inače, ne bi bilo sveta.
Jer, više je od čoveku dopuštenog cinizma (da se još može smatrati čovekom) to što „bilovci“ javljaju da je njihov spas za nas, za ljude koji su se nakotili na Zemlji, da se planski (ljudskim planom!?) svedemo na „zlatnu milijardu“. Za njih je nas sedam milijardi višak. Što bi rekao Gejts na nekim svojim visokoumnim predavanjima to se rešava najjendostavnijim algebarskim operacijama. Plus-minus.
Publika se slatko smejala toj dosetci. Jer, mi trošimo Bilu i Rokfelerima kiseonik i koje sve ne resurse. I zato će Bill&Co filantropski (!?) da se pobrinu za kontrolu rađanja, kontrolu kretanja, kontrolu plastičnog novca u našim džepovima (uskoro će biti bespotrebno reći „našim“), kontrolu našeg zdravlja i našeg uma i zauma. Oni se nadaju da se Čovek tome ne može oteti. To je nama naša nauka dala.
=Kako sa našeg horizonta povlače korona-virus (samo će statističari naštimovati algoritme da smrt vežu za bolesnikove primarne bolesti, a COVID-19 će početi da tone u naše mutne podsvesti) mi ostajemo sa posledicama. Ekonomskim, političkim, kulturnim, zdravstvenim, bezbedonosnim, mentalnim… Ko bi sve to pobrojao. Kako spomeneš jedan izbijaju tri nova.
Geopolitički umovi vide da će najviše stradati „stara Evropa“, valjda što je COVID-19 najlakše ubijao stare. Valjda neko kod nas čita Gibonovo Opadanje i propast Rimskog carstva (postoje i kraće prevedena verzije od originalnih šest knjiga), pa neka kaže našem ministru inostranih poslova da ne vezuje svoj narod „za mrca“ (po M. Bećkoviću). Nije trenutak. Čak i ako misli da je to dobro za izbore. Strah od propasti i od novih ideja drži društvo kontuzovano. Razni Bilovi izlaze iz mnogih mrakova. A čeka se Svetlost. Opet sa Istoka. Ex Oriente Lux! Gibon je vekovima kasnije video da je hrišćanstvo urušilo trulo Carstvo.
U vreme opadanja Pax Romana Rimljani su svojoj svetini, da ne bi podivljala i skratila ih za glavu, davali “hleba i igara“. Ali to nije moglo ništa da spase. A Bil i prijatelji, od pada Sovjetskog Saveza, prestaju da daju hleb. Oni su samo filantropi (grč. philos – prijatelj, anthropos – čovek). Čovekoljupci. Vole ljude a ne njihove stomake. Može špric i digitalne igrice. Horizont se zamračuje.
Oglasio se Novak Đoković. Ljudina, kako reče onaj italijanski novinar, kad je dao unesrećenim Italijanima milion evra a nije tražio da se to objavi. Sad je korona-sumraku dodao još jednu ljudsku dimenziju. Objavio je da se on ne bi vakcinisao. Nesklon „dobrovoljnom ropstvu“. Čovek naučen da nadmašuje granice. Njegova pobuna će imati planetarni odjek. Hoće i on da bude kao Bilova deca. Do what we say, not what we do, znali su Amerikanci da poruče kolonijalnim pametima. Zato je ova Novakova poruka važnija od svih „struka“ i iskrenih lažova. Njegov rod će mu biti zahvalan. Ako preživi korona-halabuku. A preživeće ako ga posluša. Do neke poštenije vakcine.
Novak neće biti sam! To je izvesno. Francuski naučnik koji je 2008. dobio Nobelovu nagradu za otkriće HIV – Lik Montanjije – veli da je moguće da je koronavirus koji izaziva COVID-19 stvoren u laboratoriji. „Taj virus nije prirodnog porekla. To je delo molekularnih biologa. U koju svrhu je to urađeno nije mi jasno. Ne znam ko je to uradio i zašto. Možda su samo želeli da proizvedu vakcinu protiv AIDS-a.“
Čovek „vrh struke“, a tako. Umesto da sedi u izolaciji i igra igrice, on podbunjuje ljude da misle. Da tog ne bi bilo, čoveče, uvodi se policijski čas. To, lako se sazna od „učiteljice života“, čoveka može da košta i glave. Rizik hrabrog življenja. Ali, „pobunjeni čovek“ (Alber Kami) je jedina šansa čovečanstva. Ono često liči na stado. Ali prevari se svako ko pomisli da je ono samo to.
