Srpske bebe se prodaju!

0
327

Otete bebe!

Surova stvarnost ili bol roditelja ?

Kriminal ili nemogućnost prihvatanja istine ?

U traganju za istinom smo pokušali da dođemo do nekih odgovora.

Tema izuzetno bolna, očaj i nada roditelja nemerljiva.

Imajući u vidu osetljivost teme, vodili smo računa da pronađemo sagovornika koji bi nam objasnio svoju tugu, strepnju i nadanja.

Jedna od borkinja za istinom je Biljana Pavkov.

Razgovor sa njom prenosimo u celosti, uz redakcijske korekciju.

Ja sam Biljana Pavkov. Član sam Udruzenja roditelja nestalih beba Vojvodine i jedna sam od stotine hiljada roditelja, koji sumnjamo da nam je dete ukradeno.

U PORODILIŠTU.

Krenuću od tužne i sramotne cinjenice za ovu državu.

Prema pisanju medija, trebalo bi da verujemo da 6000 roditelja u Srbiji sumnja da su im bebe ukradene po rođenju. Na žalost, taj broj je mnogo veći !

Od 1960-2010 godine, mi ne znamo za sudbinu preko 500 000 beba.

Kao i svi moji saborci, ne osećam se krivom za navodni pad nataliteta u Srbiji .

Mi, majke smo rađale decu u želji da ćemo uživati u njiovim prvim koracima, osmehu ili polasku u školu. Na našu žalost, nikada taj osećaj nismo doživele. Samo tugu i oči otekle od suza.

Nestajali su bez traga i kasnije dobijali imena John, Erick, Johan, Rebeka, Skarlet…

Misteriozni nestanci u porodilistima prikazivani su nam kao naprasni smrtni slucajevi zdravorođenih !!!

Neretko, objašnjavili su na da su bebe umrle po samom rođenju !

Mi kao roditelji, bili smo uskraćeni da vidimo i preuzmumo navodni leš svog deteta. Nisu se libili da nam kao izgovor za poslednji oproštaj od najmilih izgovore najgrozomornije stvari koje jedan roditelj može da čuje ili doživi.

Ta deca su medicinski otpad, nakaze i slično.

Da Vas podsetimo:  Zašto nikada ne treba letovati u Hrvatskoj: Srbin uhapšen zbog majice, platio kaznu 700 evra!

Neretko je majkama rečeno da su mlade i da će roditi drugu decu , a da će i jedan pogled i dostojanstven oproštaj od njihovih bebe izazvati trajne traume na njihovu psihu.

Mi se danas susrećemo sa netačno vođenom dokumentacijom, koju nam zapravo i ne daju u potpunosti. Razlog pretpostavljate.

Da mi, ali i šira javnost ne bi saznali pravu istinu.

Svima nama, unesrećenim roditeljima jasno je da je u pitanju začarani krug.

Početna tačka kreće iz samog porodilišta, a zatim se su u tom nizu karika nalazi još mnogo javnih institucija koje su pomogle svojim (ne)činjenjem da se naša deca prodaju širom sveta .

Da bi beba mogla da nestane, a da se pri tom vodi kao mrtva, pre svega je morao je da bude napravljen lažni protokol porodjaja. Sledi lažna prijava u matičnim knigama rođenih i umrlih.

Neko je morao da napiše izveštaj sa obdukcije nepostojećeg leša. Nakon toga se menja jedinstveni matični broj, kako bi beba imala mogućnost da napusti drzavu.

Da se papirološki pripremi sahrana…i jos mnogo stvari . Na mnogima su zakazali.

Navešću slučaj obdukcije bebe, koja je inače obavezna da se obavi, ali često izostane.

Bebama kojima je rađena obdukcija mora da se uzme uzorak tkiva, da se tačno obeleži sa kog dela tela je uzeto i da se sačuva u parafinskom kalupu. Zakonom je odredjeno da se parafinski kalupi cuvaju 40 godina.

Sada dolazimo do neverovatnih i apsolutno neprihvatljivih činjenica. Porodilišta nemaju parafinske kalupe od naših beba !!!

Razlog zašto ih nisu ostavili je jasan. Leša nije ni bilo !!!

U nekim slučajevima su u parafinske kalupe koji su obeleženi imenom jedne majke  ostavljani ostaci tkiva više beba, pa čak postoji slučaj parafinskog kalupa koji je sadržao i tkivo životinjske vrste!

Da Vas podsetimo:  Protest za spas zgrade Generalštaba

U nasem udruženju imamo slučaj majke koja se porodila 2014.godine u Novom Sadu. U prvom momentu nije bilo parafinskih kalupa, da bi se za kratko vreme, na njeno insistiranje, naprasno pojavili.

Tada je primorana, pod pretnjom velikom novčanom kaznom, da pristane na Dnk analizu. Ali, uskraćeno je da istu obavi uporedo i samostalno.

I pored toga, Dnk analiza nije pokazala da se u parafinskim kalupima nalaze ostaci tkiva njenog deteta,a obelezeni su njenim imenom.

Tužilac joj TELEFONSKIM PUTEM saopštava da je rezultat negativan.

Tada se majka obraća jednom forenzičaru iz Hrvatske i saznaje da pomenuti  Dnk sadrži tkiva sa vise različitih leševa.

U mom slučaju bila je u pitanju blizanačka trudnoca. Gde se

Matičaru se u dokumentima prijavljuje da sam jednim porodjajem rodila jedno dete, a na drugom dokumentu se prijavljuju dva deteta!

Dana 01.01.2000. godine pored moje bebe se pojavljuju još dve mrtve bebe u porodilistu u Novom Sadu !

Kao da smo u XV veku da nam bebe tako učestalo umiru .

Najveća nepoznanica u papirima koje sam dobila je ta da je neko bebama rođenim 01.01.2000.odobrio sahranu tek 14.08.2002.godine !!!

Da li je moguće da su u porodilištu čuvali leševe bebica više od dve i po godine ? Moja malu devojčicu su odveli na obdukciju i upisana je kao muško novorođenče. I sami možete da pretpostavite da parafinske kalupe naravno nisu sačuvali.

Danas, kada KCV-e postavim pitanje sta se desilo sa lešom moje bebe dobijam odgovor da oni nemaju tu informaciju . U pogrebnom preduzeću kažu da kod njih nije stigao ni jedan leš sa mojim prezimenom u pomenutom periodu !!!

Dokaz da je moje dete mrtvorodjeno ne postoji !  Vlasti su se menjale u našoj drzavi , ali ni jedna nije bila pogođena tragedijom koja nas je zadesila. Da postoji dobra volja i želja za istinom, sigurna da sve može da se otkrije. Postoje knjige i postoje arhivi. Mi, roditelje, samo tražimo njihovo otvaranje kako bi saznali istinu o našoj deci. Trenutno, naša jedina nada je u zaveštanju našeg  Dnk uzorka. Većina nas se odlučila za bazu podataka u Hjustonu, jer za tako nešto u našoj zemlji nema uslova. Ili želje. Nama, nesrećnim roditeljima ne preostaje ništa drugo nego čekanje i nada da će nekad da se pojavi bliski srodnik sa kojim imamo 47-50% istih gena .

Da Vas podsetimo:  Kako se finansira Zvezda: Malo Terzić, malo AutoČačak

Nećemo odustati od naše borbe za istinom. Od borbe za otkrivanjem identiteta svih lica koji su učestvovali u ovom zločinačkom poduhvatu.

Da se ne ponovi nikom. NIkad.

Autor: Marko Marjanović 

IZVOR: Marjanović Marko

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime